Шведска социјалдемократска партија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шведска социјалдеомкратска партија
Sveriges socialdemokratiska arbetareparti
Лидер Стефан Лефвен
Секретар Карин Јемтин
Основана 23. априла 1888.
Седиште Стокхолм
Држава Застава Шведске Шведска
Број чланова 105,626[1]
Идеологија социјалдемократија[2],
демократски социјализам
Политичка позиција леви центар
Парламент
112 / 349
Европски парламент
5 / 18
Међународно чланство Прогресистичка алијанса и Социјалистичка интернационала
Европска странка Партија европских социјалиста
Боје црвена
интернет страница

Шведска социјалдемократска странка (шве. Sveriges socialdemokratiska arbetareparti, скраћено Socialdemokraterna; дословно, „Социјалдемократска радничка партија Шведске“ и „Социјалдемократи") је једна од главних политичких партија у Шведској. Основана је 1888. године (1917. се у странци догодио раскол када су је напустили комунистички и револуционарно расположене присталице како би створили данашњу Леву странку).

Идеологија странке је социјалдемократија (а такође се помиње и демократски социјализам). Гласачка база се претежно налази у радницима плавих оковратника[3], запосленицима у јавном сектору, незапосленима, интелектуалцима и имигрантима. Добар део њене снаге потиче од снажних веза са Шведском конфедерацијом синдиката (ЛО), која представља око 90 % шведског радништва. Странка је чланица Социјалистичке интернационале, Напредне алијансе, Партије европских социјалиста и САМАК-а.

Шведска социјалдемократска партија тренутно има око 105 000 чланова, с око 2540 територијалних организација и 500 организација у предузећима.

Постоји неколико организација унутар шведског социјалдемократског покрета:

Традиционални симбол странке је црвена ружа, за коју се верује да ју је увео Фредрик Штрем. Изглед руже се мењао кроз године.

Шведска социјалдемократска партија се често назива једном од најуспешнијих социјалдемократских странки на свету. Од године 1933. када је дошла на власт и применила социјалдемократска начела у борби проти велике економске кризе, њене владе су успешно искористиле неутралност Шведске у Другом светском, а касније хладном рату како би створиле један од најбоље организованих и најефикаснијих система државе благостања, а истовремено омогућиле сталан раст шведске економије. Тзв. „шведски модел“, који многи држе најуспешнијим компромисом између капитализма и социјализма, је шведским социјалдемократама омогућио да остану на власти више од седам деценија, с изузећем периода 1976—1982. и 1991—1994. Међутим, улазак Шведске у Европску унију и проблеми изазвани процесом глобализације је натерао шведске социјалдемократе да у последње време размишљају о заокрету према неолибералној тржишној политици, односно идеологији Трећег пута.

На парламентарним изборима 17. септембра 2006, шведске социјалдемократе изгубили су власт.

Историјат успеха на изборима[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „P"250.000 svenskar ska ta fram Miljöpartiets politik"“. DN. 30. 10. 2011.. 
  2. ^ Merkel, Wolfgang; Alexander Petring, Christian Henkes, Christoph Egle (2008). Social Democracy in Power: the capacity to reform. London: Taylor & Francis. стр. 8, 9. ISBN 0-415-43820-9. 
  3. ^ Hur röstade LO-medlemmar?, Social bakgrund - sysselsättning relaterat till partiröst SVT Valu (Parliamentary election exit poll)

Литература[уреди]

  • Merkel, Wolfgang; Alexander Petring, Christian Henkes, Christoph Egle (2008). Social Democracy in Power: the capacity to reform. London: Taylor & Francis. стр. 8, 9. ISBN 0-415-43820-9. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шведска социјалдемократска партија