Бутан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Бутан (вишезначна одредница).


Координате: 27° 27' СГ Ш, 90° 30' ИГД

Краљевина Бутан
འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་
Застава Бутана Грб Бутана
Застава Грб
крилатица: „Један народ, једни људи“
Химна
Druk tsendhen
Положај Бутана
Главни град Тимбу
Службени језик џонга
Краљ: Џигме Хесар Намгјел Вангчук
Премијер: Церинг Тобгај
Независност: Од Индије
8. августа 1949.
Површина  
 — укупно 47.000 km² (128)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2014. 747.830 [1] (165)
 — густина 46/km² 
Валута Бутански нгултрум ((BTN))
Временска зона UTC +6
Интернет домен .bt
Позивни број +975

Бутан (џон. འབྲུག་ཡུལ་), званично Bhutan.ogg Краљевина Бутан (џон. འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་) је континентална земља у јужној Азији[2]. На југу, истоку и западу се граничи са Индијом, док се на северу граничи са Кином. Налази се на источном ободу Хималаја.

Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. У раном 20. веку, Бутан је дошао у контакт са Британском империјом, након чега је наставио јаке билатералне односе са Индијом до своје независности. Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто национална срећа. По истраживању магазина Businessweek становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми најсрећнији становници неке земље у свету.[3]

Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 метара надморске висине. Према подацима из 2014. у Бутану живи 747.830 становника. Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам. Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам. Главни град је Тимбу. Укупна површина државе је 38.394 km².[4]

Бутан је члан Уједињених нација и Јужноазијског удружења за међународну сарадњу. Члан је и Покрета несврстаних од 1973. године.

Етимологија[уреди]

Име „Бутан“ вероватно потиче од санскритске речи „Bhu-Utthan" што значи „планински регион“. Такође постоји још једна теорија која каже да име земље потиче од санскритске речи „Bhoṭa-anta", која у буквалном преводу значи крај „Тибета“, што има смисла, јер је Бутан одмах на јужној страни Тибета.[5]

Историјски Бутан је био познат са неколико имена, као што су „Lho Mon" (тамна јужна земља), „Lho Tsendenjong" (јужна земља чемпреса), „Lhomen Khazhi" (јужна земља од четири прелаза) и „Lho Men Jong "(јужна земља лековитог биља).[6][7]

Историја[уреди]

Рани период[уреди]

Камено оруђе, алати, слонови, и остаци великих камених структура пронађени у држави показују да је Бутан био насељен још 2000 пре нове ере. Историчари дају теорије да је држава Ломон (што дословно значи „јужна тама“ придев који се односи на религију Монт) или Моњул („тамне земље“, која означава староседелачки народ Монпа) постојала као држава између 500. п. н. е. и 600. године. Имена „Ломон Ценденџон“ (Сандалова држава) и „Ломон Каши“ (Јужни Монт) пронађени су у делима античких Бутанаца и у тибетанским хроникама.[8]

Будизам се први пут појављује у Бутану у 7. веку нове ере. Тибетански краљ Сонгтсен Гампо (владао 627-49),[9] наредио је изградњу два будистичка храма у централном Бутану у граду Бумтангу, као и у регији Паро.[10] Будизам се убрзано развијао[9] од 746.[11] под прогнаним индијским краљем Sindhu Rāja који је основао владу у Бумтангу.[12][13]

Један од најранијих записа о догађајима у Бутану је био пролаз будистичког свеца Падмасамбхава 747. године.[14] Рана историја Бутана није у потпуности јасна, јер многи записи су уништени у пожару у древном граду Бутана, Пунакхи, 1827. године.[15] До 10. века, развој бутанског политичког живота био је под јаким утицајем религије. Различите будистичке погрупе почеле су да се појављују у Бутану током инвазије Монгола. После пада Монгола у 14. веку, ове под-групе су се ујединиле у 16. веку у будистичку религијску подгрупу Друкпа.[10][16]

Од средњег века до 19. века[уреди]

Италијанска карта из 17 века која приказује Бутан.

Све до почетка 17. века, Бутан је био подељен на неколико области којима су управљали локални феудалци, који су се касније уједињени под тибетанским ламом и војним лидером Шабдрунг Нгаванг Намгјалом који је на Тибету верски прогањан. За борбу против верских противника, он је изградио ланац утврђења, познат као Дзонг и локалним лидерима успоставио централну власт. Многе од ових тврђава су опстале, и данас су центар верских и политичких збивања. Око 1627., португалски језуит Естевао Касела и неколико свештеника су били први Европљани који су посетили Бутан у шетњи према Тибету. Тада су се срели са Нгаванг Намгјалом коме су представили барут и телескоп и понудили му помоћ у рату против Тибета, али Нгаванг је ову понуду одбио. После боравка од око осам месеци, Касела је написао писмо у манастиру Чагри-гомпа у којем описује путовање у Бутан. Ово је један од ретких писаних података о Бутану у том периоду.[17][18]

После смрти Намгјала 1652. године, у Бутану је избио грађански рат. У таквој хаотичној ситуацији, Тибет је уз помоћ Монгола два пута нападао Бутан, 1710. и 1730. године. У оба напада су били поражени и мировни споразум је потписан 1759. године.[19]

У 18. веку, Бутанци су напали и окупирали царство Бехар, које се налазило јужно од Бутана. Године 1772., краљевство Бехар је затражило помоћ од Британско источноиндијске компаније који су им помогли у одбрани од напада, а касније су и напали Бутан 1774. године. Мировним споразумом који је потписан, Бутан је морао да врати окупиране територије и да се врати на границе из 1730. године. После споразума, чарке између Бутана и Британске Индије наставиле су се и у наредих 100 година, што је довело до Бутанског рата (1864–65), сукоб који је вођен за превласт над Бенгалом. Након годину дана ратовања, потписан је споразум између Британске Индије и Бутана. Бенгал је припојен Британској Индији, а Бутан је добио новац за узврат.

Током седамдесетих година 19. века, моћни ривалитет области Паро и Тонгса довело до новог грађанског рата у земљи, а превласт је остварила област Тонгса на челу са Уген Вангчуком. Из његовог центра у центалном Бутану је победио своје политичке непријатеље и уједињенио земљу у којој ће у наредном периоду бити још грађанских ратова.[20]

Од 19. века до данас[уреди]

Мапа Бутана 2010. године.

Године 1907. дошло је до значајних промена у држави. Уген Вангчук је једногласно изабран за наследног краља земље од стране скупштине водећих будистичких монаха и утицајних бутанских породица. Британска влада признала је 1910. нову бутанску монархију, Бутан је потписао споразум којим Британија прузима управљање њиховом спољнном политиком. То је уједно значило да је Бутан био третиран као део Британске Индије.

После независности Индије од Велике Британије, 15. августа 1947., Бутан је био једна од првих земаља које су признале Индију. Дана 8. августа 1949. потписан је споразум сличан оном из 1910, али је сада независна Индија стекла право да управља спољним пословима Бутана.[8]

Године 1953. краљ Џигме Дорџи Вангчук донео је закон о коституисању народне скупштине која је имала 130 места, ради промовисања демократских облика владавине. Вангчук је 1965. основао краљевски народни савет, а 1968. је формирао кабинет министра. Године 1971. Бутан је примљен у Уједињене нације, након што је три године имао статус посматрача. Џигме Синге Вангчук је у јулу 1972. када је имао шеснаест година наследио престо од свог оца Џигме Дорџи Вангчука.

Крајем осамдесетих и деведесетих година из државе је отишла или је била протерана петина становника у име очувања своје тибетанске будистичке културе и идентитета.[21] У једној од свету слабо познатих епизода за које научници тврде да је била етничко чишћење, Бутанци пореклом из Непала, претежно хиндуисти напустили су своју домовину. Према подацима Високог комесаријата ОУН за избеглице из 2008. године, 107.000 избеглица из Бутана живи у седам избегличких кампова у источном Непалу.[22]

Крајем 2003. године војска Бутана покренула је велику операцију усмерену ка побуњеницима који су имали базу за обуку војника на југу Бутана. У операцији „Све чисто“, краљевска војска Бутана протерала је Уједињени ослободилачки фронт Асом, Национални демократски фронт Бодоланда и Ослободилачку организацију Кантампур који су се крили у џунглама Бутана.

Политичке реформе[уреди]

За време владавине краља Џигме Синге Вангчука уведене су значајне политичке реформе. Једна од њих је пренос већине административних овлашћења на Савет министара и омогућаваље разрешење краља ако постоји двотрећинска већина у Народној скупштини.[23]

Године 1999, влада је укунула забрану која се односила на телевизију и интернет. У свом говору, краљ је рекао да је телевизија била главни корак ка модернизацији Бутана, и да је дала велики допринос у повећању бруто националне среће.[24] Међутим, он је такође упозорио, да би „злоупотреба“ телевизије могла угрозити традиционалне бутанске вредности.[25]

Нови устав је представљен почетком 2005. године. У децембру 2005, Џигме Синге Вангчук је најавио да ће абдицирати у корист свога сина, што је и учинио 14. децембра 2006. године. Ово је било праћено првим националним парламентарним изборима у децембру 2007. и марту 2008. године.

Дана 28. новембра 2006. 28-годишњи Џигме Хесар Намгјел Вангчук, најстарији син краља Џигме Синге Вангчука је крунисан је за краља.[26]

Влада и политика[уреди]

Џигме Вангчук
Поглед на седиште парламента

Политички систем Бутана развио из апсолутне монархије у уставну монархију. Године 1999, четврти краљ Бутана створио је тело које се зове Lhengye Zhungtshog (Савет министара). Краљ Бутана (Druk Gyalpo) је шеф државе. Извршна власт врши савет министара. Законодавна власт је била поверена обема владама и бившој Великој народној скупштини.

Дана 17. децембра 2005, 4. краљ, Џигме Синге Вангчук, најавио је нацији да ће први општи избори бити одржани 2008. године, и да ће се одрекнути престола у корист свог најстаријег сина, престолонаследник Џигме Хесара Намгјела Вангчука.[27] Хесар је преузео трон 14. децембра 2006, након абдикације свога оца. Краљ Џигме Хесар Намгјел Вангчук је круну преузео након раскошне свечаности у Тимбу, у четвртак 6. новембра и тако постао најмлађи светски владајући монарх.[28]

Нови политички систем садржи горњи и доњи дом, други на основу партијских опредељења. Избори за горњи дом (Национални савет) одржани су 31. децембра 2007. и 23. априла 2013. године, док су избори за доњи дом, који броји 47 посланика Народне скупштине, одржане 24. марта 2008. и 13. јула 2013. године. Две политичке партије, Народна демократска партија на челу са Сангај Нгедупом, и Партија мира и напретка на челу са Џигме Тинлијем такмичили су са на првим изборима за место у народној скупштини. Партија мира и напретка освојила је убедљиву већину освојивши 45 од 47 места у парламенту.[29]

На изборима 2013. већину је освојила народна демократска партија која је совојила 54% гласова и 32 места, док је Партија мира и пријатељства забележила огроман пад и освојила 17 места.[30] Поред ове две странке учествовале су и две нове странке Druk Nyamrup Tshogpa и Druk Chirwang Tshogpa које су освојиле 17,04% и 5,90 % и нису прошле у други круг и тиме нису обезбедиле места у скупштини.[31]

Судска власт припада судовима Бутан. Председник Врховног суда је административни шеф правосуђа.

Војска и спољни послови[уреди]

Краљевска Бутанска армија је војна служба Бутана. Она укључује телохранитељи краља и Краљевска бутанска полиција. Чланство је добровољно и минимална старосна граница за регрутацију је 18 година. Стајаћа војска броји око 16.000 и обучена је од стране индијске војске.[32] Има годишњи буџет од око 13,7 милиона долара (1,8 одсто БДП-а). Бутан је континентална земља, и нема морнарицу, а такође нема ни ваздухопловне снаге. Војска се ослања на индијско ваздухопловство.

Бутан одржава јаке економске, војне и стратешке односе са суседном Индијом.[33][34] Бутан и Индија потписале су 2007. нови споразум који је дозволио Бутану да има контролу над својим спошљшњим односима. Он је заменио споразум потписан 1949. године. Влада Бутана свим спољашњим питањима, укључујући и она у којима Индија има витални интерес, као што је бутанска граница са Кином. Овим споразумом потврђен је статус Бутана као сувереној и независној нацији.

Бутан има дипломатске односе са 52 земаље и Европском унијом. Има представништва у Индији, Бангладешу, Тајланду и Кувајту, има два представника УН, једног у Њујорку и једног у Женеви. Само Индија и Бангладеш имају амбасаде у Бутану, док Тајланд има конзулат канцеларију у Бутану. Друге земље одржавају дипломатски неформални контакт преко својих амбасада у Њу Делхију. Друге земље, попут Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, немају формалних дипломатских односа са Бутаном, али одржавају неформални контакт преко њихових амбасада у Њу Делхију и Бутанског почасног конзулата у Вашингтону. Уједињено краљевство има почасног конзула у Тимбуу.[35][36][37]

Мапа Бутана која показује спорна места на граници са Кином

Индијски и Бутански грађани могу путовати у земље међусобно, без потребе за пасош или визу, само уз личну карту. Грађани Бутана такође могу радити у Индији без правног ограничења. Бутан нема формалне дипломатске односе са својим северним суседом, Народном Републиком Кином, мада се размена посета на разним нивоима између две државе значајно повећао у последње време. Први билатерални споразум између Кине и Бутана је потписан 1998. гоине, а Бутан такође има почасне конзулате у кинеским зависним територијама Макау и Хонгконгу. Бутанска граница са Кином је у великој мери неразграничена и спорна у неким местима. Око 269 km² и даље је предмет дискусије између Кине и Бутана.[38]

Дана 13. новембра 2005, Кинески војници прешли су у спорне територије између Кине и Бутан, и почеле изградњу путева и мостова.[39] Бутански министар иностраних послова Канду Вангчук преузео ствар са кинеским властима након што је покренуто питање у парламенту Бутана. Портпарол Министарства спољних послова Кине Ћин Ганг је у одговору рекао да граница остаје у спору и да две стране настављају да раде да спор реше мирним путем.[40]

Етнички конфликт[уреди]

Деведесетих година двадесетог века Бутан је протерао скоро једну петину свог становништва под изговором очувања своје тибетанске будистичке Махајана културе и индентитета, тврдећи да су протерани били илегални становници.[41][42][22] Одлука је била мотивисана забринутошћу да ће брзо растућа Непалска хинду мањина преузети земљу, као што су слични догађаји довели до колапса у оближњем краљевству Сиким 1975. године. Непалци су наводно били изложени малтретирању и хапшењу.[43] Према подацима УНХЦР-а из 2008. године, више од 107.000 избеглица, живи у седам кампова у источном Непалу.[44] После много година у избегличким камповима, многи становници су сада као избеглице отишле у Канаду, Норвешку, Сједињене Америчке Државе, Уједињеном Краљевству и Аустралији. САД је признала 60.773 избеглица у периоду од 2008. до 2012. године.[45]

Влада не даје држављанство бутанским избеглицама, тако да су већина њих постали избеглице без држављанства.[46] Превелике бирократске препреке су коришћене да би их омеле од добијања личне карте и гласачких права.[46] Политичке странке које заступају избеглице су нерегистроване или забрањене. Штавише, многе су дефинисане као екстремне или терористичке групе.[46] Групе за људска права, тврде да Бутанска влада крши људска права захтевајући од свих грађана, укључујући и припаднике националних мањина, да носе на јавним местима традиционалну хаљину коју носи већински део народа. Влада стриктно примењује тај закон у будистичким верским објекатима, владиним канцеларијама, школама, званичним функцијама и јавним церемонијама.[46]

Географија[уреди]

Топографска мапа Бутана
Нјвиши врх Гангкхар Пуенсум

Бутан се налази на јужним падинама источних Хималаја, између Кинеске Аутономне регије Тибет на северу и Индије на истоку, западу и југу. Нема излаз на море. Земљиште се састоји углавном од стрмих и високих планина испресецаних мрежом брзих река. Надморска висина расте од 200 м на јужним обронцима на више од 7.000 метара на северу. Ова велика географска разноликост у комбинацији са једнако различитим климатским условима доприносе да Бутан има веома развијен екосистем.[47] Већина врхова на северу земље прелази 7.000 метара. Највећи врх у Бутану је Гангкхар Пуенсум који је висок 7.570 метара.[48] Најнижа тачка од 98 метара се налази на југу, где река Манас представља границу са Индијом.[48]

Црне планине у централном делу Бутана се налазе између два главна речна система:Мо-Чуа и Манаса. Врхови на Црним планинама се крећу од 1.500 до 4.925 метара. У вишим пределима источних Хималаја углавном се налазе четинарске шуме, док у нижим пределима источних Хималаја преовлађују тропске листопадне шуме. Најважније реке су Торса, Раидак, Санкош и Манас. Већина становништва живи у централним висоравнима.

На југу, планине Шивалик су прекривене густим тропским листопадним шумама, равничарским алувијалним долинама и врховима од око 1.500 метара. Ту се налази и низија Дуарс која се већи делом налази у Индији, док се мањи део од 10 до 15 километара налази у Бутану. Бутански Дуарс је подељен на два дела:северни и јужни Дуарс. Северни Дуарс који се наслања на подножје Хималаја има нераван терен, порозно земљиште са густом вегетацијом и великим бројем дивљачи. Јужни има умерено плодно тло, густу шуму и слатководне изворе. Према подацима Министарства пољопривреде из 2005. године 64 посто територије Бутана се налази под шумом.

Клима у Бутан варира од суптропске на југу, до скоро поларне у северним планинским областима, са веома хладним и снежним данима. У Бутану поред четири годишњих доба, има период када државу захватају Монсуни. У Западном Бутану има највише монсунских киша, јужни Бутан има топла влажна лета и хладне зиме, а централни и источни Бутан је сувљи него западни, са топлим летима и хладним зимама.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Бутана

Бутан је подељен на четири административне зоне. Свака зона је подељена на области. Бутан има 20 округа. Веће области су даље подељене на мање области (дунгхаг). На најнижем нивоу, група села стварају мале административне јединице (гевог) којима управља гуп, кога је изабрао народ.

  1. Бумтанг
  2. Чука
  3. Дагана
  4. Гаса
  5. Ха
  6. Лунце
  7. Монгар
  8. Паро
  9. Пемагацел
  10. Пунака
  1. Самдруп Џонгкар
  2. Самце
  3. Сарпанг
  4. Тимбу
  5. Трашиганг
  6. Трашијанце
  7. Тронгса
  8. Циранг
  9. Вангдуе Подранг
  10. Шемганг

Најважнији градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градови у Бутану

Број становника према попису из 2005. године

Тимбу
Тимбу
Пхунчолинг
Пхунчолинг

Поредак Град Округ Популација

Паро
Паро
Трашиганг
Трашиганг

1. Тимбу Тимбу 79.185
2. Пхунчолинг Чукха 20.537
3. Гелепху Сарпанг 9.199
4. Вангди-Пходранг Вангди-Пходранг 6.714
5. Самдруп-Џонгхар Самдруп-Џонгхар 5.952
6. Самце Самце 4.981
7. Геду Чукха 4.400
8. Гомту Самце 4.254
9. Монгар Монгар 3.502
10. Мебиса Чукха 3.100


Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Бутана

Бутанска валута је Нгултрум, чија вредност је фиксирана према Индијској рупији. Рупија је такође прихваћена као законско средство плаћања у земљи.

И ако је Бутанска економија једна од најмањих на свету,[49] он је нагло порастао у последњих неколико година, од осам процената 2005. и 14 процената 2006. године. Бутан је 2007. је имала економију другу по реду најбже растућу на свету, са годишњом стопом економског раста од 22,4 посто. То је углавном због пуштања рада Хидроелектране Тал. Од 2012. године приход по глави становника је 2.420 долара.[50]

Привреда Бутана се заснива на пољопривреди, шумарству, туризму и продаји хидроелектричне енергије у Индију. Пољопривреда је главна грана привреде за 55,4 посто становништва.[51] Велика пажња се посвећује рукотворинама, посебно ткање и израда религиозне уметности. Недостатак приступа мору, значио је да Бутан није био у могућности да значајно тргује својим производима. Бутан нема железнице, мада индијскске железнице планирају да се повежу са јужнним Бутаном у складу са споразумом који је потписан у јануару 2005. године.[52] Бутан и Индија потписале су 2008. споразум о слободној трговини , што је додатно повећало Бутански увоз и извоз на трећим тржиштима преко Индије без царина.[53] Бутан је до 1960. године имао трговинске односе са Тибетом, када је затворио границу са Кином, након прилива избеглица.[54]

Индустријски сектор је у повоју, а иако већина производња долази из домаће радиности, подстиче се и индустријска проиводња. Индустрија обухвата производњу цемента, производе од дрвета, прераду воћа, алкохолних пића и калцијум-карбида. Већина развојних пројеката, као што је изградња путева, ослања се на индијски уговор о раду. Пољопривредни производи су пиринач, хељда, јечам, корени усева, цитрус, кукуруз по нижим висинама, као и млекарска индустрија (углавном краве и понеки јак). У Бутану је примећен раст у сектору технологије, у областима као што су зелена технологија и потрошачког интернета (Електронско пословање)[55]

Приходи од преко 100.000 бутанских нгултрум годишње се опорезују, али веома мали број људи успева да заради годишње толико новца. Стопа инфлације Бутана је процењена на око три посто у 2003. години. Бутан има бруто друштвени производ од око 2.913 милијарди долара што их ставља на 162. месту по величини економија у свету. Приход по глави становника је око 1.400 долара што их рангира на 124. место у свету.[56] Владини приходи су укупно 272 милиона, а расходи 350 милиона долара. Међутим 60 посто бутанских расхода финасира Министарство спољних послова Индије.[57] Бутан извози струју, кардамон, гипс, дрво, рукотворине, цемент, воће, зачине и драго камење, укупно 128 милиона долара. Увоз, међутим износи 164 милиона долара што доводи до дефицита. Главне ставке обухватају увозна горива и мазива, жито, машине, возила, тканине и пиринач. Главни извозни партнер Бутана је Индија, која увози 58,6 посто производа, затим Хонгконг 30,6 и Бангладеш 7,3 посто.[56] Пошто је њена граница са Тибетом затворена, трговина између Кине и Бутана сада готово да не постоји. Бутан увози највише из Индије (74,5 посто), Јапана (7,4 посто) и Шведске (3,2 посто).

Пољопривреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољопривреда у Бутану

Удео пољопривредног сектора у Бруто домаћем производу, смањена је са око 55% колико је било 1985. на 33% 2003. године. Влада је 2013. године најавила да ће Бутан постала прва земља у свету са 100 одсто органске пољопривреде.[58]

Саобраћај и транспорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Транспорт у Бутану
Аеродром Паро једини међународни аеродром у држави

Ваздушни саобраћај[уреди]

Аеродром Паро је једини међународни аеродром у Бутану, а налази се 6 километара од града Паро у долини истоимене реке на 2.237 метара надмосрске висине. Због околних врхова високих 5.500 м аеродром Паро се сматра једном од најзахтевнијих на свету.[59] Осим аеродрома Паро, у Бутану постоје и аеродроми Бартхпалатханг и Јонгпхула који служе за домаће летове.[60]

Железнички саобраћај[уреди]

Бутан нема железницу, иако је склопио споразум са Индијом да повеже јужни Бутан са Индијом изградњом пруге у дужине од 18 -(km)-. Пруга би ишла од села Хасимара у Западном Бенгалу до села Торибари у Бутану.[61]

Друмски саобраћај[уреди]

Источно-западни коридор повезује Пхунчолинг на југозападу и Трашиганг на истоку земље. Пут пролази кроз Вангди-Пходранг, Тронгсу и друга важна места. Пут повезује главни град Тимбу са другим већим градовима, са Паром и Пунакхом. Као и остали путеви у Бутану, тако и коловоз на источно-западном коридору није у најбољем стању због обилних киша и клизишта[62][63][64].

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија у Бутану

У Бутану можемо издвојити неколико етничких група. Нгалопи који се другачије називају западни Бутанци и првенствено састоје од Бутанаца који живи у западном делу земље. Њихова култура је тесно повезано са Тибетом. Шарчопи живе претежно у источном Бутану. Такође у Бутану живи и трећа велика група, Лоцампа или јужњаци који су хетерогена група углавном непалског порекла.

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спорт у Бутану
Парада стрелаца на стадиону Чанглимитанг

Национални спорт Бутана је стреличарство, а такмичења се одржавају редовно у већини села. Разликује се од олимпијских стандарда у техничким детаљима, као што су постављање циљева и атмосфере. Постоје две мете смештени преко 100 метара и тимови пуцају са једног краја терена на други. Сваки члан тима пуца по две стреле у једној рунди. Стрељаштво је друштвени догађај и такмичења се организују између села, градова и аматерских тимова.

Још један традиционални спорт је Дигор, који подсећа на бацање кугле. Крикет је стекао популарност у Бутану, поготово од увођења телевизијских канала из Индије. Репрезентација Бутана у крикету је једна од успешнијих земаља у региону.

Фудбал је такође све популарнији спорт. Фудбалска репрезентација Бутана играла је 2002. године против Монсерата меч као две најслабије рангиране екипе на свету, на исти дан када се на светском првенству играло финале Бразил - Немачка. Меч је одигран на националном стадиону Чанглимитанг, а Бутан је победио са 4:0. Утакмицу је судио енглески судија Стив Бенет. Документарни филм о овој утакмици под називом Друго финале урадио је холандски ражисер Јохан Крамер. Првенство Бутана у фудбалу се одржава од 1986. године, а лига у сезони 2013/14 броји 6 клубова.

Бутан се први пут појавио на Олимпијским играма 1984 године и од тада спортисти Бутана нису пропустили ниједне наредне Летње олимпијске игре. На Зимске олимпијске игре Бутан никада није слао своје представнике. Представници Бутана, закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону, нису освојили ниједну олимпијску медаљу. Једини спорт у којем су се такмичили на првих седам олимпијских игара је стреличарство, али су на олимпијским игрма 2012. у Лондону први пут имали представника и у стрељаштву.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ The World's Happiest Countries, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ www.bhutan.gov.bt, Приступљено 17. 4. 2013.
  5. ^ "History of Bhutan: How Europe heard about Bhutan". Kuensel. 24 August 2003. Accessed 28 Sept 2011.
  6. ^ Grange, Kevin (2011). Beneath Blossom Rain: Discovering Bhutan on the Toughest Trek in the World. Outdoor Lives. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-3433-8 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  7. ^ Clements, William M. (2006). The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife. The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife: Southeast Asia and India, Central and East Asia, Middle East. 2. Greenwood Press. стр. 105-. ISBN 978-0-313-32849-7 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  8. ^ а б „Bhutan“. World Institute for Asian Studies. 21. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2009.. 
  9. ^ а б Padel, Ruth (2006). Tigers in Red Weather: a Quest for the Last Wild Tigers. Bloomsbury Publishing USA. стр. 139-40. ISBN 978-0-8027-1544-9 Приступљено 21. 8. 2011.. 
  10. ^ а б "Arrival of Buddhism". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  11. ^ Hattaway, Paul (2004). Peoples of the Buddhist World: a Christian Prayer Diary. William Carey Library. стр. 30. ISBN 978-0-87808-361-9 Приступљено 20. 8. 2011.. 
  12. ^ Dorji, C. T. (1994). History of Bhutan Based on Buddhism. Sangay Xam, Prominent Publishers. ISBN 81-86239-01-4 Приступљено 12. 8. 2011.. 
  13. ^ Harding, Sarah, ed. (2003). The Life and Revelations of Pema Lingpa. Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-194-8 Приступљено 10. 8. 2011.. 
  14. ^ Dorji, Kinley (30. 3. 2005.). „Taktshang: a Buddhist Legend“. Buddhist Channel. Kuensel online Приступљено 23. 4. 2009.. 
  15. ^ Main Page, Приступљено 17. 4. 2013.
  16. ^ "Rivalry among the Sects". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  17. ^ Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan. Country Guides (3 ed.). Lonely Planet. стр. 26, 36. ISBN 1-74059-529-7. 
  18. ^ Pomplun, Trent (2009). Jesuit on the Roof of the World: Ippolito Desideri's Mission to Eighteenth-Century Tibet. Oxford University Press. стр. 49. ISBN 0-19-537786-9. 
  19. ^ "Administrative Integration and Conflict with Tibet, 1651–1728". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  20. ^ "British Intrusion, 1772–1907". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  21. ^ „Family Portrait of Bhutan Nepalis in USA“. The Week Republica. 15. 4. 2011.. Archived from the original on 11. 5. 2011. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  22. ^ а б „Refugees from Bhutan Poised for New Start“. UNHCR. 1. 2. 2008. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  23. ^ Hoffman, Klus (1. 4. 2006.). „Democratization from Above: The Case of Bhutan“ (PDF) Приступљено 24. 4. 2010.. 
  24. ^ Larmer, Brook (March 2008). „Bhutan's Enlightened Experiment“. National Geographic. ISSN 0027-9358 Приступљено 19. 6. 2010.. 
  25. ^ Scott-Clark, Cathy; Levy, Adrian (14. 6. 2003.). „Fast Forward into Trouble“. The Guardian Приступљено 1. 9. 2011.. 
  26. ^ Kaul, Nitasha (10. 11. 2008.). „Bhutan Crowns a Jewel“. UPI Asia. United Press International Приступљено 19. 6. 2011.. 
  27. ^ Jamtsho, Gelay; Keys to Bhutan (31. 10. 2008.). „His Majesty the King's Historic National Day Address – 2005“. Keystobhutan.com Приступљено 12. 3. 2014. 
  28. ^ „Bhutan King to be Crowned at Last“. BBC News online. 23. 7. 2008. Приступљено 12. 3. 2014. 
  29. ^ Sharma, Aradhana (25. 3. 2008.). „Royalist Party Wins Election in Bhutan“. NDTV.com Приступљено 12. 3. 2014.  archived
  30. ^ Други круг избора
  31. ^ Први круг избора
  32. ^ Bhattacharjee, Arun (19. 12. 2003.). „Bhutan Army Sees Action at Last“. Atimes.com Приступљено 23. 4. 2009.. 
  33. ^ Bhutan PM: India is closest ally, NDTV, July 16, 2008
  34. ^ PM stresses on importance of foreign relations, The Bhutanese, 12 July 2012
  35. ^ Dorji, Gyalsten K (15 February 2011). „Bhutan establishes ties with Spain“. Kuensel Приступљено 29 March 2011. 
  36. ^ „Overseas Embassies and Consulates of Bhutan“. Go Abroad.com Приступљено 29 March 2011. 
  37. ^ „Bhutan Country Specific Information“. United States Department of State. Archived from the original on 28 March 2008 Приступљено 24 March 2008. 
  38. ^ Wangchuk, Samten (13. 12. 2006.). „Indo-Bhutan Border Finalised“. Kuensel online Приступљено 23. 4. 2009.. 
  39. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом dispcb.; $2
  40. ^ „中国不丹同意平等友好协商早日解决边界问题 [China and Bhutan Agree to Equal and Amicable Talks in Order to Resolve the Border Issue Quickly]“ (на Chinese). News.china.com. 1 December 2005 Приступљено 14. септембар 2014. 
  41. ^ „Family Portrait of Bhutan Nepalis in USA“. The Week Republica. 15. 4. 2011.. Archived from the original on 11. 5. 2011. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  42. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом CIDCM.; $2
  43. ^ Frelick, Bill (3 March 2011) For Bhutan's Refugees, There's no Place Like Home. Human Rights Watch.
  44. ^ „Refugees from Bhutan Poised for New Start“. UNHCR. 1. 2. 2008.. Archived from the original on 10. 5. 2011. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  45. ^ Refugee Arrival Data. US Department of Health and Human Services, Office of Refugee Resettlement. 17 July 2012. Web. 25 December 2013.
  46. ^ а б в г 2009 Human Rights Report: Bhutan, U.S. Department of State, 25 February 2009
  47. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом official.; $2
  48. ^ а б „Bhutan – The World Factbook“. Central Intelligence Agency. 
  49. ^ „World development idicators“. The World Bank Group Приступљено 5.3.2014. 
  50. ^ „World development idicators: size of economy“. The World Bank Group Приступљено 5.3.2014. 
  51. ^ „GNH Survey 2010“. The Centre for Bhutan Studies Приступљено 6. 3. 2014. 
  52. ^ Sharma, Rajeev (25. 1. 2011). „MoUs with Bhutan on Rail Links, Power Projects“. Tribuneindia.com Приступљено 6. 3. 2014. 
  53. ^ „MEMBER INFORMATION: India and the WTO“. World Trade Organization (WTO). Archived from the original on 22.4.2009 Приступљено 6. 3. 2014. 
  54. ^ Balaji, Mohan (12. 1. 2008.). „In Bhutan, China and India Collide“. Asia Times Приступљено 6. 3. 2014. 
  55. ^ Chester, Ken (6. 3. 2014). „A Bhutan tech primer: early signs of startups and e-commerce“. Tech in Asia Приступљено 29. 9. 2013. 
  56. ^ а б CIA—The World Factbook ().
  57. ^ „BUDGET“. The Tribune (India) online Приступљено 6. 3. 2014. 
  58. ^ „Bhutan set to plough lone furrow as world's first wholly organic country“. The Guardian online. 11. 2. 2013 Приступљено 5. 3. 2014. 
  59. ^ 737-700 Technical Demonstration Flights in Bhutan
  60. ^ Domestic air service to take wing soon
  61. ^ Page, Jeremy (30. 12. 2009.). „Isolated Buddhist kingdom of Bhutan to get its first railway link“. The Times (Times Newspapers Ltd) Приступљено 5. 3. 2014. 
  62. ^ Zeppa, Jamie (2000). Beyond the Sky and the Earth: A Journey into Bhutan. Penguin. ISBN 1-57322-815-X. 
  63. ^ „Icy Roads Claim Lives“. Kuensel online. 4. 12. 2004.. 
  64. ^ Yeshi, Samten (24.8 2010). „Landslide at Dzong Viewpoint“. Kuensel online Приступљено 5. 3. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Бутан Део Википедије посвећен темама везаним за Бутан.

Са других Викимедијиних пројеката :