Широколисне и мешовите шуме умерених предела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Биоми
Сувоземни биоми
Тундра
Тајге/бореалне шуме
Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Четинарске шуме умерених предела
Тропске и суптропске влажне широколисне шуме
Тропске и суптропске суве широколисне шуме
Тропске и суптропске четинарске шуме
Тропске и суптропске травне и жбунасте вегетације
Травне и жбунасте вегетације умерених предела
Планинске травне и жбунасте вегетације
Пустиње и вегетација сушних области
Средоземна вегетација
Плављена травна вегетација
Мангрове
Водени биоми
Континентални шелф
Обалска зона (литорал) и зона млата
Рипаријска зона
Језера
Корални гребен
Шуме алги
Ледени покривач
Хидротермални извори
Хладни извори
Зона дна (бентос)
Пелагијска зона (пелагијал)
Неритичка зона (сублиторал)
Други биоми
Ендолитска зона

Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су борови, смрче и јеле[1].

Распрострањеност биома[уреди]

листопадна шума на Старој планини

Биом листопадних и мешовитих шума умереног предела присутан је у пределима са умереном климом на свим континентима, изузев Африке. Не представља континуирани географски појас, услед различитих промена климе. Са повећањем надморске висине, овај биом прелази у биом четинарских шума умереног предела (нпр. шуме јеле), а са повећањем континенталности у биом травних и жбунастих вегетација (нпр. шумо-степе у Панонској низији). Са повећањем маритимности, долази до прелаза у биоме тропских и суптропских шума.

Клима[уреди]

Листопадне и мешовите шуме се у умереним климатским појасевима јављају на просторима са јасно одвојеним топлим и хладним периодом године, што условљава средњу годишњу температуру између 5,5°C и 15,6°C. Годишња количина падавина је уопштено говорећи већа од 600 mm, а обично и изнад 1500 mm. У неким областима, постоји и јасно изражен сушни период године — зими у источној Азији, или лети на планинама Медитерана (оромедитеран).

Вегетација[уреди]

Типски описане, шуме овог биома су структуриране у четири спрата:

  1. спрат високог дрвећа;
  2. спрат ниског дрвећа;
  3. спрат жбуња и високих зељастих биљака;
  4. спрат приземних зељастих биљака.

Највећи биодиверзитет врста има спрат приземних зељастих биљака. Имена шумама (екосистемима у оквиру овог биома) дају се на основу спрата високог дрвећа, иако је он сачињен од најмањег броја врста. Тако, примера ради, постоје шуме букве (букове шуме), мешовите шуме букве и смрче, шуме ораха...

Галерија[уреди]

Екорегиони у југоисточној Европи[уреди]

У оквиру биома широколисних и мешовитих шума умереног предела, у југоисточној Европи јављају се следећи екорегиони:

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]