10. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 10. јануар
- 49. п. н. е. - Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е.
- 1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.
- 1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 1882. — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.
- 1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
- 1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.
- 1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
- 1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
- 1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
- 1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
- 1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
- 1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.
- 1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.
- 2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.
- 2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
Рођења [уреди]
- 1859. — Франциско Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. († 1909.)
- 1876. — Томас Алва Едисон Млађи, амерички проналазач.
- 1883. — Лав Николајевич Толстој, руски писац. († 1945.)
- 1902. — Добриша Цесарић, хрватски песник.
- 1909. — Павле Савић, српски физичар и хемичар († 1994.)
- 1938. — Доналд Кнут, амерички програмер
- 1942. — Волтер Хил, амерички филмски режисер.
- 1945. — Род Стјуарт, амерички певач.
- 1949. — Линда Лавлејс, америчка порно звезда
- 1960. — Маја Сабљић, српска глумица.
- 1970. — Алиса Марић, српска шахисткиња.
Смрти [уреди]
- 1862. — Самјуел Колт, амерички проналазач. (* 1814.)
- 1778. — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (* 1707.)
- 1848. — Глигорије Возаровић (* 1790) је био први српски књижар и издавач.
- 1891. — Лаза Лазаревић, српски писац и лекар (* 1851.)
- 1917. — Фредерик Коди, познат као Буфало Бил, јахач „Пони експреса“ (* 1846.)
- 1918. — Константин Јиречек је био чешки историчар
- 1957. — Габријела Мистрал, чилеанска песникиња, добитница Нобелове награде за књижевност. (* 1889.)
- 1971. — Коко Шанел, француска модна креаторка (* 1883.)
- 2007. — Карло Понти, италијански филмски продуцент (*1912.)
Празници и дани сећања [уреди]
Српска православна црква слави:
