25. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. новембар (25.11.) је 329. дан године по грегоријанском календару (330. у преступној години). До краја године има још 36 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1783. — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.
- 1877. — Избила је Тополска буна на Становљанском пољу близу Крагујевца, када су Лепенички и Јасенички батаљони одбили да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу уочи Другог српско-турског рата и покушали да на власт доведу Петра Карађорђевића. Устанак је угушен 29. новембра, а од 70 учесника оптужених за велеиздају, 24 су осуђена на смрт, од којих су седморица стрељана.
- 1884. -
-
- У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху.
- Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду.
- 1915. — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније. У повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.
- 1918. — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
- 1936. — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.
- 1941. — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
- 1943. — Одржано прво засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић-Граду.
- 1952. — У Лондону је први пут изведена "Мишоловка" Агате Кристи, позоришни комад који се и данас приказује у позориштима широм света. У лондонском позоришту Сент Мартин непрекидно се изводи већ 50 година.
- 1965. — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Касавубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо.
- 1969. — Члан "Битлса" Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.
- 1970. — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против "вестернизације" Јапана.
- 1975. — Суринам добио независност од Холандије
- 1992. — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.
- 1996. — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.
- 2001. — Америчка компанија "Едвансд сел технолоџи" саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.
- 2002. —
-
- Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе.
- УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.
Рођења [уреди]
- 1828. — Фрањо Рачки, хрватски свештеник, историчар и политичар.
- 1835. — Ендру Карнеги, амерички индустријалац шкотског порекла.
- 1562. — Лопе де Вега, реформатор шпанског позоришта и драмски писац.
- 1577. — Пит Питерзон Хајн, холандски морнарски официр († 1629.)
- 1924. — Анте Марковић, хрватски и југословенски политичар, последњи председник Савезног извршног већа (премијер) СФРЈ
- 1951. — Данило Лазовић, српски глумац († 2006.)
- 1956. — Слободан Нинковић, српски глумац.
Смрти [уреди]
- 1560. — Андреа Дорија, ђеновљански адмирал.
- 1865. — Хајнрих Барт, немачки истраживач. (*1821.)
- 1914. — Даворин Јенко, словеначки композитор. (*1835).
- 1959. — Жерар Филип, француски филмски и позоришни глумац.
- 1968. — Радоје Љутовац артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године
- 1974. — У Тант, бурмански дипломата. (*1909).
- 2003. — Теди Вилбурн, кантри музичар.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља[1]
- Дан државности Босне и Херцеговине[2] који се обиљежава у Федерацији Босне и Херцеговине.[3][4][5]
- Међународни Дан борбе против насиља над женама
Референце [уреди]
- ^ Архимандрит ЈУСТИН Поповић, ЖИТИЈА СВЕТИХ, 12. НОВЕМБАР
- ^ „Alkalaj odgovorio Dodiku: Dan državnosti BiH jeste 25. 11. - BiH - Nezavisne novine“ Приступљено 23. 11. 2011.
- ^ „Радојчић: „Дан државности БиХ“ нема уставно утемељење“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 23. 11. 2011. Приступљено 23. 11. 2011.
- ^ „Селман: Празник дијела федерације не може бити празник БиХ“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 23. 11. 2011. Приступљено 23. 11. 2011.
- ^ „Мостар: Подјеле због 25. новембра“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 11. 2011. Приступљено 26. 11. 2011.
