Ускршњи обичаји - освећивање паске
| Ускршњи обичаји - освећивање паске | |
|---|---|
.jpg) Ускршња шарена јаја | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Војводина |
| Заједница | Локалне заједнице Русина и Украјинаца у Војводини |
| Предлагач | Музеј Војводине |
| Датум уписа | 14. јануар 2021. |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Ускршњи обичаји - освећивање паске (русински: пошвецаня паски) / (украјински: посвячення паски; посвячення великоднього кошика), је традиционални обичај Русина и Украјинаца у Војводини и представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника.[1] Ускршњи обичаји - освећивање паске се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије од 2021. године под инвентарним бројем 52.[2]
Празновање Ускрса[уреди | уреди извор]
Верници русинске и украјинске Гркокатоличке цркве у Војводини Ускрс празнују по јулијанском календару („стари календар“), осим у неколико места где се поштује грегоријански („нови календар“).[3]
Специфичност обичаја[уреди | уреди извор]
Специфичност обичаја се састоји у посебном обреду освећивања хране у цркви на Ускрс (русин. Велька ноц; укр. Великдень), као и самој припреми хране у домаћинству. Бојење и шарање јаја (русин. писанє писанкох / укр. розписування яєць) се обавља на Велики петак (русин. Вельки пияток; укр. Велика п’ятниця). У Шиду и околним местима сачувана је батик техника фарбања јаја. Том техником јаја се прво шарају воском, а затим боје.[1]
Трпеза[уреди | уреди извор]
Сем бојених и шараних јаја, припрема се „сирец“ – обредно јело од јаја и млека, односно домаћи бели сир. Ту су још и „паска“ – обредни ускршњи колач, барена шунка, кобасице, млади лук, со и друго. Храна се ставља у плетену корпу и прекрива украшеном салветом, која се користи само за ову прилику.
Обред[уреди | уреди извор]
Обред освећивања хране се обавља у цркви или у порти цркве, након чега се приступа даривању и размени јаја, а верници се поздрављају са „Христос воскрес“ (русин.) / „Христос Воскрес! – Воістину Воскрес“ (укр.). Након тога, освећена храна се једе на свечаном обеду у кућама.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „„Ускршњи обичаји - освећивање паске / пошвецаня паски (русин.) / посвячення паски; посвячення великоднього кошика (укр.)"”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 8. 6. 2021.
- ^ „Уписи у Национални регистар НКН-а”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 8. 6. 2021.
- ^ а б „Etnografski muzej u Beogradu”. gluseum. Приступљено 8. 6. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Освећивање паске на Националној листи НКН
- Најлепши васкршњи обичаји и веровања
- Вельконоцни обичай пошвецаня пасхи уписани до Националного реґистру
| Усмена традиција и језик |  | |
|---|---|---|
| Сценска (извођачка) уметност (музика, игра, плес и разноврсне инсценације) | ||
| Друштвена пракса, ритуали и празници (обичаји, веровања, митови, светковине) | ||
| Знања и вештине везане за природу и универзум | ||
| Тадиционална уметност (занати, рукотворине, кулинарство) |
| |
