17. март

17. март (17.03) је 76. дан у години по грегоријанском календару (77. у преступној години). До краја године има још 289 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 17. март

• 45. п. н. е. - Јулије Цезар је, у бици код Мунда у Шпанији, тешко поразио снаге предвођене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.
• 642. — Битка код Бадра: Кључна Мухамедова победа над опозицијом у Меки.
• 1190. — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
• 1526. — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. Краљ је заробљен у фебруару 1525. када је, код италијанског града Павије, шпанска армија, предвођена маркизом од Пескаре, победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.
• 1649 - Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I.
• 1861. — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.
• 1921. — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина.
• 1944. — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
• 1948. — Велика Британија, Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) потписали су Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
• 1958. — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит.
• 1963. — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи.
• 1968. — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
• 1969. — Голда Меир, близак сарадник Бен Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку.
• 1973. — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.
• 1991. — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
• 1992. —
  • Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
  • На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
• 1995. — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Гајдара Алијева предводио је заменик мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
• 1996. — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
• 1998. — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине.
• 1999. — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимску олимпијаду 2002.
• 2000. — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
• 2002. — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.
• 2003. — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.
• 2004. — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

Рођења

• 1834. — Готлиб Вилхелм Дајмлер, немачки инжењер († 1900.)
• 1894. — Славко Воркапић, српско-амерички режисер († 1976.)
• 1897. — Милан Ајваз, српски глумац († 1980.)
• 1904. — Павле Маргановић, један од седам секретара СКОЈ-а
• 1938. — Рудолф Нурејев, руски балетски играч († 1993.)
• 1951. — Курт Расел, амерички глумац.

Смрти

• 180. — Марко Аурелије, римски филозоф и цар. (* 121.)
• 493. — Св. Патрик, светац заштитник Ирске.
• 1758. — Станислав Вуколајев Радоњић, црногорски гувернадур, умро у Санкт Петербургу, сахрањен уз највеће почасти руског двора (царице Јелисавете) на гробљу Храма Александра Невског. На гробу се налази званични грб породице гувернадура Радоњића.
• 1890. — Мита Ракић, српски књижевник. (*1846).
• 1906. — Аврам Ђукић, српски историчар. (* 1844.)
• 1942. — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923.)
• 1956. — Ирена Кири, француска научница, нуклеарни физичар и хемичар.
• 2002. — Ван Тиен Дунг, командант северно-вијетнамских снага.

Празници и дани сећања

Свети Патрик, заштитник Ирске.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар