Тајни савјет Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уједињено Краљевство
Royal Coat of Arms of the United Kingdom (HM Government).svg

Овај чланак је дио серије о
политици Уједињеног Краљевства

Тајни савјет Уједињеног Краљевства (енгл. Privy Council of the United Kingdom, Her Majesty's Most Honourable Privy Council) је формално највиша извршна и судска власт у Уједињеном Краљевству.

У саставу Тајног савјета се налазе његова два најважнија комитета:

Тајни савјет је савјетодавно тијело британске краљице. Његови чланови су углавном истакнути политичари, бивши или актуелни чланови Дома комуна или Дома лордова.

Тајни савјет, насљедник Тајног савјета Енглеске, био је некада моћна институција, али доношење његових политичких одлука данас контролише један од његових комитета, Кабинет Уједињеног Краљевства. Данас, он савјетује британску краљицу у вршењу краљевских прерогатива и издаје извршне наредбе познате под називом наредбе у Савјету (енгл. Orders-in-Council) и наредбе Савјета (енгл. Orders of Council). Наредбама у Савјету се регулише владина политика и именовања. Наредбе Савјета се издају на основу посебног одобрења Парламента Уједињеног Краљевства, који преноси неке ствари на рјешавање Тајном савјету. Најчешће се користе да би се регулисао рад јавних институција. Тајни савјет савјетује британску краљицу у издавању краљевских повеља, којима се додјељују посебни статуси корпорацијама и градовима.

Судску власт врши тако што судске предмете разматра Судски комитет Тајног савјета. Комитет се састоји од виших судија именованих за тајне савјетнике: судија Врховног суда Уједињеног Краљевства, судија Апелационог суда Енглеске и Велса, судија Апелационог суда Сјеверне Ирске и судија Унутрашњег дома Суда засједања (врховног грађанског суда Шкотске). Прије је био врховни суд за цијелу [[Британска империја|]Британску империју], а данас још разматра жалбе из британских прекоморских територија, суверених војних база, краљевских посједа и неких земаља Комонвелта.

Састав[уреди]

Монарх, када дјелује на предлог Тајног савјета, познат је под називом „краљ у Савјету“ или „краљица у Савјету“. Чланови Савјета су колективно под називом The Lords of Her Majesty's Most Honourable Privy Council. Главни функционер овог тијела је лорд предсједник Савјета, који је четврти по реду државни великодостојник, члан Кабинета, и често је вођа Дома лордова или Дома комуна. Данашњи лорд предсједник Савјета је уједно замјеник премијера. Други значајан функционер је записничар, који потписује све наредбе донесене у Савјету.

Монарх може самоиницијативно именовати тајне савјетнике, али у пракси то ради само на предлог владе. Тајни савјетници су већином високи чланови Парламента, цркве и судства. Не постоји ограничење колики се број тајних савјетника може именовати. Августа 2008. године укупно је било 538 чланова. Међутим, чланови немају право да присуствују свим сједницама Тајног савјета, само неколико њих се сазива на сједнице (већином на предлог премијера).

У састав тајних савјетника улазе и три највиша достојанственика Цркве Енглеске: надбискуп кентерберијски, бискуп јоршки и бискуп лондонски. Старији чланови краљевске породице такође могу бити именовани — принц Филип је члан, најстарији по годинама службе, и једини члан који није именован од стране тренутног монарха, већ од стране свога оца. Приватни секретар суверена увијек бива именован у Тајни савјет.

Неке високе судије — судије Врховног суда Уједињеног Краљевства, судије Апелационог суда Енглеске и Велса, судије Апелационог суда Сјеверне Ирске и судије Унутрашњег дома Суда засједања (највишег кривичног суда Шкотске) се такође именују у Тајни савјет.

Већина тајних савјетника су политичари. Премијер, министри у Кабинету и вођа опозиције морају положити заклетву у Тајном савјету на дан именовања. Вође великих политичких партија у Дому комуна, први министри покрајинских скупштина, неки виши министри ван Кабинета и високи парламентарци се такође именују за тајне савјетнике. Као тајни савјетници, они су обавезни да не одају о чему се расправља на сједницама Тајног савјета, а именовање шефа опозиције за тајног савјетника дозвољава влади да дијели поверљиве информације са њим по условима Тајног савјета (енгл. on Privy Council terms). Ово се дешава веома ријетко, а најчешће само када се ради о националној безбједности. На примјер, премијер Тони Блер је позвао вођу опозиције Ијејна Данкана Смита и вођу Либералних демократа Чарлса Кенедија да по условима Тајног савјета разговарају о доказима наводном о постојању ирачког оружја за масовно уништење.

Иако је Тајни савјет првенствено британска институција, високи функционери из неких других држава Комонвелта се такође могу именовати у ово тијело.

Сједнице[уреди]

Сједнице Тајног савјета се најчешће одржавају једном мјесечно, и то тамо гдје борави монарх. Кворум за одлучивање чине, према актима Канцеларије Тајног савјета, најмање три тајна савјетника. Другачији кворум се може предвидјети законом за неке одређене случајеве.

Монарх присуствује сједницама, мада умјесто њега могу присуствовати два или више државних савјетника. Према Закону о регентству 1937. и 1953, за државне савјетнике може бити биран супружник монарха и још четири појединца у линији насљеђа који имају најмање 21 годину (18 година за насљедника престола). Монарх стоји на засједањима Тајног савјета, како ниједан тајни савјетник не би могао да сједне, и на тај начин се сједнице завршавају у кратком року. Лорд предсједник Савјета чита наглас списак наредби (енгл. Orders) које требају бити усвојене, а монарх само каже „одобрено“ (енгл. Approved).

Само неколицина тајних савјетника присуствује редовном сједницама. Устаљена пракса је да свакодневним сједницама Савјета присуствује четири тајна савјетника, обично министри који су надлежни за предмет који се разматра. Само уколико није спријечен, лорд предсједник Савјета који је уједно и министар, присуствује сједницама заједно са осталим тајним савјетницима. Према савременим британским конвенцијама парламентарне владе и уставне монархије, свака наредба која се разматра у Савјету је претходно сачињена у надлежном министарству и одобрена од стране надлежног министра; одобрење краљице у Савјету је чиста формалност.

Пуне сједнице Тајног савјета се одржавају само онда када владајући монарх објави своје заруке (посљедњи пут се догодило 23. новембра 1839. за вријеме владавине краљице Викторије), или када је упражњено мјесто за круну, у случају смрти или абдикације монарха. Пуна сједница Тајног савјета се такође одржала 6. фебруара 1811, када је Џорџ, принц од Велса, положио заклетву ради преузимања краљевске власти као принц регент, како је било предвиђено законом. Садашњи статути (закони) који регулишу успостављање регенства у случају спријечености монарха, такође предвиђају полагање заклетве пред Тајним савјетом.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]