Молитва, ђурђевдански обред
| Молитва, ђурђевдански обред | |
|---|---|
 Икона и обредни хлеб или славски колач | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Тимочка Крајина, источна Србија |
| Заједница | Православно хришћанско становништво |
| Предлагач | Општина Књажевац |
| Датум уписа | 18.06.2012 |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Ђурђевдански сусрети — Молитва под Миџором (Ђурђевданска молитва) је обичајна пракса која се изводи једном годишње у селу Вртовац, на Старој планини, на Ђурђевдан. Тада се чланови заједнице окупљају на колективној сеоској слави - заветној молитви.
Ђурђевдан је сеоска слава села Вртовац и празник који најављује буђење природе и благостање села и околине. Свети Ђорђе се, између осталог, сматра и заштитником сточара.[1] Ово је један од највеселијих празника у општини Књажевац и за њега је везан велики број обичаја.[2]
Овај обред се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије[3].
Обред[уреди | уреди извор]
Централно место у обављању радњи које су саставни део овог пролећног обичаја има домаћин, колачар, кога сваке године бира заједница. Колачар у име заједнице приноси жртву испред каменог крста у капели (ћелији), обавља молитву и са планинком, коју такође бира заједница, ломи обредни хлеб.[3] Посебност овог несвакидашњег обичаја огледа се у разноликости и броју светковина које се обележавају непосредно и за време једне од највећих српских крсних слава – Светог Ђорђа.[1]
Обредни ритуали[уреди | уреди извор]
Савље у Вртовцу почиње у петак пре Ђурђевдана, када људи из села беру лековито биље са обронака Старе планине, верујући да ће се снага биља пренети и на људе и стоку. Од ових биљака плету се и чувени Ђурђевдански венчићи.[1]
Колачар и Планинка[уреди | уреди извор]
Сваке године бира се домаћин, који се назива колачар и који приноси жртву, молитву и надаље се стара о религијском садржају ритуала. Такође се се бира и планинка, жена која колачару помаже при обреду. Планинка је богато окићена разним биљем[3] и према веровању, треба да представља дух природе и сматра се чуварем прераде млека.[1]
Испаша[уреди | уреди извор]
У рану зору 6. маја, на дан крсне славе, домаћини потерају своја стада на место где је трава добра и бујна. Када се врате са испаше, пастире сачекају жене које им дају венац да кроз њега симболично помузу овцу. Тога дана се и ритуално први пут у години коље јагње које се назива ђурђилче.[1]
Ђурђилче[уреди | уреди извор]
Пре обреда домаћин стави јагњету венчић око врата, упали свећу на десном рогу и да му мало соли да полиже. Затим се прекрсти, три пута окади и помоли Богу, уз речи: „Не кољем те ја, него Ђурђевдан!“ Ђурђилче заправо представља жртву које се у име села ритуално приноси код заветног каменог крста у ћелији (капели посвећеној Светом Ђорђу), на месту званом Калават.[1]
Заветни крст[уреди | уреди извор]
Специфичност овог ритуала је и то што је на каменом крсту рељефно приказан лик древног прехришћанског божанства „Трачког хероса“ на коњу, који је од времена примања хришћанства трансформисан у лик Светог Ђорђа.[1]
Обредни хлеб[уреди | уреди извор]
За овај пролећни празник припрема се славски колач, који у свакој кући обредно ломе домаћин славе и свештеник или најстарији гост. У ћелији колач ломе домаћин колачар заветне славе и планинка, изабрана жена.[1]
Социолошки значај[уреди | уреди извор]
Ђурђевданска молитва, као домен друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја садржи сегмент из праксе приношења колективне жртве, аспект гошћења и организовања колективне прославе и практикује га становништво села Вртовац у околини Књажевца, у источној Србији.[3] Овај прастари обичај сваке године окупи не само велики број мештана, већ и знатижељних туриста који са великом пажњом испрате сваки сегмент овог несвакидашњег догађаја.[1]
Етно фестивал[уреди | уреди извор]
У Вртовцу се традиционално на Ђурђевдан организује и етно фестивал „Ђурђевдански сусрети – Молитва под Миџором”, а у оближњем селу Балта Бериловац чобанске игре и припрема традиционалног јела из Источне Србије – белмужа. Ове манифестације огледају се у различитим атрактивним фолклорним представама, као и изворним кулинарским специјалитетима.[1]
Манифестација „Ђурђевдански сусрети-Молитва под Миџором“ од 2000-те године негује традиционална обележја старопланинског подручја. Први део Манифестације организује се 6. маја у селу Вртовац, на месту званом Калават, уз поштовање свих старих обичаја у присуству свештеника. Наредног дана, 7. маја, одржава се Етно фестивал у селу Балта Бериловац.
Манифестација обухвата надметање такмичара у 10 категорија. Na манифестацији наступају и Фолклорни ансамбли из околине.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Molitva, đurđevdanski obred”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ а б „MOLITVA POD MIDZOROM”. Zvanična prezentacija. Turistička organizacija opštine Kwaževac. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ а б в г „МОЛИТВА, ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈ”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 20. 1. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Усмена традиција и језик |  | |
|---|---|---|
| Сценска (извођачка) уметност (музика, игра, плес и разноврсне инсценације) | ||
| Друштвена пракса, ритуали и празници (обичаји, веровања, митови, светковине) | ||
| Знања и вештине везане за природу и универзум | ||
| Тадиционална уметност (занати, рукотворине, кулинарство) |
| |
