База (хемија)
База (лужина) је једна од основних категорија хемијских једињења.[1][2] По класичној, јонској теорији Аренијуса база је хемијско једињење, које у воденом раствору, услед дисоцијације издвајањем јона OH−, повећава њихову концентрацију а смањује концентрацију H+ јона (повећава pH раствора). Аренијусове базе су растворљиве у води и ови раствори увек имају pH већи од 7.[3]
По протолитичкој теорији, база је свако хемијско једињење које је акцептор (прималац) катјона водоника (
), тј. протона, у условима дате реакције.
Нпр. у реакцији:

једињење HA је киселина, а једињење B база.
Хемијска једињења (са изузетком неколико веома јаких киселина и база) могу у зависности од услова да врше улогу киселине или базе – оваква једињења се зову амфотерна једињења.
Најновију и најприхваћенију општу дефиницију базе дао је Луис: „База је једињење, које је донор (давалац) електронског пара у условима дате хемијске реакције“.
[уреди] Извори
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements, 2nd, Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry, 3rd, Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Chemistry, 9th Edition. Kenneth W. Whitten, Larry Peck, Raymond E. Davis, Lisa Lockwood, George G. Stanley. (2009) ISBN 0495391638. Page 363