Тајланд

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 6°-20° СГ Ш, 97°-105° ИГД

Краљевина Тајланд
ราชอาณาจักรไทย
Застава Тајланда Грб Тајланда
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Phleng Chat
Положај Тајланда
Главни град Бангкок
13°44′N 100°30′E
Службени језик таи језик
Краљ: Рама IX
Премијер: Јинглак Шинаватра
Независност: 7. април 1782.
Површина  
 — укупно 514.000 km² (49)
 — вода (%) 0,4
Становништво  
 — 2013. 70.498.494 (19)
 — густина 126/km² (80)
Валута тајландски бахт (THB)
Временска зона UTC +7
Интернет домен .th
Позивни број +66

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији.[1] Пре 1939. ова држава се звала Сијам. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Тајланда

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Планине заузимају северни и западни део земље (највиши врх је Интханон, 2.565 m). На североистоку се налази брежуљкасто узвишење Корат које река Меконг дели од Лаоса. Средишњи део земље заузима широка долина реке Чао Праја. Долина представља језгро тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Тајланда
Територијални губици Тајланда (Сијама) током друге половине XIX и почетком XX века.

Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.

Тајланд данас

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. У доба Другог светског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД-а којима је требао поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смеру демократизације. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.

Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље. Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе Таксина Шинаватру су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца. Војска је искористила његово одсуство из земље, па је 2006. извршен војни пуч, у коме је срушена влада Таксина Шинаватре. На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав. Демократија је поново успостављена крајем 2007. Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011. априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањеноо око 1.400 људи. Опозиција предвођена Шинаватрином сестром Јинглак Шинаватром убедљиво је победила на изборима одржаним јула 2011.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Тајланда

Већину становништва чине етнички Таи, чији је језик члан тајске језичке групе (сродан језику лао) и који су углавном будисти. Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана сконцентрисаних у североисточном делу земље. Бројна кинеска заједница има велики утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.

Религија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Будизам у Тајланду
Теравада будисти у Тајланду

Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа верска група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (углавном католика) има око 0,75%

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Тајланда
Залазак сунца у Банкоку

У последње две деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997. – 1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, одеће и обуће, возила, намештаја, хране, пластике и играчака чини око 60% БДП-а. Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998. Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у. Проституција чини значајну привредну грану, тако да чини 2,7% БДП-а.[2] Туристи потроше 10% свога новца на сексуалне услуге.[3]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: