Ступа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика ступа у Санчи (4-1. век пне).

Ступа је споменик, симбол Буде и будизма.

Предбудистичко порекло[уреди]

У стара времена речју сутпа означавала се хумка подигнута над закопаном мртвом особом (из санскритa ступ: нагомилати, скупити на гомилу). Оваква хумка имала је облик полулопте и прављена је углавном од земље или од камења. Индијци су у средину полулопте стављали штап и посмртне остатке закопавали под њим. Штап се сматрао везом са средиштем космосa који скупља сву енергију и утиче на рађање свог живота.(Полу-)лопта, као симбол потпуности представљала је равнотежу енергије у космосу, и постала његов симбол.

Будистички почеци[уреди]

Будизам је преузео ову основну идеју. У сутри Махапаринибана спомиње се да су четири круга особа достојна да одрже овакву надгробну хумку:: један попуни светац „савршено пробуђен“ (историјски Буда- Сама-Самбуда), један „пробуђени појединац“ (дакле један Буда- Пачека-Буда), један ученик свеца и један цар-краљ (Чакравартин - универзални монарх).

Изградња сопственог језика форме[уреди]

У само неколико векова једноставна надгробна хумка развила се до основног облика данашњих ступа у средњој Индији. Већ ту се препознају четири основна елемента: платформа квадратног облика као основа, куполасти свод у облику полулопте, просторија за реликвију и шпицасти врх замењен стилизованим кишобраном који се завршава круном, драгуљем. Ова четири елемента симболизују елементе будизма: Санга (темељ, основа), Дама (кугла), Буда (просторија за реликвију, врх) и Нибана (драгуљ).

Различит национални развој ступа[уреди]

Од овог основног облика ступе, током векова у Шри Ланци су се развиле дагобе, у Тајланду чеди. Од чедија се затим у Лаосу развио тат. Северна развојна линија обликовала је у Бутану и на Тибету чортен, а у Кини та. И све друге земље у којима се појављује будизам, развиле су сопствене варијације ступе под различитим именима.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ступа