База (хемија)
Из Википедије, слободне енциклопедије
База (још и: лужина) је једна од основних категорија хемијских једињења.
По класичној, јонској теорији Аренијуса база је хемијско једињење, које у воденом раствору, услед дисоцијације издвајањем јона OH−, повећава њихову концентрацију а смањује концентрацију H+ јона (повећава pH раствора). Аренијусове базе су растворљиве у води и ови раствори увек имају pH већи од 7.
По протолитичкој теорији, база је свако хемијско једињење које је акцептор (прималац) катјона водоника (H + ),тј. протона, у условима дате реакције.
Нпр. у реакцији:
једињење HA је киселина, а једињење B база.
Хемијска једињења (са изузетком неколико веома јаких киселина и база) могу у зависности од услова да врше улогу киселине или базе – оваква једињења се зову амфотерна једињења.
Најновију и најприхваћенију општу дефиницију базе дао је Луис
- База је једињење, које је донор (давалац) електронског пара у условима дате хемијске реакције.
