Бонавентура
Бонавентура, св. – (1221 – 1274), фрањевачки теолог. По пореклу је Италијан. Студирао је у Паризу где је био ученик Александра Хејлса. 1248. Почео је да држи јавна предавања и ту праксу наставио је до 1255. г. Професори грађанског Универзитета су му се супротставили, дошло је до сукоба после кога му је одузета докторска титула која му је касније враћена. Написао је биографију св. Фрање (Фрањо Асишки) (оснивача реда) коју је ред одобрио. Заслужан је за избор Папе Гргура X и 1273. г. добио је звање кардинала. Учествовао је на концилу у Лиону и умро је у току заседања. Као теолог остао је веран августинској традицији коју је разрадио св. Анселмо Кантерберијски. Није безусловно прихватао Аристотелово учење. Сматрао је да је стварање света блијесак божанског разума и тврдио да је сва људска мудрост ништавна у поређењу са мистичном просветљеношћу коју Бог даје верним хришћанима. Ову мистичну теорију изложио је у делу Itinerarium Mentis in Deum. Није се слагао са теоријом о вечном девичанству Мајке Божије. У Римокатоличкој цркви се слави 14. јула. E.
[уреди] Литература
Gilson, La Philosophie de Saint Bonaventure, 1938