Томас Шелинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томас Шелинг

Thomas Schelling.jpg

Датум рођења: 14. април 1921.

Томас Шелинг (енгл. Thomas Schelling; 14. април 1921) је амерички економиста, који је добио Нобелову награду за економију 2005. године. Награду је добио због „доприноса разумевању конфликата и сарадње анализом уз помоћ теорије игара".

Ране године[уреди]

Рођен је 14. априла 1921. у Оукланду у Калифорнији. Средњу школу је завршио у Сан Дијегу. Дипломирао је економију 1944. на Универзитету Беркли.[1] Докторирао је економију 1951. на Универзитету Харвард.[1]

Каријера[уреди]

Од 1948. до 1953. учествовао је у спровођењу Маршаловога плана у Европи, а службовао је у Белој кући и у извршном уреду Председника САД. Напустивши владу радио је на економском факултету Универзитета Јејл од 1953. до 1958.[1] Изабран је 1958. за професора економије на Харварду,[1] а од 1969. ради као професор политичке економије у Харвардовој Кенедијевој школи на Харварду. На Харварду је радио до 1990.[1] На Универзитету Мериленд радио је од 1990. до 2003.[1] Током 1993. добио је награду Америчке националне академије наука због истраживања значајних за спречавање нуклеарнога рата. Добио је 2009. почасни докторат на Универзитету Јејл.

Стратегија конфликта[уреди]

Његова књига Стратегија конфликта (1960)[2] представљала је пионирски корак у проучавању ценкања и преговарања и стратешкога понашања, а то Шелинг назива понашање за време конфликта. Стратегија конфликта се сматра једном од стотину најутицајнијих књига на Западу од 1945.[3] У књизи се уводе концепти попут жаришне тачке и веродостојнога ангажовања. Шелинг је своје теорије о рату касније проширио у књизи Рат и утицај (1966).

Модели сегрегације[уреди]

Током 1969. и 1971. Шелинг је објавио радове о расној динамици и о ономе што је он називао ошта теорија превртања. У тим радовима је показао да ако људи више воле да су им комшије исте боје коже или ако воле да им је суседство измешано, али само до неке границе да то може да води сегрегацији. На тај начин показао је да мотив сегрегације не мора да буде мржња, али да ће резултат бити исти, тј сегрегација раса.

Глобално загревање[уреди]

Укључио се и у расправе о проблемима глобалнога загревања. Шелинг верује да климатска промена представља озбиљну претњу земљама у развоју, а да је претња за САД преувеличана. Том приликом позивао се на искуства послератнога Маршаловога плана. Сматрао је да се ту исто тако ради о проблему ценкања и да ако свет смањи емисију да ће највећу корист од тога иматии сиромашније земље, а да ће већину трошкова покрити богатије земље.

Избор радова[уреди]

  • „Сатратегија конфликта“ (енгл. The Strategz of conflict) (1960)
  • „Наоружање и његов утицај“ (енгл. Arms and Influence) (1966)
  • „Динамички модели сегрегације“ (енгл. Dynamic models of segregation), Журнал за математичку социјологију, стр. 143—186 (1971)
  • „Микромотиви и макропонашање“ (енгл. Micromotives and Macrobehavior) (1978)
  • „Избор и последице“ (енгл. Choice and Consequence) (1984)[4]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Thomas Crombie Schelling, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Schelling, Thomas C. (1981). The strategy of conflict. Harvard University Press. ISBN 0674840313. 
  3. ^ „The Hundred Most Influential Books Since the War“. 
  4. ^ Удружење банака Србије - Часопис „Банкарство“ бр. 9—10: „Роберт Ауман и Томас Шелинг (2005) - Сатратегија конфликта и теорија игара“, (2010), стр. 162, приступ 29.5.2013

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]