Бутан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Бутан (вишезначна одредница).


Координате: 27° 27' СГ Ш, 90° 30' ИГД

Краљевина Бутан
Brug rGyal-Khab.svg
Brug rGyal-Khab (Вајли)
Dru Gäkhap
Застава Бутана Грб Бутана
Застава Грб
крилатица: „Један народ, једни људи“
Химна
Druk tsendhen
Положај Бутана
Главни град Тимбу
Службени језик џонга, енглески
Краљ: Џигме Хесар Намгјел Вангчук
Премијер: Џигме Тинли
Независност: Од Индије
8. августа 1949.
Површина  
 - Укупно 47.000 km² (128)
 - Вода (%) занемарљиво
Становништво  
 - 2005. 672,425 (142)
 - Густина 46/km² 
Валута Бутански нгултрум ((BTN))
Временска зона UTC +6
Интернет домен .bt
Позивни број +975

Bhutan.ogg Краљевина Бутан (помоћ·инфо) је континентална држава у јужној Азији. На југу, истоку и западу се граничи са Индијом, док се на северу граничи са Кином. Налази се на источном ободу Хималаја.

Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. У раном 20. веку, Бутан је дошао у контакт са Британском империјом, након чега је наставио јаке билатералне односе са Индијом до своје независности. Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто национална срећа. По истраживању магазина Businessweek становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми најсрећнији становници неке земље у свету.[1].

Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 метара надморске висине. Према подацима из 2009. у Бутану живи 691.141 становника. Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам. Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам. Главни град је Тимбу. Укупна површина државе је 38.394 квадратних километара.[2]

Бутан је члан Уједињених нација и Јужноазијског удружења за међународну сарадњу.

Садржај

Етимологија [уреди]

Име „Бутан“ вероватно потиче од санскритске речи „Bhu-Utthan" што значи „планински регион“. Такође постоји још једна теорија која каже да име земље потиче од санскритске речи „Bhoṭa-anta", која у буквалном преводу значи крај „Тибета“, што има смисла, јер је Бутан одмах на јужној страни Тибета.[3]

Историјски Бутан је био познат са неколико имена, као што су „Lho Mon" (тамна јужна земља), „Lho Tsendenjong" (јужна земља чемпреса), „Lhomen Khazhi" (јужна земља од четири прелаза) и „Lho Men Jong "(јужна земља лековитог биља)[4][5].

Историја [уреди]

Рани период [уреди]

Камено оруђе, алати, слонови, и остаци великих камених структура пронађени у држави показују да је Бутан био насељен још 2000 пре нове ере. Историчари дају теорије да је држава Ломон (што дословно значи „јужна тама“ придев који се односи на религију Монт) или Моњул („тамне земље“, која означава староседелачки народ Монпа) постојала као држава између 500. п. н. е. и 600. године. Имена „Ломон Ценденџон“ (Сандалова држава) и „Ломон Каши“ (Јужни Монт) пронађени су у делима античких Бутанаца и у тибетанским хроникама.[6]

Будизам се први пут појављује у Бутану у 7. веку нове ере. Тибетански краљ Сонгтсен Гампо (владао 627-49)[7], наредио је изградњу два будистичка храма у Бумтхангу у центалном Бутану и у регији Паро.[8] Будизам се убрзано развијао[7] од 746.[9] под прогнаним индијским краљем Sindhu Rāja који је основао владу у Бумтхангу.[10] [11]

Један од најранијих записа о догађајима у Бутану је био пролаз будистичког свеца Падма самба 747 године.[12] Рана историја Бутана није у потпуности јасна, јер многи записи су уништени у пожару у древном граду Бутана, Пунаки, 1827. године.[13] До 10. века развој бутанског политичког живота био је под јаким утицајем религије. Различите будистичке погрупе почеле да се појављују у Бутан током инвазије Монгола. После пада Монгола у 14. веку, ове под-групе су се ујединиле у будистичку религијску подгрупу Друкпа у 16. веку.

Од средњег века до 19. века [уреди]

Италијанска карта из 17 века која приказује Бутан.

Све до почетка 17. века, Бутан је био подељен на неколико области којима су управљали локални феудалци, који су се касније уједињени под тибетанским ламом и војним лидером Шабдрунг Нгаванг Намгјалом који је на Тибету верски прогањан. За борбу против верских силеџија, он је изградио ланац утврђења, познат као Дзонг и локалним лидерима успоставио централну власт. Многе од ових тврђава су опстале и данас су центар верских и политичких збивања. Око 1627., португалски језуит Естевао Касела и неколико свештеника су били први Европљани који су посетили Бутан у шетњи према Тибету. Тада су се срели са Нгаванг Намгиалом коме су представили барут и телескоп и понудили му помоћ у рату против Тибета, али Нгаванг је ову понуду одбио. После боравка од око осам месеци, Касела је написао писмо у манастиру Чагри-гомпа у којем описује путовање у Бутан. Ово је један од ретких писаних података о Бутану у том периоду.

После смрти Намгиал 1652, у Бутан је избио грађански рат. У таквој хаотичној ситуацији, Тибет је уз помоћ Монгола два пута нападали Тибет, 1710. и 1730. године. У оба напада су били поражени и мировни споразум је потписан 1759. године.

У 18. веку, Бутанци су напали и окупирали царство Бехар, које се налазило јужно од Бутана. Године 1772, краљевство Бехар је затражиоло помоћ од Британско источноиндијске компаније који су помогли у одбрани од напада, а касније су и напали Бутан 1774. години. Мировни споразум који је потписан Бутан је морао да врати окупиране територије и да се сачува границе из 1730. године. После споразума, чарке између Бутана и Британске Индије наставиле су се и у наредих 100 година, што је довело до Бутанског рата (1864–65), сукоб за превласт над Бенгалом. Након годину дана ратовања потписан је споразум између Британске Индије и Бутана. Бенгал је припојен Британској Индији, а Бутан је добио новаз за узврат.

Током 1870-их, моћни ривалитет области Паро и Тонгса довело до новог грађанског рата у земљи, а превласт је остварила област Тонгса на челу са Уген Вангчуком. Из његовог центра у центалном Бутану је победио своје политичке непријатеље и уједињенио земљу у којој ће у наредном периоду бити још грађанских ратова.

Од 19. века до данас [уреди]

Мапа Бутана 2010. године.

Године дошло је до значајних промена у држави. Уген Вангчук је једногласно изабран за наследног краља земље од стране скупштине водећих будистичких монаха и утицајних бутанских породица. Британска влада признале је 1910. нову бутанску монархију, Бутан је потписао споразум да Британија прузима њихову спољну политику. То је уједно значило да је Бутан био третиран као део Британске Индије.

После независности Индије од Велике Британије 15. августа 1947., Бутан је био једна од првих земаља које су признале Индију. Дана 8. августа 1949. потписан је споразум сличан оном из 1910, сада је независна Индија стекла моћ над иностраним пословима Бутана.[6]

Године 1953. краљ Џигме Дорџи Вангчук донео је закон о коституисању народне скупштине са 130 места, ради промовисања демократских облика владавине. Вангчук је 1965. основао краљевски народни савет, а 1968. је формирао кабинет министра. Године 1971. Бутан је примљен у Уједињене нације, након што је три године имао статус посматрача. Џигме Синге Вангчук је у јулу 1972. када је имао шеснаест година наследио престо од свог оца Џигме Дорџи Вангчука.

Крајем осамдесетих и деведесетих година из државе је отишла или је била протерана петина становника у име очувања своје тибетанске будистичке културе и идентитета.[14] У једној од свету слабо познатих епизода за које научници тврде да је била етничко чишћење, Бутанци пореклом из Непала, претежно хиндуисти напустили су своју домовину. Према подацима Високог комесаријата ОУН за избеглице из 2008. године 107.000 избеглица из Бутана живи у седам избегличких кампова у источном Непалу.[15]

Крајем 2003. године војска Бутана покренула је велику операцију усмерену ка побуњеницима који су имали базу за обуку војника на југу Бутана. У операцији „Све чисто“ краљевска војска Бутана протерала је Уједињени ослободилачки фронт Асом, Национални демократски фронт Бодоланда и Ослободилачку организацију Кантампур који су се крили у џунглама Бутана.

Политичке реформе [уреди]

За време владавине краља Џигме Синге Вангчука уведене су значајне политичке реформе. Једна од њих је пренос већине административних овлашћења на Савет министара и омогућаваље разрешење краља ако постоји двотрећинска већина у Народној скупштини.[16]

Године 1999, влада је укунула забрану која се односила на телевизију и интернет. У свом говору, краљ је рекао да је телевизија била главни корак ка модернизацији Бутана, и да је дала велики допринос у повећању бруто националне среће.[17] Међутим он је такође упозорио да „злоупотреба“ телевизије могла угрозити традиционалне бутанске вредности.[18]

Нови устав је представљен почетком 2005. године. У децембру 2005, Џигме Синге Вангчук је најавио да ће абдицирати у корист свога сина. Дана 14. децембра 2006, он је најавио да се одриче власти. Ово је било праћено првим националним парламентарним изборима у децембру 2007. и марту 2008. године.

Дана 28. новембра 2006. 28-годишњи Џигме Хесар Намгјел Вангчук, најстарији син краља Џигме Синге Вангчука је крунисан је за краља.[19]

Административна подела [уреди]

Бутан је подељен на четири административне зоне. Свака зона је подељена на области. Бутан има 20 округа. Веће области су даље подељене на мање области (дунгхаг). На најнижем нивоу, група села стварају мале административне јединице (гевог) којима управља гуп, кога је изабрао народ.

  1. Бумтанг
  2. Чука
  3. Дагана
  4. Гаса
  5. Ха
  6. Лунце
  7. Монгар
  8. Паро
  9. Пемагацел
  10. Пунака
  1. Самдруп Џонгкар
  2. Самце
  3. Сарпанг
  4. Тимбу
  5. Трашиганг
  6. Трашијанце
  7. Тронгса
  8. Циранг
  9. Вангдуе Подранг
  10. Шемганг

Важни градови у Бутану [уреди]

Демографија [уреди]

У Бутану можемо издвојити неколико етничких група. Нгалопи који се другачије називају западни Бутанци и првенствено састоје од Бутанаца који живи у западном делу земље. Њихова култура је тесно повезано са Тибетом. Шарчопи живе претежно у источном Бутану. Такође у Бутану живи и трећа велика група, Лоцампа или јужњаци који су хетерогена група углавном непалског порекла.

Референце [уреди]

  1. ^ The World's Happiest Countries, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ www.bhutan.gov.bt, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ "History of Bhutan: How Europe heard about Bhutan". Kuensel. 24 August 2003. Accessed 28 Sept 2011.
  4. ^ Grange, Kevin (2011). Beneath Blossom Rain: Discovering Bhutan on the Toughest Trek in the World. Outdoor Lives. University of Nebraska Press. ISBN 0803234333 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  5. ^ Clements, William M. (2006). The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife. The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife: Southeast Asia and India, Central and East Asia, Middle East. 2. Greenwood Press. стр. 105. ISBN 0313328498 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  6. ^ а б „Bhutan“. World Institute for Asian Studies. 21. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2009. 
  7. ^ а б Padel, Ruth (2006). Tigers in Red Weather: a Quest for the Last Wild Tigers. Bloomsbury Publishing USA. стр. 139–40. ISBN 0802715443 Приступљено 21. 8. 2011.. 
  8. ^ Worden, Robert L.. "Arrival of Buddhism". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  9. ^ Hattaway, Paul (2004). Peoples of the Buddhist World: a Christian Prayer Diary. William Carey Library. стр. 30. ISBN 0878083618 Приступљено 20. 8. 2011.. 
  10. ^ Dorji, C. T. (1994). History of Bhutan Based on Buddhism. Sangay Xam, Prominent Publishers. ISBN 8186239014 Приступљено 12. 8. 2011.. 
  11. ^ Harding, Sarah, ed. (2003). The Life and Revelations of Pema Lingpa. Snow Lion Publications. ISBN 1559391944 Приступљено 10. 8. 2011.. 
  12. ^ Dorji, Kinley (30. 3. 2005.). „Taktshang: a Buddhist Legend“. Buddhist Channel. Kuensel online Приступљено 23. 4. 2009. 
  13. ^ Main Page, Приступљено 17. 4. 2013.
  14. ^ „Family Portrait of Bhutan Nepalis in USA“. The Week Republica. 15. 4. 2011.. Archived from the original on 11. 5. 2011. Приступљено 19. 4. 2011. 
  15. ^ „Refugees from Bhutan Poised for New Start“. UNHCR. 1. 2. 2008. Приступљено 19. 4. 2011. 
  16. ^ Hoffman, Klus (1. 4. 2006.). „Democratization from Above: The Case of Bhutan“ (PDF) Приступљено 24. 4. 2010. 
  17. ^ Larmer, Brook (March 2008). „Bhutan's Enlightened Experiment“. National Geographic. ISSN 0027-9358 Приступљено 19. 6. 2010.. 
  18. ^ Scott-Clark, Cathy; Levy, Adrian (14. 6. 2003.). „Fast Forward into Trouble“. The Guardian Приступљено 1. 9. 2011. 
  19. ^ Kaul, Nitasha (10. 11. 2008.). „Bhutan Crowns a Jewel“. UPI Asia. United Press International Приступљено 19. 6. 2011. 

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бутан&oldid=7122443“