Прерија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прерија је низијска област (област са ниским рељефом) на којој расту траве и друге зељасте биљке, скоро без дрвећа, и где је клима углавном умерена. Назив прерија се користи у Северној Америци. Област прерија укључује Велику Равницу (Great Plains), која заузима највећи део територије америчких држава Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Канзас, Оклахома, Тексас и Колорадо, као и велике делове држава Индијана, Илиноис, Ајова, Мисури, Висконсин и Минесота. У Канади прерије заузимају велике делове провинција Манитоба, Саскачеван и Алберта.

Реч „прерија“ су за ове области први употребили француски истраживачи, користећи свој назив за ливаду. У САД и Канади се понекад разликује вегетација са ниском травом, која расте западно од 100. меридијана, и вегетација са средње високом и високом травом која расте на истоку (од централног Тексаса до јужне Манитобе). У том случају се реч прерија користи само за заједнице средње високе и високе траве.

У последњих двеста година највећи део ове области је претворен у фарме. Област са кратком травом у ствари више одговара дефиницији степе. И поред дугих суша и повремених бујица после киша, прерије Велике Равнице не подлежу великој ерозији. Корење преријских трава је испреплетано и залази дубоко у земљу, тако да држи земљиште на месту, а истовремено допире до подземне воде. Прерија је еволуирала милионима година и може да опстане у условима у којима гајени усеви брзо угину.

Ватра, односно пожар, је важан елемент екологије прерије. Било да је пожар изазван громом или од стране човека, он обнавља зељасту вегетацију тако што уклања старе суве стабљике и истовремено уништава младице грмља и дрвећа. Такође су важне животиње биљоједи, као што су бизон и преријско куче, које се напасају у прерији.