7. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. новембар (7.11.) је 311. дан године по грегоријанском календару (312. у преступној години). До краја године има још 54 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 680. — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV
- 1659. — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635.
- 1875. — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара.
- 1917. — У Петрограду под водством вође бољшевика Владимира Иљича Лењина почела Октобарска социјалистичка револуција. Бољшевици заузели све значајне пунктове у граду, срушена привремена влада Александра Керенског и формирана прва совјетска влада с Лењином на челу.
- 1944. — Френклин Рузвелт изабран, четврти пут, за председника САД. Јединствен случај у историји САД.
- 1946. — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 километара.
- 1956. — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Великој Британији, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта.
- 1972. — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД. У августу 1974. присиљен да поднесе оставку због афере Вотергејт, у којој је откривено да су присталице републиканаца уочи тих избора, ради шпијунаже, провалиле у главно седиште Демократске странке. Прва оставка неког председника САД.
- 1973. — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији.
- 1987. — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Бин Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао.
- 1990. — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске.
- 1996. — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 километара источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142.
- 2000. — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи.
- 2001. — Белгијска национална авио-компанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001.
- 2002. — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа.
- На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је извало застој у преговорима Лондона и Мадрида.
- 2007. — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.
Рођења [уреди]
- 630. — Констанс II Погонат византијски цар од 641. до 668. године.
- 1867. — Марија Кири, хемичарка пољског порекла, нобеловка. (†1934.)
- 1879. — Лав Троцки, руски револуционар. (†1940.)
- 1888. — Чандрасекара Раман, индијски физичар, нобеловац. (†1970.)
- 1903. — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. (†1989.)
- 1913. — Албер Ками, француски књижевник. (†1960.)
- 1918. — Дринка Павловић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- 1938. — Дејан Ђуровић, српски глумац и водитељ
- 1960. - Драган Јовановић Данилов, српски песник, есејиста, прозни писац и ликовни критичар
- 1967. — Давид Гета, француски продуцент хаус музике и ди-џеј
- 1968. — Слађана Делибашић, српска денс певачица
Смрти [уреди]
- 1817. — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. (*1727.)
- 1980. — Стив Меквин, амерички глумац. (*1930.)
- 1992. — Александер Дубчек, словачки државник. (*1921.)
- 2011. — Џо Фрејзер, амерички боксер. (*1944.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
