Списак краљева Вавилона
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Следи списак владара Вавилона.
Владари Ларсе[уреди | уреди извор]
| Владар | Владавина | Коментар |
|---|---|---|
| Напланум | око 1961—1940. п. н. е. (према краткој хронологији) | Оснивач династије |
| Емикум | око 1940—1912. п. н. е. | |
| Самиум | око 1912—1877. п. н. е. | |
| Забаија | око 1877—1868. п. н. е. | |
| Гунгунум | око 1868—1841. п. н. е. | |
| Абисарих | око 1841—1830. п. н. е. | |
| Суму-Ел | око 1830—1801. п. н. е. | |
| Нур-Адад | око 1801—1785. п. н. е. | |
| Синидин | око 1785—1778. п. н. е. | Нур-Ададов син |
| Синаериб | око 1778—1776. п. н. е. | |
| Синикиш | око 1776—1771. п. н. е. | Савременик Замбије од Исина |
| Цили-Адад | око 1771—1770. п. н. е. | |
| Варад-Син | око 1770—1758. п. н. е. | син Кудурмабуга |
| Рим-Син I | око 1758—1699. п. н. е. | син Кудурмабуга |
| Хамураби | око 1699—1686. п. н. е. | Под вавилонском влашћу |
| Шамсу-Илуна | око 1686—1678. п. н. е. | Под вавилонском влашћу |
| Рим-Син II | око 1678—1674. п. н. е. | Погинуо у устанку против Вавилона |
Прва династија Вавилона[уреди | уреди извор]
Овде се користи традиционална средња хронологија, иако постоје разлози према којима је она прерана за барем један век.
- Сумуабум 1894 - 1881. п. н. е.
- Суму-ла-Ел 1880 - 1845. п. н. е.
- Сабиум 1844 - 1831. п. н. е.
- Апил-Син 1830 - 1813. п. н. е.
- Син-мубалит 1812 - 1793. п. н. е.
- Хамураби 1792 - 1750. п. н. е.
- Шамсу-Илуна 1749 - 1712. п. н. е.
- Абиешу 1711 - 1684. п. н. е.
- Ами-дитана 1683 - 1647. п. н. е.
- Ами-садука 1646 - 1626. п. н. е.
- Шамсу-Дитана 1625 - 1595. п. н. е.
Рани каситски монарси[уреди | уреди извор]
Ови владари самим Вавилоном, али се њихова шема бројева наставила код каснијих каситских краљева Вавилона, па се зато спомињу овде.
- Гандаш 1791.p.n.e-1750.p.n.e
- Агум I 1750.p.n.e-1710.p.n.e
- Каштилиаш I 1710.p.n.e-1650.p.n.e
- Ушхи 1650.p.n.e-1635.p.n.e
- Абираташ 1635.p.n.e-1620.p.n.e
- Каштилиаш II 1620.p.n.e-1610.p.n.e
- Урзигурумаш 1610.p.n.e-1600.p.n.e
- Харбашиху 1600.p.n.e-1595.p.n.e
- Типтакзи 1595.p.n.e-1590.p.n.e
Приморска династија (II династија Вавилона)[уреди | уреди извор]
Ова династија није владала самим Вавилоном, него сумерским подручјима на југу. Упркос тога се традиционално назива Другом династијом Вавилона, па је зато споменута овде.
- Илум-илум 1732.p.n.e-1699.p.n.e
- Итти-или-ниби 1699.p.n.e-1681.p.n.e
- Дамик-илишу 1681.p.n.e-1655.p.n.e
- Ишкибал 1655.p.n.e-1641.p.n.e
- Шушуши 1641.p.n.e-1618.p.n.e
- Гулкишар 1618.p.n.e-1590.p.n.e
- Пешгалдарамаш 1590.p.n.e-1580.p.n.e
- Адаракаламма 1580.p.n.e-1528.p.n.e
- Екурдуанна 1528.p.n.e-1501.p.n.e
- Меламкуркука 1501.p.n.e-1474.p.n.e
- Еа-гамил 1469.p.n.e-1460.p.n.e
Каситска династија (Трећа династија Вавилона)[уреди | уреди извор]
Овде коришћена хронологија је виша него она пронађена у Вон Бецкератхопвој Цхронологие дес пхараонисцхен Агиптен. Још једна често коришћена хронологија уопштено даје датуиме 10 до 20 година раније за сваког монарха, али она није тако добро синхронизована са најчешће коришћеном хронологијом за египатско Ново краљевство.
- Агум II 1595.p.n.e-1545.p.n.e
- Бурна-Буриаш I 1545.p.n.e-1524.p.n.e
- Каштилиаш III 1524.p.n.e-1488.p.n.e
- Ulamburijaš 1488.p.n.e-1448.p.n.e
- Agum III 1448.p.n.e-1435.p.n.e
- Кадашман-харбе I 1435.p.n.e-1420.p.n.e
- Караиндаш 1420.p.n.e-1405.p.n.e
- Куригалзу I 1405.p.n.e- 1377. п. н. е.
- Кадашман.нлил I 1377 - 1361. п. н. е.
- Бурна-Буриаш II 1361 - 1333. п. н. е.
- Карахардаш 1333 - 1331. п. н. е.
- Назибугаш 1331. п. н. е.
- Куригалзу II 1331 - 1306. п. н. е.
- Назимаруташ 1306 - 1280. п. н. е.
- Кадашман-Турги 1280 - 1262. п. н. е.
- Кадашман.нлил II 1262 - 1254. п. н. е.
- Кудур.нлил 1254 - 1245. п. н. е.
- Шагаракти-Шуриаш 1245 - 1232. п. н. е.
- Каштилиаш IV 1232 - 1224. п. н. е.
- Енлил-надин-шуми 1224 - 1221.
- Адад-шума-иддина 1221 - 1215.
- Адад-шума-усур 1215 - 1185. п. н. е.
- Мелишипак 1185 - 1170. п. н. е.
- Мардук-апал-иддина I 1170 - 1157. п. н. е.
- Забаба-шума-иддина 1157 - 1156. п. н. е.
- Енлил-надин-ахе 1156 - 1153. п. н. е.
Четврта династија Вавилона, из Исин а[уреди | уреди извор]
- Мардук-кабит-ахешу 1155 - 1146. п. н. е.
- Итти-Мардук-балату 1146 - 1132. п. н. е.
- Нинурта-надин-шуми 1132 - 1126. п. н. е.
- Набу-кудури-усур (Небуцхаднеззар I) 1126 - 1103. п. н. е.
- Енлил-надин-апли 1103 - 1100. п. н. е.
- Мардук-надин-ахе 1100 - 1082. п. н. е.
- Мардук-сапик-зери 1082 - 1069. п. н. е.
- Адад-апла-идина 1069 - 1046. п. н. е.
- Мардук-ахе.риба 1046. п. н. е.
- Мардук-зер-Кс 1046 - 1033. п. н. е.
- Набу-шум-либур 1033 - 1025. п. н. е.
Пета династија Вавилона[уреди | уреди извор]
- СИМБАР-шипак 1025 - 1008. п. н. е.
- Еа-мукин-шуми 1008. п. н. е.
- Касу-надин 1008 - 1004. п. н. е.
Шеста династија Вавилона[уреди | уреди извор]
- Еулма-сакин-шуми 1004 - 987. п. н. е.
- Нинурта-кудурри-усур 987 - 985. п. н. е.
- Ширикти-шукамуну 985. п. н. е.
Седма династија Вавилона[уреди | уреди извор]
- Мар-бити-апла-усур 985 - 979. п. н. е.
Осма династија Вавилона[уреди | уреди извор]
- Набу-мукин-апли 979 - 943. п. н. е.
Девета династија Вавилона[уреди | уреди извор]
- Нинурта-кудурри-усур 943. п. н. е.
- Мар-бити-аххе-иддина 943-ц. 920. п. н. е.
- Шамаш-мудамик 920 - 900. п. н. е.
- Набу-шума-укин 900 - 888. п. н. е.
- Набу-апла-иддина 888 - 855. п. н. е.
- Мардук-закир-шуми I 855 - 819. п. н. е.
- Мардук-Баласа-икби 819 - 813. п. н. е.
- Баба-аха-идина 813 - 811. п. н. е.
- 5 краљева 811-ц. 800. п. н. е.
- Нинурта-апла 800-ц. 790. п. н. е.
- Мардук-бел-зери 790-ц. 780. п. н. е.
- Мардук-апла-усур 780 - 769. п. н. е.
- Ериба-Мардук 769 - 761. п. н. е.
- Набу-шума-искуни 761 - 748. п. н. е.
Девета династија Вавилона[уреди | уреди извор]
Од ове тачке, вавилонска хронологија је поуздана основу Птолемејевог Канона краљева и других извора.
- Набонасар (Набу-насир) 748 - 734. п. н. е.
- Набу-надин-зери 734 - 732. п. н. е.
- Набу-шума-укин II 732. п. н. е.
Десета династија Вавилона (Асирци и Халдејци)[уреди | уреди извор]
- Набу-мукин-зери, 732 - 729. п. н. е.
- Тиглат Пилесер III 729 - 727. п. н. е.
- Шалманасар V 727 - 722. п. н. е.
- Мардук -апал-иддина II (библијски Меродах-Баладан), 722 - 710. п. н. е.
- Саргон II од Асирије, 710 - 705. п. н. е.
- Сенахериб од Асирије, 705 - 703. п. н. е.
- Мардук -закир-шуми II, 703. п. н. е.
- Мардук -апал-иддина II, 703. п. н. е. (враћена на престо)
- Бел-ибни, 703 - 700. п. н. е.
- Асархадон (син Сенахериба од Асирије), 700 - 694. п. н. е.
- Нергал -ушезиб, 694 - 693. п. н. е.
- Мушезиб- Мардук, 693 - 689. п. н. е.
Асирско пустошење Вавилона, 689. п. н. е.; Вавилон је поново саграђен од Есархаддон а Асирског у 670-им п. н. е.
- Сенахериб од Асирије, 689 - 681. п. н. е.
- Асархадон од Асирије, 681 - 669. п. н. е.
- Шамаш -шум-укин (син Есархаддонов), 668 - 648. п. н. е.
- Кандалану 648 - 627. п. н. е.
- Син-шуму-лишир 626. п. н. е. само делови, укључујући град Вавилон.
- Синшаришкун ца. 627. п. н. е. - 620 брзо изгубио контролу над Вавилоном.
Једанаеста династија Вавилона (Нео-вавилонска или халдејска)[уреди | уреди извор]
- Набополасар 626 - 605. п. н. е.
- Навукодоносор II 605 - 562. п. н. е.
- Амел-Мардук 562 - 560. п. н. е.
- Нергал-шар-усур (Нергал-шарезер) 560 - 556. п. н. е.
- Лабаш-Мардук 556. п. н. е.
- Набу-на'ид (Набонид) 556 - 539. п. н. е.
- Камбиз 538 - 522. п. н. е.
Године 539. п. н. е., Вавилон је освојио персијски цар Кир Велики те је град изгубио независност. Његов син је годину дана касније формално крунисан за краља Вавилона
Литература[уреди | уреди извор]
- Историја старог века 1 - др Момир Јовић