1. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
- За друго значење погледај Први мај.
1. мај (01.05) је 121. дан у години по грегоријанском календару (122. у преступној години). До краја године има још 244 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. мај
- 305. — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору
- 1006 – најсветлија супернова икада забележена, SN 1006, се појавила у сазвежђу Вук. Уочена је и описана у Кини, Јапану, на Блиском истоку, Европи и у другим деловима света.
- 1707. — Ступио на снагу Закон о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
- 1778. — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа.
- 1858. — Црногорци, на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.
- 1866. — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори.
- 1876. — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.
- 1886. — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.
- 1925. — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.
- 1931. — Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету.
- 1960. — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "У-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.
- 1978. — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара на санкама с псећом запрегом.
- 1982. — У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти.
- 1993. — У атентату у Коломбу током првомајске прославе убијен је председник Шри Ланке Ранасингеа Премадасу.
- Банкротирала "Дафимент банка" - види Дафина Милановић
- 1994. — У трци за "Велику награду Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена један од најбољих возача формуле 1.
- 1995. — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију.
- 1997. — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи.
- 2001. — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.
- 2001. — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.
- 2003. — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио.
- 2004. — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.
Рођења [уреди]
- 1218. — Рудолф I Хабзбург, краљ Немачке. († 1291.)
- 1851. — Лаза К. Лазаревић, српски књижевник. († 1891.)
- 1924. — Енрико Јосиф, српски композитор. († 2003.)
- 1929. — Ралф Дарендорф, немачки политичар, социолог и философ.
- 1980. — Изабел Жефроа фр. Isabelle Geffroy; познатија под сценским именом Заз, француска је певачица џез музике
Смрти [уреди]
- 408. — Аркадије, источноримски (византијски) цар (р. око 377.)
- 1873. — Дејвид Ливингстон, шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке (р. 1813.)
- 1904. — Антоњин Дворжак, чешки композитор (р. 1841.)
- 1945. — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (р. 1897.) и његова жена Магда Геблес (р. 1901)
- 1946. - Даворјанка Пауновић Зденка студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосип Броз Тито.
- 1993. — Ранасингеа Премадасу, председник Шри Ланке (р. 1924.)
- 1994. — Ајртон Сена, бразилски возач формуле 1. (р. 1960.)
