Буда

Из Википедије, слободне енциклопедије
За историјску личност види Готама Буда.
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Буда (пали/санскрит: буддха - будан) је звање у будизму које се даје особи која је постигла потпуно пробуђење, односно будност.

То је биће које је у себи је до краја искоренило мржњу, похлепу и незнање, ослободивши се тако патње. Буда или „Будни“ је „онај који види ствари око себе онаквима какве заиста јесу“ и који је достигао стање бестрашћа које се назива нирвана (пали: нибана). Он је спознао истину (дхамму) и поново открио пут ослобођења, који је давно пре њега био потпуно заборављен.

По будистичкој доктрини, савршено знање које Буда обзнањује на послетку бива изгубљено за свет, па стога мора да се сачека долазак неког новог буде, који ће га поново изложити и обзнанити. Сваки следећи буда објављује исту доктрину, односно истину (дхаму) кад се она изгуби међу људима. Према предању, постоји дуга линија Буда која се протеже у бесконачну прошлост. Последњи Буда родио се као Сидарта Гаутама у Индији и у 6. веку п. н. е. Он је само један у низу од 28 Буда према Тхеравада будизму[1].

Имена буда[уреди]

Слика 35 буда, према тибетанској традицији.

Пали канон садржи књигу под насловом Будин родослов (Буда-вамса) у којој се наводе имена двадесет четири буде који су претходили Готами, укључујући и њега самог, као двадесет петог. Од њих двадесет четворице, последња седморица се помињу и у другим делима пронађеним у Пали канону. Та седморица су Випаси, Сикхи, Весабху, Какусандха, Конагамана, Касапа и Готама. Претходних осамнаесторо које помиње само Буда-вамса су: Дипанкара, Кондана, Мангала, Сумана, Ревата, Собхита, Аномадаси, Падума, Нарада, Падумутара, Сумедха, Суђата, Пијадаси, Атхадаси, Дхамадаси, Сидхатха, Тиса и Пхуса. Поред Готаме и буда који су му претходили, пали канон помиње и оне буде који ће тек доћи, после садашње будистичке ере. Имена те десеторице према Чакавата-Сиханада Сути (ДН, III, стр. 75фф.) су: Метеја, Утама, Рама, Пасенади, Косала, Абхибху, Дигхасони, Санкача, Субха, Тодеја и Налагирипалалеја. Најважнији међу њима је следећи Будин наследник, Буда који долази Метеја[1].

Не чинити никакво зло, уздићи се у доброти, прочистити свој дух - то је поука свих буда.[2]

Према палијском предању буда се рађа искључиво у Ђамбупути (Индији), једном од четири велика континента у индијској космологији и то поглавито у Мађђхима-деси, тј. у „ средњој земљи“, отприлике у области у којој је будизам и доживео свој изворни историјски развој[1]. Сваки буда не проповеда само истину (дарму) која је изгубљена за људе, већ оснива и Ред (Сангха) и не прелази у нибану док учење не буду чврсто установљено (ДН, III, стр. 122).

За појам буде везује се и појам бодхисатве, што означава стање бића које претходи потпуном стању будаства. Биће које се просветлито, спознало истину и постало буда, али ту истину не објављује, назива се издвојеним или „повученим“ Будом (пали: Пачека буда; санскрит: Пратјека буда).

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ Put ispravnosti

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :