Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачити
Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачити, изрека Петра II Петровића Његоша српског пјесника и мислиоца , владара и владике Црне Горе у спјеву Горски вијенац .[1]
Поријекло изреке[уреди | уреди извор]
У поеми Горски вијенц Његош каже:
| „ | Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачити. | ” |
Тумачење[уреди | уреди извор]
Изрека настала у сложеним историјским околностима у односу црногорских Срба, са једне стране, те Турака и исламизованих („потурчених“) Срба, са друге. Лакше ће се море ослачити (постати слатко), него што ће се Црногорци и Турци сагласити. Колико је Његошева ријеч мисао, показује и чињеница да је пуноважна и у овом времену. У ужем смислу изрека говори о трајном антагонизму у односу православних и исламизованих Срба, а у општем значењу, представља једну од трајних форми која именује непомирљиву нетрпељивост.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Димитрије Калезић, Етика „Горског вијенца“, Београд, 1987.
- Павле Поповић, О „Горском вијенцу“, Београд, 1923.
- Исидора Секулић, Његошу књига дубоке оданости, I, Београд, 195