Франсиско Зурбаран

Из Википедије, слободне енциклопедије

Статуа Зурбарана у Севиљи.

Франсиско де Зурбаран (шп. Francisco de Zurbarán), (7. новембар 1598. — 27. август 1664) је био шпански сликар који је добио надимак „шпански Каравађо“.

Рођен је у градићу Фуентеу де Кантосу, у западној Шпанији. Био је син Луиса Зурбарана и његове жене Изабеле Маркез. Године 1614. отац га је послао у Севиљу на три године да ради као шегрт. У Севиљи се оженио Леонором де Јордером са којом је имао неколико деце. Године 1658. се преселио у Мадрид у трагању за послом обновивши пријатељство са Дијегом Веласкезом. Нажалост, Зурбаран је умро у оскудици и сиромаштву.

Сликао је директно из природе. Године 1627. је осликао олтарску икону цркве Свети Тома Аквински која је сада део Севиљанског музеја. Ово је Зурбараново највеће дело које садржи фигуре Христа, Мадоне, разних светаца, Карла I од Шпаније са коњима. У цркви Света Марија де Гвадалупе сликао је разне велике слике, а у цркви Светог Павла у Севиљи је урадио познату фигуру Разапетог Спаситеља, илузију од мермера.