Уди (река)
| Уди | |
|---|---|
 Река Уди у пролеће (предграђе Харкова) | |
| Опште информације | |
| Дужина | 164 km |
| Басен | 3894 km2 |
| Пр. проток | 8,63 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | село Бесоновка Русија |
| Ушће | река Северски Доњец, Украјина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија Украјина |
| Насеља | град Золочев, град Харков, село Уди, село Безљудовка, село Бороваја |
| Притоке | Рогозјанка, Криворотовка, Лопањ, Роганка, Студенок |
| ДРВ | 05010400112107000011140 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Уди (укр. Уда) је река у Белгородској области Русије и Харковској области Украјине, десна притока Северског Доњеца.
Порекло имена[уреди | уреди извор]
Име Уди потиче из касног средњег века. Пре тога, у Кијевској Русији, река се звала Донец,[1] као и древни руски град који се налазио на њеним обалама.
Опис[уреди | уреди извор]
Река Уди Извире северно од села Бесоновка[2] у области Белгород у Русији, а улива се у Северски Доњец, 825 км пре његовог ушћа у реку Дон. Дужина тока реке Уди је 164 км, што представља дужину од рибњака изнад Бесоновке до ушћа. Укупна ужина реке, са сушним делом у горњем току, је до 180 км. Сливно подручје захвата 3.894 км². Кроз Украјину Уди протиче у дужини од 127 км, а сливно подручје је 3.460 км².
Притоке[уреди | уреди извор]
Река има велики број притока, међу којима су највеће:
- Лопањ - дужина 96 км, подручје слива 2.000 км², у коју се уливају:
- Харков - дужина 71 км, сливно подручје 1.160 км²,
- Рогозјанка - дужина 25 км, сливно подручје 164 км²,
- Роганка - дужина 31 км, сливно подручје 189 км²,
- Студенок - дужина 15 км, сливно подручје 80 км².
Насеља дуж реке[уреди | уреди извор]
На реци се налазе градови Золочев и Харков (река тече по ободу града), села Уди, Безљудовка, Бороваја и многа друга, као и старо руско Доњецко утврђење.
Харков је највећи град на току реке Уди, други по величини и један од најзначајнијих економских, културних, и образовних центара у Украјини. Налази се у североисточном делу државе и лежи на делти река Харков, Лопањ, и Уди, које се ту уливају у северни ток реке Доњец. На подручју Харкова преовлаава умерено континентална клима, са ветровитим и снежним зимама, и топлим и пријатним летима.[3]
Хидролошке карактеристике реке[уреди | уреди извор]
Речно корито је благо вијугаво, са ширином од 6 до 8 м, на појединим деоницама и 20–35 м. Дубина је од 0,1–0,8 м, а понегде досеже и 1,0 м. У средњем и доњем току водоток се понекад дели на рукавце. Дно реке је углавном чврсто, формирано од песка, а понекад и од блата. Обале су високе од 0,2 до 1,5 м, на неким местима стрме, сачињене од песковите или чисте иловаче.
Брзина протока воде на 42 км од ушћа је 8,63 м³/с.[4] Нагиб реке је 0,64 м/км. У летњим месецима (током 3-4 месеца) горњи ток често пресуши.[5]
Хидролошки подаци[уреди | уреди извор]
Систематска хидролошка осматрања у сливу реке Уди вршена су у различито време, на хидролошким станицама Хидрометеоролошке службе.
Хидролошки положаји у сливу реке Уди:
| Бр. П/стр | Река | Место | Период посматрања | Модул протока, л/с * км² |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Уди | град Золочев | 1954-1964 | 2.96 |
| 2 | град Пересечное | 1967-2009 | 3.25 | |
| 3 | град Бабаи | 1929-1935 | 2.61 | |
| 4 | град Безљудовка | 1958-2009 | 5.16 | |
| 5 | Рогозјанка | село Велелика Рогозјанка | 1953-1965 | 3.09 |
| 6 | Лопањ | село Каззачки Лопањ | 1956-2009 | 3.39 |
| 7 | Харков | село Циркуњи | 1963-2009 | 3.01 |
| 8 | насеље Велика Даниловка | 1946-1961 | 2.74 |
Такође, у Институту за пројектовање и истраживање „Харківдіпроводгосп”, у периоду од 1991. до 1995. године извршена је сертификација малих река; приликом састављања речних података израчунати су хидролошки параметри, укључујући модул протока.
Хидролошки параметри слива реке Уди:
| Бр. П/стр | Река | Модул протока л/с * км² |
Запремина одвода 50% | Запремина одвода 75% | Запремина одвода 95% | Унос воде милион м³ |
Испуштање воде милион м³ |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Уди | 4.41 | 483 | 382 | 279 | 72.1 | 244.4 |
| 2 | Рогозјанка | 3.00 | 15.0 | 11.0 | 6.65 | - | - |
| 3 | Криворотовка | 1.85 | 6.38 | 3.74 | 1.63 | - | - |
| 4 | Љуботинка | 1.80 | 1.97 | 1.26 | 0,60 | - | - |
| 5 | Лопањ | 1.93 | 84.1 | 60.5 | 35.6 | 2.23 | 173.4 |
| 6 | Лозовенка | 1.40 | 2.71 | 0,24 | 0.16 | - | 0,002 |
| 7 | Харков | 3.03 | 102 | 74,4 | 44.5 | 0,28 | 0.172 |
| 8 | Липец | 2.90 | 21.8 | 15,5 | 8,99 | - | - |
| 9 | Муром | 2.95 | 19.8 | 14.1 | 8.18 | - | - |
| 10 | Вјали | 3.30 | 6.24 | 4.46 | 2,58 | - | - |
| 11 | Њемишља | 3.30 | 7.10 | 5.07 | 2.93 | - | 0,076 |
| 12 | Студенок (врх) | 3.10 | 4.64 | 2.94 | 1.38 | - | - |
| 13 | Роганка | 2.05 | 4.64 | 3.17 | 2.80 | - | 0,42 |
- Река Уди
-
-
-
-
-
,_1_%D0%BC%D0%B0%D1%8F_2010.jpg)
Географске и историјске чињенице[уреди | уреди извор]
- У граду Харкову се спајају три прилично велике реке - Харков, Лопањ и Уди. При томе се река која има већи проток увек прелива у мању. Река Харков, која скупља воду са 1.160 км², улива се у реку Лопањ која има површину слива од 840 км². Убрзо се обе реке, са сливном површином од 2.000 км², уливају у реку Уди, која до тада сакупља воду са свега 1.100 км².[1] То се јасно види на сателиттском снимку - широки Лопањ улива се у ужи Уди.
- Долина реке Уди је густо насељена још од другог миленијума пре нове ере. На обалама реке постоје бројне древне археолошке локације.
- Од Григоровке до ушћа, од прилике 100 км дуж реке, постоји непрекидна агломерација насеља која се практично преливају једна у другу: градови древни Доњецк и савремени Харков, 14 градских насеља и многа села[2].
- Према „Топографском опису Харковског намесништва” из 1785. године, Уди је најдужа од 33 реке Харковског округа (97 врста протиче кроз његову територију).
- У Кијевској Русији, река Уди се звала Донец. Истовремено, данашњи Донец, односно Северни Доњец тада се звао Дон.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Саратов, И. Е. „Рассказ о Северском Донце”. DOCME. Сервис публикации документов. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ а б Атлас автодорог 2008.
- ^ „Harkov”. pogodak.rs. Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ Ресурсы поверхностных вод СССР 1967.
- ^ Гидрография Харьковской области 1971.
Литература[уреди | уреди извор]
- Демченко, М. А. Гидрография Харьковской области // Материалы Харьковского отдела Географического общества Украины. Выпуск VIII: Харьковская область. Природа и хозяйство. — Х. : Издательство ХГУ, 1971. — 248 с.
- Правила использования водных ресурсов бассейна реки Северский Донец. — Х. : Укргидропроект, 2001.
- Проведение работ по инвентаризации рек и водоёмов Харьковской области с разработкой особого порядка изъятия земель водного фонда из сельскохозяйственного оборота. — Х. : УкрНИИЭП, 1999.
- Ресурсы поверхностных вод СССР. Том 6. Украина и Молдавия. Выпуск 3. Бассейн Северского Донца и реки Приазовья / Ред. М. С. Каганер. — Л. : Гидрометеоиздат, 1967. — 492 с. — 500 экз.
- Розробка та удосконалення методологічних основ раціонального водокористування та системи заходів по екологічному захисту та оздоровленню малих річок області : [укр.]. — Х. : УкрНДІЕП, 2000. — 130 с.
- Схема охраны вод реки Уды. Книга 4: Гидрология и гидрография. — Х. : Харьковгипроводхоз, 1985. — 60 с.
- Украина. Восток: Донецкая, Луганская, Харьковская обл. Атлас автодорог, М 1:250 000 / Ред. В. В. Вдовенко, О. П. Гомаенов, Д. И. Тихомиров. — К. : Картографія, 2008. — (Автодороги Украины). — 6000 экз. — ISBN 966-475-199-2 неважећи ISBN, ББК Д18(4УКР5)747.4А.
- Уды // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.