Целофан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Штампана целофанска кутија са чоколадним срцима и транспарентно целофанско паковање са медењацима
Целулоза се третира са алкалијама и угљен дисулфидом да би се формирала вискоза.

Целофан (енгл. cellophan)је прозиран, сјајан и непропустљив, еластичан и лако запаљив материјал који се прави од регенерисане целулозе (или вискозе).

Целофан је изумео швајцарски хемичар Жак Е. Бранденбергер 1900.[1] Наиме, инспирисан просутим вином по столњаку у ресторану, одлучио је да створи крпу која би се одупирала течности, а не би је апсорбовала. Било је потребно десет година да Бранденбергер усаврши свој проналазак, 1912. конструисао је машину за производњу филма, који је назван целофан, од речи целулозе и diaphane (гр. провидан), да би га коначно патентирао те исте године.[2][3]

Целофан се користи за паковање разних прехрамбених артикала, самолепљиве траке, селотејпа, као полу-порозне мембране за одређене типове батерија, као и за дијализу цеви, и агенс у производњи гумених производа и стаклопластике.

Референце[уреди]

  1. ^ Cellophane invented by Jacques E. Brandenberger
  2. ^ Carlisle, Rodney (2004). Scientific American Inventions and Discoveries, pp. 338. John Wiley & Songs, Inc., New Jersey. ISBN 0-471-24410-4. 
  3. ^ Hounshell, David A.; John Kenly Smith (1988). Science and Corporate Strategy: Du Pont R&D, 1902–1980. Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 0-521-32767-9. 

Литература[уреди]

  • Carlisle, Rodney (2004). Scientific American Inventions and Discoveries, pp. 338. John Wiley & Songs, Inc., New Jersey. ISBN 0-471-24410-4. 
  • Hounshell, David A.; John Kenly Smith (1988). Science and Corporate Strategy: Du Pont R&D, 1902–1980. Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 0-521-32767-9. 

Спољашње везе[уреди]