Терапија реконвалесцентном плазмом
Терапија реконвалесцентном плазмом је трансфузија крвне плазме особа који су се опоравили од болести другим оболелим особама како би се брже и успешније опоравиле.[1] У крви особа које су се опоравили од ковида 19 утвршено је постојање антитела на вирус који узрокује болест. Донирана крв се обрађује како би се уклонила крвна зрнца, остављајући иза себе течност (плазму) и антитела у њој. Овако добијења плазма може се давати особама са ковидом 19 како би се повећала њихова способност да се боре против вируса.[2]
Препоруке[уреди | уреди извор]
Америчке агенције за храну[уреди | уреди извор]
Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) издала је по хитном поступку дозволу медицинским радницима да почну са применом терапије реконвалесцентном плазмом са високим нивоом антитела за лечење: хоспитализованих пацијената оболеле од ковида 19 који су или у раној фази болести или који имају ослабљен имунски систем.[2] Ову препоруку ФДА је далан основу података о 5.000 трансфузија изведених у Сједињеним Америчким Државама,[3] као део акционог оквира ФДА, у којима се наводи да су ове трансфузијекод хоспитализованих пацијента имале висок степен сигурности. Прелиминарни извештај о 39 лечених пацијената у болници Моунт Синаи у Њујорку, такође извештава о позитивном ефекту реконвалесцентне плазме код неинтубираних пацијената.[4]
Светске здравствене организација[уреди | уреди извор]
За пацијенте са ковидом 19 који нису тешки, Светска здравствена организација не препоручује његову употребу, и предлаже да се она користи само у клиничким испитивањима за тешке и критичне пацијенте са ковидом 19.[1]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Реконвалесцентна плазма или конвалесцентна плазма (која се назива и имунолошка или хиперимуна плазма) је слична стандардној свеже смрзнутој плазми (ФФП). Главне разлика у односу на друге производе од плазме је у томе што се ова плазма добија из крви реконвалесцентна даваоци који су излечени од одређене инфекције и садрже антитела на патоген довољног титра и биолошка активност да обезбеди пасивни имунитет код прималац.[5]
Реконвалесцентна плазма се може одмах пренети примаоцу или се може замрзнути и каснија применити. Користи се као стандардна трансфузија плазме; и обично се даје у једној или две јединице.
Оптималне карактеристике реконвалесцентне плазме су:
- довољан титар одговарајућих антитела,
- недостатак инфективних агенаса,
- доказана сигурност и ефикасност када се користи за одређено стање
Механизам деловања[уреди | уреди извор]
Реконвалесцентна плазма може да обезбеди пасивни имунитет у облику неутрализујућих антитела (и/или других имуних медијатора) усмерених против заразног патогена.[6]
Антитела повезана са вирусом могу потенцијално смањити улазак вируса у ћелије и повећати ослобађање вируса кроз фагоцитозу зависну од антитела или ћелијску токсичност зависно од антитела; механизам тешког акутног респираторног синдрома од САРС КоВ-2 није утврђен.
Особе које раније нису биле изложене или вакцинисане против патогена требаће две до три недеље да развију одговор антитела. Створена антитела имају потенцијал да:
- спрече болест
- скрате трајање или тежину болести,
- спрече озбиљне или по живот опасне компликације.[7]
Поступак лечења[уреди | уреди извор]
Пре почетка терапије лекар ће наручити реконвалесцентну плазму која је компатибилна са крвном групом пацијента од од локалног снабдевача крви у болници.[2]
Пре поступка[уреди | уреди извор]
Пре терапије реконвалесцентном плазмом здравствени тим припрема пацијента за процедуру. Члан здравственог тима убацује стерилну иглу (канилу) за једнократну употребу спојену на цев (интравенска или ИВ, линију) у вену на једној од руку на најповољнијој локацији.[2]
Током поступка[уреди | уреди извор]
Када плазма стигне, стерилна кеса плазме се причвршћује за епрувету у коју капље плазма из кесе, а затим преко цевчице и игле у крвни суд пацијента.[2]
Цео поступак траје око 1 до 2 часа.
После поступка[уреди | уреди извор]
После давања крвне плазме пацијент се пажљиво прати, а лекар бележи одговор на лечење.
Колико дуго пацијент треба да остане у болници након ове терапије и да ли су потребне друге терапије, накнадно ће одредити лекар.[2]
Нежењена дејства[уреди | уреди извор]
Крв која се данас користила за лечење многих стања обично је веома безбедно. Ризик од добијања ковида 19 из реконвалесцентне плазме још није тестиран. Али истраживачи верују да је ризик низак јер су се донатори у потпуности опоравили од инфекције.
Од могућих ризика, на основу досадашњег искуства наводе се:[2]
- алергијске реакције,
- оштећење плућа и отежано дисање (диспнеја)
- инфекције као што су ХИВ и хепатитис Б и хепатитис Ц
Ризик од таквих инфекција је низак, јер донирана крв мора бити тестирана и безбедна. Ипак терапија реконвалесцентном плазмом у мањем броју случајева може код неких пацијената изазвати благе компликације, а код неких и тешке или по живот опасне компликације.
Резултати клиничких испитивања[уреди | уреди извор]
Подаци из неколико клиничких испитивања,[8] студија и националног програма приступа у САД сугеришу да реконвалесцентна плазма са високим нивоима антитела може да умањи тежину или скрати трајање ковида 19 код неких болесника када се даје у раној фази болести или код оних са ослабљеним имунолошким системом. Међутим, потребно је спровести много више истраживања да би се са великом поузданошћу утврдило да ли ће терапија реконвалесцентном плазмом бити ефикасан третман за ковид 19,[2]
Став СЗО[уреди | уреди извор]
Према ставу СЗО тренутни докази показују да плазма реконвалесцента не побољшава преживљавање нити смањује потребу за механичком вентилацијом, док има значајне трошкове, што је утвршђено у 16 рандомизованих контролисаних студија, укључујући 16.236 пацијената са лаком, тешком и критичном инфекцијом ковида 19.[1]
Како докази да реконвалесцентна плазма нема користи код пацијената који нису тешки, због малог броја случајева тешких и критично болесних пацијената укључених у истраживања, рандомизована клиничка испитивања за ове подгрупе треба наставити став је СЗО од 7. децембра 2021. године.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „WHO recommends against the use of convalescent plasma to treat COVID-19”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-06.
- ^ а б в г д ђ е ж „Convalescent plasma therapy - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-06.
- ^ M.J. Joyner, R. S. Wright,et al.Early safety indicators of COVID-19 convalescent plasma in 5000 patients ,J Clin Invest. 2020;130(9):4791-4797
- ^ Expanded Access to Convalescent Plasma for the Treatment of Patients with COVID-19. Conducted by: Mayo Clinic in collaboration with Johns Hopkins University, Washington University in St. Louis and other interested parties. Version 3.0, 09 April 2020
- ^ Shen, Chenguang; Wang, Zhaoqin; Zhao, Fang; Yang, Yang; Li, Jinxiu; Yuan, Jing; Wang, Fuxiang; Li, Delin; Yang, Minghui (2020-04-28). „Treatment of 5 Critically Ill Patients With COVID-19 With Convalescent Plasma”. JAMA (на језику: енглески). 323 (16): 1582. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2020.4783.
- ^ Chen L, Xiong J, Bao L, Shi Y. Convalescent plasma as a potential therapy for COVID19. Lancet Infect Dis. 2020; S1473-3099(20)30141-9.
- ^ Hung IF, To KK, Lee CK, et al. Convalescent plasma treatment reduced mortality in patients with severe pandemic influenza A (H1N1) 2009 virus infection. Clin Infect Dis. 2011;52(4):447-456.
- ^ „A Study to Evaluate Convalescent Plasma to Stem Coronavirus”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-06.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
