14. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. април (14.04) је 104. дан у години по грегоријанском календару (105. у преступној години). До краја године има још 261 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 14. април
- 69. - Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и намеће се за римског цара (Година четири цара).
- 1205. — Битка код Хадријанопоља: Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског.
- 1849. — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије.
- 1865. — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату неколико дана по завршетку грађанског рата. На њега у ложи вашингтонског позоришта пуцао Џон Бут. Линколн преминуо следећег дана, а нови председник постао Ендру Џонсон.
- 1900. — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Међународну изложбу, највећу те врсте у историји Европе.
- 1912 - Брод "Титаник" ударио у ледену санту и потонуо
- 1912 - Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.
- 1931. — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса III. Републику 1939, после трогодишњег грађанског рата, укинуо генерал Франциско Франко.
- 1945. — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. Ослобођен кривице, касније у Немачкој осуђен на осам година затвора, пуштен 1949.
- 1975. — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније.
- 1988. — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана.
- 1994. — Два америчка борбена авиона Ф15 грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.
- 1995. — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.
- 1999. —
- Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО.
- Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 километара, способну да носи нуклеарне пројектиле.
- 2000. — Митингом у центру Београда, "Стоп терору, за демократске изборе", српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.
- 2003. —
- На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи.
- У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода "Акиле Лауро" 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.
Рођења[уреди]
- 1629. — Кристијан Хајгенс, холандски математичар и астроном
- 1862. — Војислав Илић, српски песник († 1894.)
- 1883. — Сима Пандуровић, српски писац (†1960.)
- 1904. — Џон Гилгуд, енглески позоришни и филмски глумац (†2000.)
- 1907. — Франсоа Дувалије, хаићански председник
- 1937. — Мирослав Бијелић, српски глумац
- 1973. — Адријен Броди, амерички филмски глумац.
- 1977. — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1759. — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор (* 1685.)
- 1807. — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар (*1762.)
- 1914. — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар (* 1839.)
- 1917. — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта
- 1930. — Владимир Владимирович Мајаковски, руски песник
- 1947. — Петар Бајаловић је био српски архитекта
- 1969. — Петар Колендић, српски књижевни историчар
- 1983. — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ.
- 1986. — Симон де Бовоар, француска књижевница (* 1908.)
- 2011. — Бранислав Црнчевић је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС
