Тајланд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 6°-20° СГ Ш, 97°-105° ИГД

Тајланд
ราชอาณาจักรไทย

Застава Грб
крилатица: нема
Химна Phleng Chat
Главни град	Бангкок 13°44′N 100°30′E
Службени језик	таи језик
Краљ:	Рама IX
Премијер:	Аписит Вечачива
Независност:	7. април 1782.
Површина
- Укупно	514.000 km² (49.)
- Вода (%)	0,4
Становништво
- 2006.	64.631.595 (19.)
- Густина	126/km² (80.)
Валута	тајландски бахт (THB)
Временска зона	UTC +7
Интернет домен	.th
Позивни број	+66

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији. Пре 1939. ова држава је се звала Сијам. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Тајланда

Планине заузимају северни и западни део земље (највиши врх је Интханон, 2.565 m). На североистоку се налази брежуљкасто узвишење Корат које река Меконг дели од Лаоса. Средишњи део земље заузима широка долина реке Чао Праја. Долина представља језгро тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Тајланда

Територијални губици Тајланда (Сијама) током друге половине XIX и почетком XX века.

Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског Царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутхаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.

Тајланд данас

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. У доба Другог светског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД-а којима је требао поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смеру демократизације. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута. Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Тајланда

Већину становништва чине етнички Таи, чији је језик члан тајске језичке групе (сродан језику лао) и који су углавном будисти. Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана сконцентрисаних у североисточном делу земље. Бројна кинеска заједница има велики утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.

[уреди] Религија

За више информација погледајте Будизам на Тајланду

Тавада будисти у Тајланду

Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа религизна група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (угалвном католика) има око 0,75%

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Тајланда

Залазак сунца у Банкоку

У последње две деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997. – 1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, одеће и обуће, возила, намештаја, хране, пластике и играчака чини око 60% БДП-а. Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у.