ARM архитектура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Conexant ARM процесор коришћен углавном у усмеривачима

ARM архитектура, раније позната као Advanced RISC Machine и Acorn RISC Machine, је 32-битна архитектура скупа инструкција рачунара са смањеним скупом наредби развијена од стране ARM компаније. ARM архитектура је најраспотрањенија 32-битна архитектура скупа инструкција по броју произведених процесора.[1][2] Једноставност, пре свега мала потрошња електричне енергије, ARM процесеора учинила је да доминирају на тржишту мобилних и других уређаја.

Од 2007, око 98 % од више од једне милијарде продатих мобилних телефона сваке године користе најмање један ARM процесор.[3] Од 2009, ARM процесори чине око 90 % од свих уграђених 32-битних RISC процесора. АРМ процесори имају широку употребу у потрошачкој електроници, укључујући ЛДП, мобилне телефоне, ручне конзоле, калкулаторе и рачунарске периферије као што су чврсти дискови и усмеривачи.

Познати примери фамилије ARM процесора су ARM7, ARM9, ARM11 и Cortex. Примери ARM процесора произведени под лиценцом ARM компаније су DEC StrongARM, Freescale i.MX, Marvell XScale, Nintendo, Nvidia Tegra, ST-Ericsson Nomadik, Qualcomm Snapdragon и Texas Instruments OMAP.

Извори [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: ARM архитектура