Тим Хојт

С Википедије, слободне енциклопедије
Тим Хојт
Тим Хојт у Велслију (Масачусетс), током Бостонског маратона 2012. године
.
Националност Американци
Познати по Атлетски догађаји укључујући Бостонски маратон
Дик Хојт
Пуно име Ричард Јуџин Хојт Старији
Рођен ( 1940-06-01 ) 1. 1. јун 1940
Умро 17. март 2021.(2021-03-17) (80 год.)
Холанд, Масачусетс, САД
Рик Хојт
Пуно име Ричард Јуџин Хојт Млађи
Рођен ( 1962-01-10 ) 2. 10. јануар 1962 (год 59) [1]



</br> Холандија, Масачусетс
Умро 22. мај 2023.(2023-05-22) (61 год.)
Веб сајт http://www.teamhoyt.com

Тим Хојт (енгл. Team Hoyt) се односи на оца Дика Хојта (енгл. Dick Hoyt; 1. јун 1940 — 17. март 2021) и његовога сина Рика Хојта (10. јануар 1962 — 22. мај 2023) из Холанда, у Масачусетсу (Сједињене Америчке Државе). Хојтови су се заједно такмичили у разним атлетским такмичењима, укључујући маратоне и ајронмен тријатлоне. Рик има церебралну парализу, а током такмичења, отац Дик га је гурао током трчања у посебним инвалидским колицима (у тријатлону га је вукао током пливања и вожње бициклом). Овај дуо је примљен у Кућу славних Ајронмен и добили су И-Ес-Пи-Вајову Награду за упорност Џими В.

Рођење и рани живот Рика Хојта[уреди | уреди извор]

Рику Хојту је дијагностикована церебрална парализа на рођењу након што му се пупчана врпца уврнула око врата, што је изазвало блокаду протока кисеоника.[2] Као резултат тога, његов мозак није могао правилно да контролише своје мишиће.[3] Многи лекари су охрабривали Хојтове да напусте Рика, говорећи им да ће он целога живота бити у трајном вегетатитвном стању, као биљка, и да ће моћи само очи да помера.[3] Његови родитељи су ипак имали наде и држали су се чињенице да ће их Рикове очи пратити по соби, дајући им наду да ће он некако моћи да комуницира једнога дана.[3] Хојтови су водили Рика сваке седмице у Дечју болницу у Бостону, у којој су срели лекара који је подстакао родитеље да третирају Рика као свако друго дете. Рикова мајка Џуди проводила је сати сваког дана учећи Рика абецеду помоћу посебног папира и лепила је занкове на сваки предмет у кући. За кратко време Рик је научио абецеду.[2]

Када је напунио 11 година, после упорности родитеља, Рику је уграђен рачунар који му је омогућио да комуницира и тад је се показала чињеница да је Рик интелигентан.[4] Са овим рачунаром, Рик је такође први пут могао да похађа државне школе.[5]

Рик је 1993. године дипломирао на Универзитету у Бостону. Доцније је радио на Колеџу Бостон у рачунарској лабораторији помажући у развоју система за помоћ у комуникацији и другим задацима за особе са инвалидитетом.[6]

Историја тима[уреди | уреди извор]

Тим Хојт на Бостонском маратону 2008, близу половине трке

Тим Хојт је почео с такмичењем 1977. године, када је Рик питао свога оца да ли би могли заједно да трче у хуманитарној трци за помоћ једном играчу лакроса из Рикове школе који је постао парализован. Рик је желео да покаже свима да живот наставља без обзира на инвалидитет.[7] Отац Дик, пензионисани потпуковник Националне ваздушне гарде, никада није био вешт тркач, а тада је имао 36. година. Међутим, прихватио је и истрчао је трку. После прве њихове трке, Рик је рекао оцу: „Тата, када трчим, осећам као да нисам хендикепиран.” После прве трке, која је била приближно пет миља, Дик је почео сваки дан да тренира пунећи инвалидска колица џаковима цемента јер је Рик у то време похађао школу, те није могао да тренира са њим.[2] Дик је успео да побољша своју кондицију толико да је чак и гурањем свог сина успео да постигне рекод на пет миља истрчавши га за 17 минута.[8]

До марта 2016. године, Хојтови су се такмичили у 1300 такмичења, укључујући 72 маратона и шест ајронмен тријатлона.[9] Трчали су чувени Бостонски маратон 32. пута. Поред такмичења, Дик и Рик су 1992. године возили бицикл и трчали заједно преко целих Сједињених Држава, прешавши више од шест хиљада километара за 45 дана.[9][10] За потребе тријатлона, у пливању Дик је користио конопац причвршћен за Риково тело које је било у чамцу. За вожњу бицикла, Рик се возио на предњем делу специјалног дизајнираног тандем бицикла,[3][11] а за трчање, Дик је гурао Рика у инвалидским колицима.[5]

Слева: Дик Хојт, Џон Кери, Брајан Лајонс и Рик Хојт пре Бостонског маратона 2016.

Дана 21. априла 2014. године, Тим Хојт је заједно имао последње такмичење, на Бостонскоме маратону. Наредна четири маратона Рика је гурао породични пријатељ Брајан Лајонс, стоматолог из Масачусетса. Лајонс је изненада преминуо у јуну 2020. године.

Дик Хојт је 17. марта 2021. г. преминуо у својој кући у сну у родноме Холанду. Имао је 80 година.[12]

Почасти[уреди | уреди извор]

Статуа Хојтових која се налази близу почетка Бостонског маратона у Хопкинтону, у Масачусетсу

Тим Хојт је уврштен у Кућу славних Иронман-а 2008.[13][14]

Почетком априла 2013. године, бронзана статуа извајана је у част Тима Хојт. Налази се близу почетка Бостонскога маратона у Хопкинтону, у Масачусетсу.[15]

ЕСПН је 17. јула 2013. године Тиму Хојт доделио награду за упорност Џими В.[16]

Тим Хојт је такође био представљен на инспиративним билбордима у широм САД.[17][18]

Повест такмичења[уреди | уреди извор]

Удаљеност Такмичење
Триатлон 257
Ајронмен триатлон 6 (укључено у триатлоне)
Халф Иронман 7 (укључено у триатлоне)
Дуатлон 22
Маратони (Бостонски маратон) 72 (32)
20 миља 8
18,6 миља 8
Полумаратони 97
20 км 1
10 миља 37
15 км 8
Фалмут 7 миља 37
11 км 2
10 км 219
5 миља 162
8 км 4
7,1 км 1
4 миље 18
5 км 176

Укупан број догађаја (од 22. марта 2016.): 1.130 [19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Dick Hoyt, Race by Race, A Father Lifts His Son" cerebralpalsy.org
  2. ^ а б в Nall, Sam (јануар 2002). It's Only a Mountain: Dick and Rick Hoyt, Men of IronНеопходна слободна регистрација. Southern Heritage Press. ISBN 0-941072-51-7. 
  3. ^ а б в г Hayes, Liz (27. 5. 2007). „Team Hoyt”. Sixty Minutes Australia. Архивирано из оригинала 23. 7. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  4. ^ Reilly, Rick (20. 6. 2005). „Strongest Dad in the World”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  5. ^ а б Henderson, Joe (10. 2. 2008). „Odds Overcome”. Tampa Tribune. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  6. ^ „The Power of a Father's Unconditional Love: Rick and Dick Hoyt”. Self Improvement Association. 8. 11. 2009. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  7. ^ Brant, John (9. 4. 2007). „Team Hoyt Starts Again”. Runner's World. Приступљено 10. 7. 2016. 
  8. ^ Lodge, Denise (25. 1. 2012). „Dick and Rick Hoyt: Still Running Together”. Impowerage Magazine. Архивирано из оригинала 01. 04. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2012. 
  9. ^ а б „Racing History”. TeamHoyt.com. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2016. 
  10. ^ „Hoyts Forced to Miss Marathon”. Boston Globe. 29. 3. 2007. Приступљено 21. 2. 2010. 
  11. ^ Smith, Gary, "The Wheels of Life", Sports Illustrated, April 18, 2011, pp. 56-68.
  12. ^ Butler, Sarah Lorge (17. 3. 2021). „Dick Hoyt, Part of Legendary Boston Marathon Duo, Dies at 80”. Runner's World (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2021. 
  13. ^ Breitrose, Charlie (17. 7. 2010). „Triathlon duo visits Camp Arrowhead in Natick”. MetroWest Daily News. Архивирано из оригинала 14. 7. 2011. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  14. ^ „Hall of Fame”. ironman.com. Приступљено 3. 6. 2020. 
  15. ^ „Dad, son honored with statue at Marathon start”. Boston Herald. AP. 9. 4. 2013. Архивирано из оригинала 30. 03. 2015. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  16. ^ „ESPYS to honor the Hoyts”. ESPN.com. 6. 6. 2013. Приступљено 3. 6. 2020. 
  17. ^ „See the Father and Son Team who've Run 65 Marathons Billboard”. PassItOn.com. Приступљено 3. 6. 2020. „Dad's been behind him for 65 marathons.” 
  18. ^ Haller, Laurie (19. 4. 2010). „Team Hoyt-Pass it on”. lauriehaller.org. Архивирано из оригинала 09. 04. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2020. 
  19. ^ „Racing History”. TeamHoyt.com. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2016. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тим_Хојт&oldid=27429783”