Силицијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Силицијум (14Si)
Al - Si - P
 
C
Si
Ge  
 
 
Si-TableImage.png

Si,14.jpg

Општи подаци
Припадност скупу металоиди
група, периода IVA, 3,
густина, тврдоћа 2330 kg/m3, 6,5
боја сива
Особине атома
атомска маса 28,0855 u</
атомски радијус 110 (111) pm
ковалентни радијус 111 pm
ван дер Валсов радијус 210 pm
електронска конфигурација [Ne]3s23p2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 4
оксидациони број 4
Особине оксида амфотерни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1687 K
(1414 °C)
температура кључања 3173 K
(2900 °C)
молска запремина 12,06×10-3 m³/mol
топлота испаравања 384,22kJ/mol
топлота топљења 50,55 kJ/mol
брзина звука bd
Остале особине
Електронегативност 1,90 (Паулинг)
1,74 (Алред)
специфична топлота 700 J/(kg*K)
специфична проводљивост 2,52×10-4 S/m
топлотна проводљивост 148W/(m*K)
I енергија јонизације 786,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1577,1 kJ/mol
III енергија јонизације 3231,6 kJ/mol
IV енергија јонизације 4355,5 kJ/mol
V енергија јонизације 16.091 kJ/mol
VI енергија јонизације 19.805 kJ/mol
VII енергија јонизације 23.780 kJ/mol
VIII енергија јонизације 29.287 kJ/mol
IX енергија јонизације 33.878 kJ/mol
X енергија јонизације 38.726 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Силицијум (Si, латински - silicium) је металоид IVA групе.[1] Стабилни изотопи силицијума су:28Si, 29Si и 30Si.[2]

Најважнија једињења силицијума су: оксид силицијума, који је главни састојак песка и стакла; киселине силицијума H2nSimO2m+n, као и њихове соли, хлоросиликати и алкосиликати.

Силицијум се такође доста користи у електро индустрији.

Силицијум је други елемент по заступљености(одмах после кисеоника) на Земљи.

Силицијум слично угљенику гради ланце силицијум-силицијум, силицијум-кисеоник-силицијум и силицијум-азот-силицијум. Постоји доста бројна (око 300 000) група таквих једињења, ипак има их доста мање него угљеникових једињења.

Значај силицијума за живе организме ипак није велики. Њега неки организми користе за грађење ћелијског зида, а значајан је као и састојак неколико ензима

Силицијум је 1822. године издвојио Jons Beželius из SiO2(који је тада сматран за хемијски елемент), претварајући га флуороводоничном киселином (HF) у SiF4 и редукујући га калијумом. Распрострањеност силицијума на Земљи је доста велика 26,95% и он је други елемент по распрострањености (одмах после кисеоника). Као што угљеник има најважнију улогу у органском свету такву улогу силицијум има у неорганском, јер SiO2 у разним облицима (кварц, песак, кристобалит) као и минерали силикати и алумосиликати чине већину стена које граде земљину кору.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 


Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Силицијум