Рамзес II

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рамсес II - трећи фараон XIX династије познат као "Рамсес Велики".

Ра-мессес Меру-амун Усер-маат-ре Сетеп-ен-ре

• Ра-мессес - Обликовао га Ра
• Меру-амун - Амону
• Усер-маат-ре - Моћна је правда Раова
• Сетеп-ен-ре - Изабран од Ра

Владао је Египтом од 1279. године п. н. е. до 1212. године п. н. е. Син Сета I и мајке краљице Тууа-е. Прва - главна жена му је била Нефертари Меруетмут, а остале жене су му биле:

• Истнофрет
• Бинт-Анатх (Истнофретина кћер)
• Меру-ет-амун (Нефертарина кћер)
• Небет-таву
• Хенутмире (Краљева сестра)
• Маат-хор-неферу-ре (Прва хетитска принцеза)
• Непозната Хетитска принцеза

У току свог живота, а умро је када је имао преко 90 година (просечан животни век у то време је био од 30 до 40 година), Рамзес II је имао преко сто синова (Амен-хир-кхоп-схеф, Пре-хир-вонмеф, Меру-атум, Кха-ем-васет, Мерне-птах...) и небројено много кћери (Бинт-Анатх, Меру-ет-амун...).

Садржај 1 Историја 2 Ратни походи 3 Храмови и градови 4 Смрт Рамзеса II 5 Мумија 6 Референце

[уреди] Историја

Владавина Рамзеса II се, историјски подудара са временом Мојсија, па се он сматра и библијским фараоном. На престо Египта је дошао са 25 година, а титулу "Рамзес Велики" је заслужно понео јер, ниједан владар Египта пре и после њега, није изградио толико колосалних грађевина, споменика и храмова.

Рамзес II је, још као млади принц одгајан за наследника престола. Школован је у војничкој традицији у установама које је основао и утемељио још његов деда Рамзес I, а као дечак од 10 година учио се војним и државничким вештинама, поред свог оца Сетија I у ратној кампањи против Хетита.

Рамзес II се оженио млад, а његова прва жена је била краљица Нефертари, коју је после њене смрти - 1255. године п. н. е. наследила краљица Истнофрет. Након смрти своје прве жене Нефертари, Рамзес II је саградио велелепну гробницу која је била „ерхитектонско чудо“ античке Тебе.

По краљевским обичајима који су тада владали у Египту, Рамзес II је имао много жена из своје најближе родбине, тако да му је једна од жена била и његова млађа сестра Хенутмире, као и три његове кћерке: Меруетемун, Бинт-Анатх и Небеттави. После дугогодишњих сукоба са Хетитима, и након закључења мира, Рамзес II узима за једну од својих жена и хетитску принцезу Маат-хор-неферу-ре, као залог дугогодишњем споразуму и савезу са Хетитима. Друга хетитска принцеза стиже у Египат седам година после Маат-хор-неферу-ре. Међу његовим многобројним женама су биле и жене из сиријског и вавилонског краљевства које су у Египат долазиле ради учвршћивања добросуседских односа између Египта и околних држава.

Отац Рамзеса II, Сети I је доживео да види доста своје унучади, а међу свима се посебно издвајао принц Хаемвасет, четврти син Рамзеса II, а други син краљице Истнофрет. који је био и врховни свештеник храма посвећеног богу Птах у Мемфису. По записима са папируса зна се да је Хаемвасет био учен и познат као велики мудрац [1].

Да је Рамзес II заиста био "Рамсес Велики", и то у сваком погледу, како због успешности своје владавине, тако и због својих особености показује и његова мумија - висина 170 cm што је, за око 20 cm изнад просека висине мушкараца из тог доба.

[уреди] Ратни походи

У првој половини Рамзесове владавине, односи с Хетитима, краљевством на северним границама Египта, су били прилично затегнути. Хетити су, још од времена Сетиа I, под својим утицајем држали северне области Сирије а Египћани јужне. Хетити су држали и град Кадеш под својом управом, а самим тим су и контролисали већи део копнених и поморских путева у овом делу Медитерана. Рамзес II је, почетком 1294. године п. н. е. одпочео са ширењем и јачањем утицаја и територија. Напао је краљевство Амуру, а самим тим и прекршио договор и споразум кога је његов отац потписао са Хетитима. На престолу Хетитске краљевине је био владар Муватали II, који је, због побуна у западним областима свог краљевства, обраћао мање пажње на напредовање Египћана на југу Хетитске државе, али када је угушио побуне на западу, Муватали II је спровео велику војну мобилизацију у свих 16 провинција свога царства јер је увидео да се Рамзес II спрема за велики рат. Четири дивизије које су носиле имена египатских божанстава – Дивизија Сет, Птах, Пре и дивизија Амон на чијем је челу био Рамзес II, 1294. године п. н. е. кренуле ка граду Кадешу. 1296. године п. н. е., по египатском календару - Пета Година III Шемиа Дана Деветог долази до велике битке код Кадеша. О бици код Кадеша је остало много записа по храмовима и на папирусима. Следећих неколико година Рамзес II је организовао неколико ратних похода против Хетита, али је убрзо схватио да неће моћи држати северне делове Сирије под својим утицајем, као што и Хетити неће моћи држати јужне делове. Хетити су стално имали проблеме на унутрашњем плану, а са истока је претио нови непријатељ - Асирци. Нови хетитски краљ Хатушилиш III је схватио да више не може да има два јака непријатеља - Египат и Асирце и зато је предложио мировни договор који је склопљен с Египтом. 1270. године п. н. е. Рамзес II и Хатушилиш III су склопили мировни споразум, за који се сматра да је први мировни споразум у историји људског друштва.

[уреди] Храмови и градови

Мада међу наимпресивнијим и највећим објектима Старог Египта спада пирамида коју је саградио Кеопс, Рамзес II, по храмовима и објектима друге врсте које је саградио у доба своје владавине, спада међу највеће и наистакнутије фараоне Старог Египта. Рамзес II, и поред тога што је, у својој опчињености собом и својој мегаломанији, брисао имена фараона са њихових споменика и додавао своје, је изградио велике и бројне храмове широм Египта. Дорадио је и додао неке елементе великим храмовима у Карнаку и Луксору, а и завршио је посмртни храм свог оца Сетиа I у Теби, као и велики храм Сетиа I у Абудосу, крај кога је изградио и свој властити храм. У Теби је изградио, на западној обали Нила, свој посмртни храм - Рамасеум кога је, према записима из каменолома гранита у Гебел ел-Силсили, градило преко 3000 радника. Поред храма у Рамасеуму подигао је још неколико храмова у Нубији - Беит ел-Вали, Герф Хусеин, Вади ес Себуа, Дер, и на југ до Напате.

Међу највећим и најзначајнијим грађевинама које је подигао Рамзес II је свакако храм Абу Симбел у Нубији. На самом улазу у храм, с десне и леве стране, седе четири велике фигуре Рамсеса II - по две са сваке стране врата, високе 18 метара. Око ногу фигура налазе се пуно мање исклесаних фигуре његових жена. Овај грађевински комплекс је морао, у XX веку (ради изградње Асуанске бране), бити премештен на виши ниво да не би био потопљен. Храм је, 60 метара уклесан у брдо, а на његовом унутрашњем крају седе 4 статуе - Амон Ра, Рамзес II, Ра Харакхти и Птах. Унутрашњост храма је осликана призорима из битке с Хетитима код Кадеша, ратова у Сирији и Либији и др., те призорима из живота фараона. Мањи храм краљице Нефертари посвећен је богињи Хатор.

Храм Абу Симбел је откривен 1813. године, а до тог времена је био затрпан великим слојевима песка. По открићу храма се увидела сва његова лепота, монументалност и проглашен је за „чудо египатског градитељства“, поред осталог и зато што је његова оријентација тако савршено израчуната да сунчеви зраци двапут годишње ( 20. фебруара и 20. октобра, који се сматра Рамзесовим рођенданом) продиру кроз храм до статуа и осветле само три. Четврта - бог Птах, остаје увек у сенци јер је он божанство повезано са подземним светом и мраком.

Један од великих подухвата Рамзеса II је и градња града у делти Нила - Пирамесеа. Град је, мада данас има мало остатака, био једно од чуда тог времена. сама изградња је коштала веома много, тако да је Рамсес II вадио злато и остале драгоцености из гробница краљева XVIII и XIX династије.

Владавина Рамсеса II се поклапа са временом у коме је живела још једна велика историјска личност - Мојсије. Рамсеса II и Мојсије су одрасли заједно, били су као браћа, и мада је у почетку своје владавине Рамсеса II био велики противник ослобађања Јевреја из Египта, касније, под утицајем Божијих знакова он пушта јевреје да оду из Египта у Палестину - обећану земљу.

[уреди] Смрт Рамзеса II

Након владавине од 67 година, у 90-тој години живота Рамзес II умире и бива сахрањен у своју, за живота припремљену гробницу у Долини краљева. Само се може претпоставити како је била опремљена и какав је био садржај гробнице Рамзеса II пре него што су је, вековима опустошили пљачкаши гробница. Мумија највећег и најмоћнијег египатског фараона Рамзеса II је, заједно са осталим краљевским мумијама пронађена 1881. године у пећини у близини Деир ел-Бахриа.

[уреди] Мумија

Рамзес II. Био је сахрањен у Долини краљева на западним обронцима Тебе у гробу KV7 али је његова мумија касније пресељена у заједничку гробницу у Деир ел-Бахриу, где је нађена 1881. године. Године 1885. смештена је у Музеј у Каиру где остаје до данашњих дана. На фараоновој мумији можемо разликовати повијени нос, снажну чељуст и висине је 1.7 метара што је натпросечна висина Египћана старога Египта.

Године 1974. египтолози у Музеју у Каиру су приметили да се стање мумије погоршава и послали су мумију авионом на испитивање у Париз. Том приликом је од стране египатских власти издат пасош за Рамзеса и у њему је у рубрици занимање било написано да је преминули краљ. Према документарном филму канала Дисковери на аеродрому у Паризу су одржане све војничке почасти које су приличиле једном страном државнику који је дошао у посету у Француску које приличе и указују се туђим владарима.

У Паризу је констатовано да је мумија нападнута плеснима и предузети су кораци да се ово отклони а уједно је утврђено да је Рамзес имао повреде из некадашњих ратова а такође је откривена повећа рупа у доњој чељусти краља, која је била довољно велика да допринесе смрти фараона, иако се са сигурношћу не може тврдити да је овај апсцес био узрок фараонове смрти. Такође је утврђено да је у последњим годинама Рамзес боловао од артриде и да је био погрбљен у задњим годинама свога живота. Микроскопски преглед остатака косе фараона утврдио је да је фараон био риђ. Након повратка у Египат мумију је посетио египатски председник Анвар ел Садат са супругом. Резултати испитивања су допуњени и показало се да је фараон био светле пути и рођак са праисторијским и становништвом средњотемља и једноставно говорећи био мушкарац који је спадао у берберско становништво Африке.

[уреди] Референце

Рамзес II (енглески језик)

Претходник: Сети I	Египатски фараон Деветнаеста династија	Наследник: Мернептах
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

	ЗНАЧАЈНИ СТАРИ ЕГИПЋАНИ
Владари старог царства: Краљ Шкорпион | Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кеопс | Кефрен | Микерин | Пепи II
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Хоремхеб | Рамзес I | Рамзес II | Рамзес III
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птоломеј I | Клеопатра VII
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус