Кичма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бочни приказ кичме човека ██ Вратни део (Pars cervicalis) ██ Грудни део (Pars thoracalis) ██ Слабински део (Pars lumbalis) ██ Седални део (Os sacrum) ██ Тртични део ( Os coccygis)

Кичма (лат. columna vertebralis) је осовински коштани стуб кичмењака изграђен од пршљенова. Постављена је у средњој линији горње стране врата и трупа и чини основу читавог скелета. Захваљујући томе, кичма има статичку, механичку и заштитну улогу. Простире се од базе лобање до врха репа. Унутар кичеменог стуба се налази канал у коме је смештена кичмена мождина са одговарајућим омотачима и кореновима кичмених нерава.

Кичма се топографски дели на пет делова:

  • вратни или цервикални део,
  • грудни или торакални део,
  • слабински или лумбални део,
  • крсно-тртични део и
  • репни део.

Кичма човека[уреди]

Кичма човека изграђена је из 33–34 пршљена и постављена је у средњој линији задње стране врата и трупа. Вратни део кичме човека сачињава 7 пршљенова, грудни део сачињава 12, а слабински део 5 пршљенова. Прва 24 пршљенова су међусобно одвојена и називају се још и правим пршљеновима. Преосталих 9-10 су међусобно срасли и образују крсну и тртичну кост, па се стога називају и лажним пршљеновима.

На кичменом стубу, као целини, разликују се четири стране (предња, задња и две бочне) и два краја (горњи и доњи). На њему се такође описују и четири карактеристичне кривине (вратна, леђна, слабинска и крсно-тртична или карлична).

Статичка улога кичме код човека се огледа у ношењу и преношењу тежине горњег дела тела на карлицу и доње удове. Механичка или динамичка улога се огледа у покретљивости пршљенова од којих је сачињена, док се заштитна улога кичме огледа у постојању кичменог канала који штити мождину и друге садржаје.

Литература[уреди]

  • Даница Обрадовић, Љиља Мијатов-Укропина, Љубица Стојшић: Остеологија за студенте медицине, Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0274-6


Спољашње везе[уреди]