Чакра

Из Википедије, слободне енциклопедије

Реч Чакра долази из Санскритског језика и значи котур. Постоји пуно радова на тему модела чакре, филозофије и науке који подупиру разне филозофске системе и спиритуалне праксе, религијске обичаје. Филозофске теорије и модели чакри у облику кружног система енергије су идентификовани кроз егзистенцијалну мистичну праксу јоге у Индији где је и настала прва замисао чакре.

[уреди] Опис

"Чакра је активни центар који прима, асимилира и ослобађа животну енергију (Прана, Чи, Биоенергија). Реч чакра дословно се преводи котур или диск и односи се на вртећу сферу (куглу) биоенергије која избија из главног живца ганглије и грана се из кичме. Таквих је седам котурова (чакри) поређаних у низу од темеља кичме до врха главе. Постоје и мање чакре смештене у длановима, стопалима, прстима и раменима, Уствари, сваки активни вртлог би се могао назвати чакром. Седам главних чакри се поистовећује са основним стањима свести..."

Чакре су као веза између метафизичке и/или биофизичке енергије у телу.

Према неким источним размишљањима, чакре су степени свести, и стање душе, инсистирање на доказивању постојања чакре је попут доказивања постојања мисаоног процеса. У метафизичком концепту то су енергетска средишта суптилне електромагнетске силе, које делују на физичком, емоционалном, менталном и духовном плану.

[уреди] Историја

Систем чакри оригинало је настао у Индији, пре више од 4000 година. Чакре се спомињу у древним делима Веда и касније Упанишада, Joga Sutras Patanjali, и највише у 16. веку од индијског јогина у тексту "Sat-Chakra-Nirupana". 1920-тих година Сер Џон Вудроф (псеудоним: Артур Авалон) је упознао Запад са чакрама у својој књизи"The Serpent Power" (Кундалини јога).