Кир Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кир Велики

Olympic Park Cyrus-2.png

Датум смрти 529. п. н. е.
Период 559. п. н. е.530. п. н. е.
Претходник/ци Камбиз I
Наследник/ци Камбиз II
Порекло и породица
Династија Ахемениди
Отац Камбиз I
Мајка Мандан
Супружник/ци Касандана
Потомство Камбиз II
Смердис

Кир Велики (новоперсијски: کوروش بزرگ; староперсијски: 𐎤𐎢𐎽𐎢𐏁, Kūruš) такође познати као Кир II (576. или 590. п. н. е.—јул 529. п. н. е.) основао је Ахеменидско краљевство. Припадао је Ахеменидској династији. По први пут је ујединио Иранску висораван и тиме поставио нови центар моћи на Блиском истоку.

Порекло[уреди]

Његово име значи сунцу сличан. Син је персијског краља Камбиза I и међанске принцезе. Његов отац Камбиз I је из Ахеменидске династије, која је владала Аншаном, односно данашњим југозападним Ираном. Оснивач династије је Ахемен (око 700. п. н. е.). Наследио га је Теиспес од Аншана. Кад је тај умро два сина су делила престо Кир I и Аријарамнес. Наследили су их Камбиз I и Арзам. Камбиз I се жени прицезом Мандан из Медије, кћерком Астијага, краља Медије. Кир II је био њихов син. Кир Велики је имао два сина Камбиза II и Смердиса, и неколико кћерки. Једна од његових кћерки Атоса је значајна, јер се удала за Дарија Великог и била је мајка Ксеркса I.

Киров рељеф

Краљ Персије[уреди]

Године 559. п. н. е. Кир Велики је наследио свог оца Камбиза I, као краљ Аншана. Убрзо је наследио и од Арзама трон Персије. Кир Велики још увек није био независан владар. Морао је признавати Међане као главније. Хердот у свом делу Историја даје опис како је Кир Велики преузео власт и над Персијом и над Медијом и ујединио цели Иранску висораван у једно Персијско краљевство.

Према Херодоту, Кир је био делом Персијанац, а делом Међанин. Мајка му је била кћерка краља Медијаца Астијага. Астијаг је заузео сва асирска краљевства, осим вавилонског. Кад се Кир Велики родио његов деда Астијаг је имао сан, који му свештеници протумачише као знак да ће га унук збацити с власти. Наредио је свом генералу Харпагу да се убије новорођено дете, малог Кира. Харпаг то није могао лично да учини, па је овај замолио Митридата да се реше детета. Митридатова жена је управо тих дана родила мртворорођенче, па су њено мртворођенче однели Астијагу, као тобожњи доказ да су стварно убили Кира. Кад је много година касније Астијаг открио да је Кир жив и да га је генерал Харпаг преварио, наредио је да се одруби глава Харпагову сину и да се потом глава сервира оцу на пладњу. Харпаг желећи освету, одлази код Кира да би окупио Персијанце на устанак (отприлике 554. п. н. е. - 553. п. н. е.) против Међана, који су их држали у вазалству.

Од 550. п. н. е. - 549. п. н. е. Кир Велики уз помоћ Харпага предводи Персијску армију и освајају главни град, а тиме и Медију. Изгледа да је прихватио круну Медије, а већ пре 546. п. н. е. он се назива краљ Персије. Постао је краљ целог Иранског платоа.

Кирови ратови[уреди]

Астијаг је био у савезништву са Крезом, краљем Лидије, Набонидом, краљем Вавилона и са египатским фараоном Амазисом. Они су наводно намеравали да уједине армије против Кира Великог и Персијанаца. Али пре него што су се и окупили већ је Кир Велики победио Креза у Птериуму, заробио га и уништио Лидију 546. п. н. е. Октобра 539. п. н. е. Кир Велики побеђује Набонида код Описа и осваја Вавилон. Кир Велики узима назив 'краљ Вавилона, Сумера, Акада, краљ четири стране света'.

Изгледа да је Кирова власт са вазалним државама било дотад највеће краљевство на свету. Протезала се од Мале Азије и Јудеје на западу до долине Инда на истоку.

Управљање Царством[уреди]

Кир Велики је организовао царство помоћу провинцијских администрација званих сатрапије. Управници тих сатрапија звали су се сатрапи и имали су велику независност у односу на цара. Цар од њих није захтевао ништа више него порезе и регруте.

Киров цилиндар[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Киров цилиндар

После заузимања Вавилона Кир је објавио декларацију, написану на бачви од глине, познатој под именом Киров цилиндар. Та декларација садржи све победе Кира Великог, сва његова милосрдна дела, као и родословље његове краљевске линије. Киров цилиндар је откривен 1879 у Вавилону, а данас се чува у Британском Музеју. На цилиндру се налази дуга линија краљева, све до 3. миленијума п. н. е. Цилиндар се сматра првом повељом о људским правима. Због тога су УН превеле 1971. године цилиндар на све светске језике. Цилиндар прописује нормалне елементе Персијске власти: религиозну толеранцију, укидање ропства, слободу избора и професије.

Кирова смрт[уреди]

Кирова гробица у иранскоме Пасаргаду.

Кир је умро у битки 529. п. н. е., али Ахеменидска династија ће и даље ширити царство и након његове смрти. Умро је у бици против племена Масагета. Претходно је Кир победио Масагете, али је краљица Масагета Томири том победом осветила сина. Масагете се повезују са Скитима по одећи и начину живљења.

Последице[уреди]

Кир Велики није ништа мањи државник, него што је био војник. Његово државнишво се најбоље види по поступању према људима са ново освојених територија. Следећи политику дарежљивости уместо репресије и подржавајући локалне религије придобијао је лако нове поданике. Добар пример те политике је третман Јевреја у Вавилону. У Библији стоји да је Кир издао указ да се поново изгради храм у Јерусалиму, па су се остаци Јеврејског становништва вратили у Обећану Земљу из Вавилона. Јевреји га и дан данас славе као правичног краља. На јеврејском Кореш (значи Кир) данас је често презиме у Израелу.

Са Кировим освајањима почела је нова ера великих Царстава, која ће обухватати многе земље, расе и религије у једној држави, а управљаних из једног центра. Развијен је нови систем управљања тако великим царством. То је систем сатрапије. Користили су га Кир, Дарије и Ксеркс.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]