Церебрална амилоидна ангиопатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Церебрална амилоидна ангиопатија
Патохистолошки налаз код церебралне амилоидне ангиопатије
УзроциУзрок настанка је непознат.[1]
Дијагностички методкомпјутеризована томографија и нуклеарна магнетна резонанција мозга)[1]
ЛечењеСимптоматско, примена имуносупресивних лекова, кинезитерапија.[1]

Церебрална амилоидна ангиопатија (скраћено CAA од енглеског назива Cerebral Amyloid Angiopathy) је цереброваскуларна болест изазвана таложењем β-амилоида у зидовима можданих артерија, артериола и капилара. Депозитни материјал у крвном суду састоји се од продукта разлагања амилоидног прекурсорског протеина, који се одваја од β- и γ-секретаза у фрагменте амилоида-бета (Aβ) различитих дужина аминокиселина (Aβ40 и Aβ42).[2]

Церебрална амилоидна ангиопатија селективно укључује церебралну васкулатуру, првенствено лептоменингалне и кортикалне крвне судове. За разлику од паренхимског таложења амилоида у Алцхеимерове деменцији (АД), који је састављена углавном од Aβ42, β-амилоидни протеин у CAA је првенствено Aβ40.[3][4] Депозиција следи типичан образац, са Ап у почетку депонован у туници медијима и адвентитији. Касније, амилоида-бета се акумулира у свим слојевима зида крвних судова и узрокује губитак глатких мишићних ћелија.[5] Након тога долази до прекида у зиду крвних судова, што доводи до формирања микроанеуризме и фибриноидне некрозе.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Церебрална амилоидна ангиопатија је релативно чест налаз, који се бележи у обдукционом материјалу мозга код 10–30% особа без обзира на заживотни когнитивни статус, као и код 80–100% болесника са амилодном болешћу.[6][7]

Најчешће се јавља код старијих особа, изнад 60 година старости. У серији спроведених аутопсија, показало се да је церебрална амилоидна ангиопатија чешћа код деменција у поређењу са неидентификованим особама са укупном учесталошћу од 84,9%; 57,8% је имало благи до умерени облик церебралне амилоидне ангиопатије, а 18,9% је имало умерену до тешку церебралну амилоидну ангиопатију. Умерена и тешка церебрална амилоидна ангиопатија предиспонира интрецеребеално крварење и такође је повезана са когнитивним оштећењем и повећаним ризиком од смрти.[8]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узрок настанка болести је непознат, као и тачан механизам којим се Aβ накупља у зиду крвних судова непознат. Ипак најћешће се као узрок наводи поремећен периваскуларни клиренс Аβ и накнадно патолошко накупљање у неуроваскулатури.[9] Иако је одлагање Аβ протеина у основи спорадично у церебралној амилоидној ангиопатији и Алцехајмеровој болести, неколико других генетских облика амилоидозе може укључити и мозак, укључујући:

  • цистатин Ц, који је повезан са наследним церебралним крварењем са амилоидозом-исландским типом;
  • транстиретин, повезан са фамилијарном транстиретином амилоидозом;
  • гелсолин, повезан са породичном амилоидозом Финског типа;
  • фамилијарну Британску деменцију и фамилијарну Данску деменцију, које су и узроковане мутацијама у гену ИТМ2Б.[10][11][12]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Болест доводи до интрацеребралне кортикалне или кортико-супкортикалне лобарне хеморагије, лакунарних исхемија, конфлуентних ЛБМ и микрокрварења. Комбинација ових налаза уз МР мозга треба да побуди сумњу на церебралну амилоидну ангиопатију.

Поред импликација и ризика од хеморагичног можданог удара, церебрална амилоидна ангиопатија је повезана и са когнитивним оштећењем код старијих особа.[13][14] Иако се церебрална амилоидна ангиопатија може појавити у одсуству значајне патологије Алцхајмерове болести, често се са њом преклапа.[15] Већина пацијената са Алцхајмеровом болести има истовремено и церебралну амилоидну ангиопатију; ово је забележено у од 80% до 90% пацијената са Алцхајмеровом болести.[8][16][17]

Студија старења у Хонолулу-Азији показала је да појединци са Алцхајмеровом болести и церебралном амилоидном ангиопатијом имају нижи когнитивни учинак у поређењу са Алцхајмеровом болести без церебралне амилоидне ангиопатије.[18]

Церебрална амилоидна ангиопатија и Алцхајмерова болест су повезане са аполипопротеином Е (ApoE) ε4 алелом.[18][19] ApoE је протеин који игра битну улогу у метаболизму липида везивањем за рецепторе ћелијског зида који су укључени у трансфер различитих липопротеина током липолизе. Постоје три главна полиморфизма (ε2, ε3 и ε4) који се диференцирају на основу једноставне измене једне амино киселине.[18] Алел ε4 је фактор ризика за церебралну амилоидну ангиопатију и Алцхајмерову болест (25) и овај однос између ε4 ицеребралне амилоидне ангиопатије је зависан од дозе.[20] Алел ε2 је повезан са већим ризиком од интрацеребралне хеморагије везане за церебралну амилоидну ангиопатију, али са мањим ризиком за Алцхајмерову болест. Откривено је да носиоци алела ε2 или ε4 имају већи ризик од рецидива интрацеребралне хеморагије.[21]

Церебрална амилоидна ангиопатиј је такође повезана са смањеном перцептивном брзином и епизодичном меморијом чак и након контролисања патологије Алцхајмерове болести,[8] а такође је повезана и са когнитивним оштећењем; чини се да је ова повезаност последица исхемијских оштећења и да је независна од патологије Алцхајмерове болести.[22]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничку слику церебрална амиолоидна ангиопатија, карактерише прогресиван ток и појава карактеристичних знакова интрацеребралне хеморагије (крварење у локализованој ареи мозга и мањи шлог.

Доминантни симптоми и знаци клиничке слике су:

  • главобоља,
  • мучнина и повраћање,
  • деменција,
  • поспаност,
  • диплопије ( дупле слике),
  • поремећаји вида,
  • отежан говор,
  • општа слабост,
  • парализа,
  • промене сензибилитета,
  • епи напади, ступор, кома (ретко).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се попставља на основу анамнезе неуролошког прегледа и сликовних метода (пре свега компјутеризована томографија и нуклеарна магнетна резонанција мозга). Комбинација ових налаза треба да изазове сумњу на церебралну амилоидну ангиопатију, јер се тачна дијагноза може утврдити тек након налаза амилоида на обдукцији.

Нуклеарна магнетна резонанција мозга код церебралне амилоидне ангиопатије.[23]

Терапија[уреди | уреди извор]

Специфично лечење за амилоидозу не постоји, већ је оно симптоматско и заснива на заснива се на контроли појединих симптома.

Уназад неколико година издвојена је подгрупа болесника с инфламаторним одговором изазваним церебралном амиолоидном ангиопатијом код којих је утврђено да извесан ефекта има примена имуносупресивних лекова, пре свега кортикостероида и циклофосфамида.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Greenberg SM, Charidimou A. Diagnosis of cerebral amyloid angiopathy: evolution of the Boston criteria. Stroke. 2018;49(2):491-497.
  2. ^ Revesz T., Holton J.L., Lashley T., et al. (2009) Genetics and molecular pathogenesis of sporadic and hereditary cerebral amyloid angiopathies. Acta Neuropathol 118:115–130.
  3. ^ Roher A.E., Lowenson J.D., Clarke S., et al. (1993) beta-Amyloid-(1-42) is a major component of cerebrovascular amyloid deposits: implications for the pathology of Alzheimer disease. Proc Natl Acad Sci U S A 90:10836–10840.
  4. ^ Attems J., Lintner F., Jellinger K.A. (2004) Amyloid β peptide 1–42 highly correlates with capillary cerebral amyloid angiopathy and Alzheimer disease pathology. Acta Neuropathol 107:283–291.
  5. ^ Keable A., Fenna K., Yuen H.M., et al. (2016) Deposition of amyloid β in the walls of human leptomeningeal arteries in relation to perivascular drainage pathways in cerebral amyloid angiopathy. Biochim Biophys Acta 1862:1037–1046.
  6. ^ Pavlović DM. Demencije – neurološki i psihološki vodič. Beograd: Kaligraf; 2008.
  7. ^ а б Gorelick PB, Scuteri A, Black SE, Decarli C, Greenberg SM, Iadecola C, et al; on behalf of the American Heart Association Stroke Council, Council on Epidemiology and Prevention, Council on Cardiovascular Nursing, Council on Cardiovascular Radiology and Intervention, and Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia. Vascular contributions to cognitive impairment and dementia: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2011; 42:2672-713.
  8. ^ а б в Arvanitakis Z., Leurgans S.E., Wang Z., Wilson R.S., Bennett D.A., Schneider J.A. (2011) Cerebral amyloid angiopathy pathology and cognitive domains in older persons. Ann Neurol 69:320–327.
  9. ^ Weller R.O., Djuanda E., Yow H.-Y., Carare R.O. (2008) Lymphatic drainage of the brain and the pathophysiology of neurological disease. Acta Neuropathol 117:1.
  10. ^ Akiyama H., Kondo H., Arai T., et al. (2004) Expression of BRI, the normal precursor of the amyloid protein of familial British dementia, in human brain. Acta Neuropathol 107:53–58
  11. ^ Vidal R., Barbeito A.G., Miravalle L., Ghetti B. (2009) Cerebral amyloid angiopathy and parenchymal amyloid deposition in transgenic mice expressing the Danish mutant form of human BRI2. Brain Pathol 19:58–68.
  12. ^ Yamada M. (2000) Cerebral amyloid angiopathy: an overview. Neuropathology 20:8–22.
  13. ^ Greenberg S.M., Gurol M.E., Rosand J., Smith E.E. (2004) Amyloid angiopathy–related vascular cognitive impairment. Stroke 35:2616–2619.
  14. ^ Gorelick P.B., Scuteri A., Black S.E., et al. (2011) Vascular contributions to cognitive impairment and dementia a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke 42:2672–2713.
  15. ^ Lovelock C.E., Molyneux A.J., Rothwell P.M. (2007) Change in incidence and aetiology of intracerebral haemorrhage in Oxfordshire, UK, between 1981 and 2006: a population-based study. Lancet Neurol 6:487–493.
  16. ^ Gilbert J.J., Vinters H.V. (1983) Cerebral amyloid angiopathy: incidence and complications in the aging brain. I. Cerebral hemorrhage. Stroke 14:915–923.
  17. ^ Biffi A., Halpin A., Towfighi A., et al. (2010) Aspirin and recurrent intracerebral hemorrhage in cerebral amyloid angiopathy. Neurology 75:693–698.
  18. ^ а б в Zannis V.I., Breslow J.L., Utermann G., et al. (1982) Proposed nomenclature of apoE isoproteins, apoE genotypes, and phenotypes. J lipid Res 23:911–914.
  19. ^ Verghese P.B., Castellano J.M., Holtzman D.M. (2011) Apolipoprotein E in Alzheimer's disease and other neurological disorders. Lancet Neurol 10:241–252.
  20. ^ Rannikmäe K., Samarasekera N., Martînez-Gonzâlez N.A., Salman R.A.-S., Sudlow C.L. (2013) Genetics of cerebral amyloid angiopathy: systematic review and meta-analysis. J Neurol Neurosurg Psychiatry 84:901–908.
  21. ^ O'Donnell H.C., Rosand J., Knudsen K.A., et al. (2000) Apolipoprotein E genotype and the risk of recurrent lobar intracerebral hemorrhage. N Engl J Med 342:240–245.
  22. ^ Graff-Radford J., Madhavan M., Vemuri P., et al. (2016) Atrial fibrillation, cognitive impairment, and neuroimaging. Alzheimers Dement 12:391–398.
  23. ^ Mittal, S.; Wu, Z.; Neelavalli, J.; Haacke, E. M. (2009). „Susceptibility-Weighted Imaging: Technical Aspects and Clinical Applications, Part 2”. American Journal of Neuroradiology. 30 (2): 232—252. ISSN 0195-6108. PMC 3805391 Слободан приступ. PMID 19131406. doi:10.3174/ajnr.A1461. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Церебрална_амилоидна_ангиопатија&oldid=27441913”