Стево Јанчић

Стево Јанчић
Стево Јанчић
Датум рођења	1. мај 1920.
Место рођења	Потхум Плашчански, Краљевство СХС
Датум смрти	26. јул 2012. (92 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска

Стево Јанчић (Потхум Плашчански, 1. мај 1920 – Загреб, 26. јул 2012) био је доктор агрономских наука и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Потхуму Плашчанском, општина Плашки, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Основну и грађанску четворогодишњу школу завршио је у Плашком, удаљеном седам километара од његовог села. Средњу пољопривредну школу завршио је у Крижевцима.

За време Другог светског рата избегао је у Србију, где је до октобра 1944. године радио као рејонски агроном. Од октобра 1944. године определио се за Народноослободилачки покрет и активно учествовао у формирању Среског Народоослободилачког одбора, где је обављао дужност пољопривредног референта до децембра 1946. године, када одлази на одслужење војног рока.

Од 1948. до 1952. године службовао је у својој струци у Републичкој контролној комисији Хрватске, Министарству пољопривреде и Министарству пољопривредних добара Хрватске. Године 1952. запослио се у Заводу за сточарство Пољопривредног факултета у Загребу у својству техничког а касније стручног сарадника, где су се створили повољни да заврши раније започете студије агрономије.

Када је 1957. године изабран за асистента на Катедри свињогојство и овчарство, извео је бројне експерименте на сточној фарми факултета, што је било битна претпоставка да добије стипендију владе САД и да специјализира сточарство у Америци.

Године 1963. успешно је одбранио докторску дисертацију „Истраживање раног това јагњади домаће пасмине и њених крижанаца са освртом на економичнст“. За доцента је био изабран 1964, ванредног професора 1969, а за редовног професора 1975. године, на којој дужности остаје до 1983. када је остварио старосну пензију.

Допринос науци из области сточарства и свињогојства[уреди | уреди извор]

Са својим запаженим научним и стручним опусом нашао се у кругу угледних експерата из ових области и био познат и ван граница Југославије.

Објављене су његове књиге: „Практично овчарство“ и „Стручни реферати“, које садрже главне резултате његовог плодног научног рада. Написао је и објавио 93 научна рада из области овчарства, свињогојства, перадарства и козарства и 14 стручних радова из свих грана сточарства. За студенте Пољопривредног факултета написао је троја скрипта и једну књигу за студенте Сточарског одсека постдипломских студија.

Као члан Комисије за свињогојство европске зоотехничке федерације (ФЗЕ) учествовао је на симпозијумима са запаженим саопштењима у Бечу, Варшави, Загребу, Немачкој, Швајцарској, Белгији и Великој Британији.

У току службовања на факултету у неколико наврата боравио је на петнаестодневним студијама у Немачкој, Француској, Великој Британији, Совјетском савезу и Чехословачкој, на којима су се измењивала научна искуства и одређених области.

Његове стручне и научне активности одвијале су се и бројним конференцијама и саветовањима у Југославији из области сточарства, свињогојства и козарства.

Често је био ментор и водитељ кандидатима за докторате и магистре наука.

Проза и поезија[уреди | уреди извор]

Још у млађим годинама повремено је обављивао песме. Скоро сва његово преписка била је прожета литерарним стилом. По одласку у пензију интензивно се посветио књижевном раду. Написао је и објавио књиге:“Моји позни стихови“, „Сјечања прозом и стиховима, истина о најмилијима“ и „Мојих сто писама родбини и пријатељима, разним поводима“, која имају литерарну вредност.

Његове биографске генералије објављене су у: „Who’s Who in the World“, америчко пето издање од 1980/81, „Ко је ко у Југославији“ (1970. г) и „Тко је тко“ у Хрватској (1993. г)

Умро је у 93. години 26. 7. 2012. године у Загребу и сахрањен на гробљу Мирошевац.

Одликовања и јавна признања[уреди | уреди извор]

Одликован ја Орденом рада са златним венцем.

За значајан допринос на унапређењу свињогојства у Југославији додељена му је “Спомен-плакета”.

Поводом прославе јубиларних година факултета, редовно су му додељиване Споменице факултета у зна захвалности за врло успешан рад.

Литература[уреди | уреди извор]

Хрватска енциклопедија
Хрватски биографски лексикон
Воркапић, Милан: Плашчанска долина, ауторско издање 2012. године
Сима, Јанчић: монографија “Породица Јанчић”, издање фамилија Јанчић 2012. године
Од чобанчета до професора универзитета, аутобиоградска сторија, ауторско издање 1995. године