Шикоку

Координате: 33° 45′ 00″ С; 133° 30′ 00″ И / 33.750° С; 133.500° И / 33.750; 133.500
С Википедије, слободне енциклопедије
Шикоку
Шикоку на мапи Јапана.
Шикоку на карти Јапана
Шикоку
Шикоку
Географија
Координате33° 45′ 00″ С; 133° 30′ 00″ И / 33.750° С; 133.500° И / 33.750; 133.500
Површина18.800 km2
Висина1.982 m
Администрација

Шикоку је најмање од четири главна острва Јапана. Налази се јужно од острва Хоншу и источно од острва Кјушу,[1] између Унутрашњег мора (Inland Sea) и Пацифичког океана. Шикоку је 225 километра дуг и између 50 и 150 километра широк. Значајно је зарастао у шуме, а рељеф је планински. Највиши врх је планина Ишизучи (1 982). Главни производи острва су воће, пиринач, дуван и соја. Најзначајније индустријске гране су риболов, дрвна индустрија, и производња папира. Најзначајнији градови су Мацујама и Такамацу. Површина је 18 800 km², а број становника (1990) 4 195 000.[2]

Шикокуова древна имена обухватају Ијо-но-футана-шима (伊予之二名島), Ијо-шима (伊予島), и Футана-шима (二名島), а његово садашње име се односи на четири некадашње провинције које су чиниле острво: Ава, Тоса, Сануки и Ијо.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Чугоку регион and Шикоку виђен са Међународне свемирске станице

Острво Шикоку, које обухвата Шикоку и околна острва, простире се на око 18.800 km2 (7.259 sq mi) и састоји се од четири префектуре: Ехиме, Кагава, Кочи и Токушима. Преко унутрашњег мора Сето налазе се префектуре Вакајама, Осака, Хјого, Окајама, Хирошима и Јамагучи на Хоншуу. На западу се налазе префектуре Оита и Мијазаки на Кјушу.

Мапа географских карактеристика Шикокуа

Шикоку је рангиран као 50. највеће острво по површини на свету. Поред тога, рангирано је као 23. најнасељеније острво на свету, са густином насељености од 193 становника по квадратном километру (500/sq mi).

Планине које се протежу на исток и запад деле Шикоку на уски северни подрегион, који излази на унутрашње море Сето, и јужни део окренут према Тихом океану. Врста Hydrangea hirta може се наћи у овим планинским ланцима. Већина од 3,8 милиона становника живи на северу, а сви осим једног од ретких већих градова на острву налазе се тамо. Планина Ишизучи (石鎚山) у Ехимеу на 1.982 m (6.503 ft) је највиша планина на острву. Индустрија је умерено добро развијена и обухвата прераду руда из важног рудника бакра Беши. Земљиште се интензивно користи. Широке алувијалне површине, посебно у источном делу зоне, засађене су пиринчем, а затим се сеје као други усев озима пшеница и јечам. Воће се узгаја широм северне области у великој мери, укључујући агруме, персимоне, брескве и грожђе. Због производње пшенице, Сануки удон (讃岐うどん) је постао важан део исхране у префектури Кагава (бивша провинција Сануки) у едо периоду.

Већа јужна област Шикокуа је планинска и ретко насељена. Једина значајна низија је мала алувијална равница у Кочију, главном граду префектуре. Благе зиме у овој области стимулисале су неке баштенске фарме, специјализоване за узгој поврћа ван сезоне под пластичним покривачем. У јужном подручју годишње се могу узгајати два усева пиринча. Индустрија целулозе и папира искористила је богатство шума и хидроелектрана.

Главна река у Шикоку је река Јошино.[4] Протеже се 196 km (121,8 mi) од свог извора близу планине Ишизучи, тече у основи од запада ка истоку преко северних граница префектура Кочи и Токушима, достижући море у граду Токушима. Јошино је позната по најбољем рафтингу у Јапану, са излетима дуж одсека реке Обоке Кобоке.

Шикоку има четири важна рта: Гамода у Анану, Токушима[5] на најисточнијој тачки острва, Сада у Икати, Ехиме на најзападнијој тачки. Мурото у Муроту, Кочи и Ашизури, јужни крај Шикокуа, у Тосашимизу, Кочи, излазе у Тихи океан. Најсевернија тачка острва је у Такамацуу.

За разлику од остала три главна острва у Јапану, Шикоку нема активних вулкана и највеће је јапанско острво коме они потпуно недостају.[6] Али Шикоку јесте искусио вулканску активност у далекој праисторијској прошлости; велика вулканска калдера у области планине Ишизучи била је активна током миоцена пре око 14 милиона година.[7]

Population[уреди | уреди извор]

Shikoku has a total population of 3,630,320 in 2022. The largest city is Matsuyama (population: 507,137) and is the capital of Ehime Prefecture. Shikoku is the main island with the third largest population density, at 193/km2 (500/sq mi).

Per Japanese census data,[8] and,[9] Shikoku region's peak population was at 1950 and has had negative population growth from 1950 to 1970 and 1990 onward.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boquet, Yves (2017). The Philippine Archipelago. Springer. стр. 16. ISBN 9783319519265. 
  2. ^ „Sikoku”. Love to Japan. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020. 
  3. ^ „Shikoku and Awaji Island” (PDF). Japan National Tourism Organization. септембар 2011. Архивирано (PDF) из оригинала 2013-02-04. г. Приступљено 2013-05-02. 
  4. ^ Jain, Purnendra (2000). „Jumin tohyo and the Tokushima Anti-Dam Movement in Japan: The People Have Spoken”. Asian Survey. 40 (4): 551—570. ISSN 0004-4687. doi:10.2307/3021182. 
  5. ^ „Anan city official statistics” (на језику: јапански). Japan. 
  6. ^ „Shikoku: Frommer's Guide from”. Answers.com. Архивирано из оригинала 2012-02-29. г. Приступљено 2012-02-28. 
  7. ^ Takehara, Mami; Horie, Kenji; Tani, Kenichiro; Yoshida, Takeyoshi; Hokada, Tomokazu; Kiyokawa, Shoichi (2017). „Timescale of magma chamber processes revealed by U-Pb ages, trace element contents and morphology of zircons from the Ishizuchi caldera, Southwest Japan Arc”. Island Arc. 26 (2): e12182. doi:10.1111/iar.12182Слободан приступ. 
  8. ^ Ehime 1995–2020 population statistics
  9. ^ Shikoku 1920–2000 population statistics

Литератра[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]