Старлинк

С Википедије, слободне енциклопедије
Старлинк

60 Старлинк сателита наслаганих заједно непосредно након што су лансирани 24. маја 2019.
60 Старлинк сателита наслаганих заједно непосредно након што су лансирани 24. маја 2019.

Оператор Спејс екс
Произвођач Спејс икс
Тип мисије Сателитски интернет
Датум лансирања 22. фебруар 2018.
(прво лансирање)
25. новембар 2020.
(последње лансирање)
Маса 227–260 kg
Извор напајања соларни панели
Врста орбите Ниска Земљина орбита
(335,9–1.325 km)
Вебсајт www.starlink.com

{{{опис_логоа}}}

Старлинк (енгл. Starlink) је сателитска констелација компаније Спејс екс[1] ради пружања сателитског приступа интернету.[2] Констелација ће се састојати од преко 12 хиљада масовно произведених малих сателита у ниској Земљиној орбити, који ће радити у комбинацији са земаљским примопредајницима. Спејс екс планира да прода неке од сателита за војне,[3] научне или истраживачке сврхе.

Изражена је забринутост због дугорочне опасности од свемирског отпада као резултата постављања хиљада сателита у орбите изнад 1.000 км[4] и могућег утицаја на астрономију,[5] иако тренутно лансирани Старлинк сателити орбитирају на 550 км, док Спејс екс покушава да реши друго питање. На Старлинку 2 један од сателита има експериментални премаз како би га учинио мање рефлективним и тако имао мањи утицај на земаљска астрономска посматрања.[6]

Укупне трошкове деценијског пројекта дизајнирања, производње и постављања свих сателита у орбиту Спејс екс процењује на око 10 милијарди америчких долара.[7] Развој производа почео је 2015, а фебруара 2018. лансирана су прва два прототипа сателита за пробно летење. Други скуп тестних сателита и прво веће распоређивање дела констелације догодио се 24. маја 2019, када је лансирано првих 60 оперативних сателита.[8][9] Спејс екс-ово постројење за развој сателита налази се у Редмонду (Вашингтон) и ту се налазе Старлинк-ова истраживања, развој, производња и центар за контролу сателита у орбити.

Сваким лансирањем Спејс екс у орбиту шаље по 60 сателита, а закључно са 25. новембром 2020. у орбиту је послато 955 сателита.[10] Спејс екс намерава да пружи поуздану и брзу сателитску интернет повезаност, пре свега за неразвијеније делове планете, као и да обезбеди интернет по конкурентним ценама за урбане средине. Старлинк услуга би до краја 2020. требало да постане доступна у северном делу САД и Канади, док би у остале делове света стигла крајем 2021. или 2022.[11] Компанија је изјавила да ће приход од продаје сателитских интернет услуга бити неопходан за финансирање пројеката Спејс екса за слање људи на Марс.[12]

Статус констелације[уреди | уреди извор]

Фаза 1 констелације Старлинк, прва орбитална шкољка; 72 орбите са по 22 сателита у свакој, укупно 1.584 сателита на висини од 550 km.
Фаза Орбита
(km) 		Број
сателита 		Инклинација
(степени) 		Време завршетка
половине уговора 		Време завршетка
комплетног уговора 		Лансираних
оперативних сателита
(25. новембар 2020) 		Сателити који су
избачени из орбите
(25. новембар 2020)
1
 550 1.440 53.0 март 2024. март 2027. 953 51
540-570 1.600 53.8 0
540-570 400 70.0 0
540-570 374 74.0 0
540-570 450 80.0 0
2
 335.9 2.493 42.0 новембар 2024. новембар 2027. 0
340.8 2.478 48.0 0
345.6 2.547 53.0 0

Види још[уреди | уреди извор]

  • Глобалстар - оперативна сателитска констелација у ниској Земљиној орбити (НЗО) за сателитску телефонију и податковну комуникацију мале брзине.
  • Иридијум - оперативна сателитска констелација у НЗО за глобалну сателитску телефонску услугу.
  • Ласерска комуникација у свемиру

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Grush, Loren (15. 2. 2018). „SpaceX is about to launch two of its space Internet satellites – the first of nearly 12,000”. The Verge. Приступљено 16. 2. 2018. 
  2. ^ de Selding, Peter B. (5. 9. 2016). „SpaceX's Shotwell on Falcon 9 inquiry, discounts for reused rockets and Silicon Valley's test-and-fail ethos”. SpaceNews. Приступљено 24. 4. 2020. 
  3. ^ Ralph, Eric (21. 12. 2018). „SpaceX's Starlink eyed by US military as co. raises $500–750M for development”. Teslarati. Приступљено 23. 5. 2019. 
  4. ^ Foust, Jeff (18. 9. 2019). „Starlink failures highlight space sustainability concerns”. SpaceNews. Приступљено 24. 4. 2020. 
  5. ^ „IAU's statement on satellite constellations”. Међународна астрономска унија. 3. 6. 2019. Приступљено 24. 4. 2020. 
  6. ^ „SpaceX working on fix for Starlink satellites so they don't disrupt astronomy”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 7. 12. 2019. Приступљено 7. 12. 2019. 
  7. ^ „With Block 5, SpaceX to increase launch cadence and lower prices”. NASASpaceFlight.com (на језику: енглески). 17. 5. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
  8. ^ Hall, Shannon (1. 6. 2019). „After SpaceX Starlink Launch, a Fear of Satellites That Outnumber All Visible Stars - Images of the Starlink constellation in orbit have rattled astronomers around the world”. The New York Times. Приступљено 1. 6. 2019. 
  9. ^ „SpaceX's 60-Satellite Launch Is Just the Beginning for Starlink Megaconstellation Project”. 24. 5. 2019. Приступљено 24. 5. 2019. 
  10. ^ „SpaceX surpasses 400 satellites”. SFN. Приступљено 22. 4. 2020. 
  11. ^ „Елон Маск: За три месеца почињемо тестирање Старлинк интернета”. pcpress.rs. 24. 4. 2020. Приступљено 24. 4. 2020. 
  12. ^ Foust, Jeff (12. 3. 2018). „Musk reiterates plans for testing BFR”. SpaceNews. Приступљено 15. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Старлинк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Старлинк&oldid=27016464”