Холарктичко флористичко царство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карта флористичких царстава

Холарктичко флористичко царство (лат. Holarctis) је највеће савремено флористичко царство, заузима више од половине укупне површине копна. Целом површином налази се на северној полулопти, а обухвата Европу, северну Африку, Азију (без Арабијског полуострва, Индијског потконтинента и Индокине), као и Северну Америку до централног Мексика[1].

Вегетација Холарктичког царства[уреди]

У оквиру овог флористичког царства простиру се следећи зонобиоми: тундра, тајга, степе и прерије, листопадне шуме, средоземна вегетација, континенталне пустиње и полупустиње.

Флора Холарктичког царства[уреди]

Флора Холарктика повезана је са палеоген-неогенском арктотерцијарном флором Евроазије и терцијарном флором Северне Америке, односно са одговарајућом флором Лауразије. Холарктичко флористичко царство карактерише око 30 ендемичних савремених фамилија биљака са семеном.

Од голосеменица, ендемичне су фамилије Ginkgoaceae и Sciadopityaceae, а од скривеносеменица Scheuchzeriaceae, Butomaceae, Ixioliriaceae, Aphyllanthaceae, Eupteleaceae, Circaeasteraceae, Trochodendraceae, Cercidiphyllaceae, Paeoniaceae, Penthoraceae, Datiscaceae, Stachyuraceae, Crossosomataceae, Biebersteiniaceae, Limnanthaceae, Drosophyllaceae, Simmondsiaceae, Sarcobataceae, Fouquieriaceae, Diapensiaceae, Eucommiaceae, Paulowniaceae, Diervillaceae и Morinaceae.

Подела царства[уреди]

Холарктичко флористичко царство подељено је на 3 флористичка потцарства – бореално, тетијско и мадреанско[2].

Холарктичко флористичко царство
потцарство област (регион) провинције
бореално циркумбореална арктичка, европска атлантска, средњоевропска, илирска или балканска, еуксинска, кавкаска, источноевропска, северноевропска, западносибирска, алтај-сајанска, средњесибирска, трансбајкалска, североисточносибирска, охотско-камчатска, канадска
источноазијска манџурска, сахалинско-хокаидска, јапанско-корејска, волкано-бонинска, рјукју (Токара-Окинава), тајванска, севернокинеска, централнокинеска, југоисточнокинеска, сиканшко-јунанска, севернобурманска, источнохималајска, хази-манипурска
северноамеричка атлантска апалачка, атлантско-заливска, провинција северноамеричких прерија
област Стеновитих планина ванкуверска, провинција Стеновитих планина
тетијско макаронезијска азорска, мадеирска, канарска, зеленортска
медитеранска јужномароканска, југозападномедитеранска, јужномедитеранска, иберијска, балеарска, лигуро-тиренска, јадранска, источномедитеранска, кримско-новоросијска
сахарско-арабијска сахарска, египатско-арабијска
ирано-туранска западноазијска подобласт: месопотамска, централноанатолијска, јерменијско-иранска, хирканијска, туранска (аралско-каспијска), туркестанска, севернобелуџистанска, западнохималајска

централноазијска подобласт: централнотјеншанска, џунгаро-тјеншанска, монголска, тибетска

мадреанско мадреанска провинција Великог басена, калифорнијска, сонорска, провинција мексичке висоравни

Референце[уреди]

  1. ^ Good R. 1947. The Geography of Flowering Plants. Longmans, Green and Co: New York.
  2. ^ Takhtajan A. 1986. Floristic Regions of the World. (translated by T.J. Crovello & A. Cronquist). University of California Press: Berkeley.

Литература[уреди]