Бонавентура
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Бонавентура | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 1221. |
| Датум смрти | 1274. |
| Рад | |
Бонавентура, св. – (1221 – 1274), фрањевачки теолог. По пореклу је Италијан. Студирао је у Паризу где је био ученик Александра Хејлса. 1248. Почео је да држи јавна предавања и ту праксу наставио је до 1255. г. Професори грађанског Универзитета су му се супротставили, дошло је до сукоба после кога му је одузета докторска титула која му је касније враћена. Написао је биографију св. Фрање (Фрањо Асишки) (оснивача реда) коју је ред одобрио. Заслужан је за избор Папе Гргура X и 1273. г. добио је звање кардинала. Учествовао је на концилу у Лиону и умро је у току заседања. Као теолог остао је веран августинској традицији коју је разрадио св. Анселмо Кантерберијски. Није безусловно прихватао Аристотелово учење. Сматрао је да је стварање света бљесак божанског разума и тврдио да је сва људска мудрост ништавна у поређењу са мистичном просветљеношћу коју Бог даје верним хришћанима. Ову мистичну теорију изложио је у делу Itinerarium Mentis in Deum. Није се слагао са теоријом о вечном девичанству Мајке Божије. У Римокатоличкој цркви се слави 14. јула. E.
Литература [уреди]
Gilson, La Philosophie de Saint Bonaventure, 1938
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
