Торински краљевски канон

Из Википедије, слободне енциклопедије

Торински краљевски канон је свитак папируса, који представља најкомплетнију хронику египатских фараона. Записан је хијератским писмом у време Рамзеса II (Деветнаеста династија).

Историја[уреди]

Овај свитак папируса открио је у некрополи у Теби (град Луксор) италијански истраживач Бернардино Дровети (итал. Bernardino Drovetti) 1820. године. Године 1824. откупио га је Египатски музеј у Торину (итал. Museo Egizio). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, свитак се распао у мноштво делића (око 160 фрагмената). Жан-Франсоа Шамполион га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал Густав Сејфарт (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Последњи велики покушај реконструкције спроведен је 1938. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.

Године 2009. у складишту музеја пронађена је кутија са још неупотребљеним фрагментима краљевског канона.[1] У току је нова реконструкција канона коју у Лондону спроводе стручњаци Британског музеја.

Опис[уреди]

Димензије папируса су 1,7м са 0,41м. Почетак и крај су изгубљени. Последља описана династија је Деветнаеста. Папирус је списак имена владара, дужине њихове владавине у годинама, а за неке још и у месецима и данима. Састоји се из 11 стубаца. У неким случајевима владари су груписани по породицама, што приближно одговара династијама по Манетону. Списак обухвата и имена маргиналних владара који су владали малим територијама, и које други извори углавном игноришу. Помињу се и краљеви из Петнаесте династије, Хикси, који су владали Доњим Египтом и делтом Нила, иако се на листама владара странци се обично изостављају.

Овај папирус је првобитно био документ о порезу, а списак владара је исписан на његовој полеђини. Списак владара почиње митским краевима, попут богова, полубогова и духова. Чињеница да је списак исписан на полеђини старијег папируса је вероватно индикација да овај списак није имао формални значај за аутора. Вероватно је требало да служи као помоћно средство у администрацији. Стога овај папирус није пристрасан против непопуларних владара и сматра се да садржи списак свих владара Египта до 19. династије.

Осим Торинског канона још један документ помиње имана краљева Египта, а то је Абидоски попис краљева. Краљеви под бројевима од 42 до 56 на Абидоском попису долазе на крају Шесте династије и на почетку Једанаесте. Торински канон, тачније фрагмент који садржи оно за шта се верује да је име Нитокрис има два нечитљива имена и треће за које је се сматра да представља Квакре Ибија, 53. по реду на Абидоском попису краљева. Изгледа је остављено место за још 2 краља пре те династије. То би могло да указује да су делови Торинског папируса који недостају вероватно садржали краљеве од 51. до 55. на регистрима Абидоског пописа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ 3,000-year-old papyrus fragments found, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Торински краљевски канон