Obrnuti transport holesterola

Из Википедије, слободне енциклопедије

Obrnuti transport holesterola (RCT) (енгл. reverse cholesterol transport) je prirodni proces u organizmu koji se opisuje kao uklanjanje akumuliranog HDL holesterol iz aterosklerotskih plakova lokalizovanih u zidu arterija. Holesterol uklonjen iz plaka prenosi se na česticama HDL u jetru gde se preko žuči izlučuje iz tela. Novostvorene HDL čestice su ravne i prazne i imaju važnu funkciju posredovanja u obrnutom transportu holesterola. Glavni sastojci uključeni u proces RCT su lipoprotein visoke gustoće (HDL) i apolipoproteina A1 (apoA-1), enzimii kao što su; lecitin holesterol aciltransferase (LCAT), fosfolipidi prenosioci proteina (PLTP), jetrena lipaza (HL) i holesterol estar transfer proteina (CETP).[1][2]

Obrnuti transport holesterola zajedno sa isticanjem holesterola igra važnu ulogu u borbi protiv aterogeneze. Modifikacija ovih procesa može osigurati nove terapijski pristupe u lečenju kardiovaskularnih bolesti, u čemu se oglada značaj izučavanja ovih procesa. Zato su opravdana naredna istraživanja o, novim nedovoljno istraženim, faktorima RCT i metabolizma holesterola.

Polazne osnove[уреди]

Tokom poslednjih nekoliko decenija, naša saznanja o temeljnim mehanizama procesa ateroskleroze, značajno su napredovala. Važna uloga zapaljenja u svim fazama ove bolesti danas su poznata, uključujući i izazivače, posrednike i krajnje efekte. Mnogi nedavno izneti stavovi saželi su sled događanja u aterogenezi.[3][4][5][6][7] Nivo holesterola u plazmi i njegova regulacija važani su faktori u aterosklerozi, a regulacija njegovog nivoa složen proces, koji uključuje sledeće mehanizme:[8][9][10][11]

  • unos holesterola,
  • biosintezu holesterola,
  • transport holesterola (gde spada i RCT),
  • metabolizam holesterola,
  • izlučivanje holesterola.

U regulaciju nivoa holesterola uključen je i obrnuti transport holesterola, kao put kojim se transportuje holesterolol iz ekstrahepatičkih (vanjetrenih) ćelija i tkiva u jetru i creva odakle se vrši njegovo izlučivanje. Smanjenjem nakupljanje holesterola u zidu arterije, može spriječiti razvoj ateroskleroze u čemu RCT ima važnu ulogu. Isticanje holesterola, kao deo RCT procesa, jedan je od glavnih mehanizama kojim makrofag unutar krvnog suda luči holesterol izvan ćelija. Ostali važni faktori uključuju; lipoprotein visoke gustine (HDL), subfrakcioni ljudski lipoprotein plazme apolipoproteinom A1 (apoA-1) kao glavni apolipoprotein. Nivo HDL može odrediti rezultate RCT i isticanje holesterola.

U ovom tekstu biće prikazani glavni mehanizmi transporta holesterola, i opisana najnovija saznanja u obrnutom transportu holesterola (RCT) i isticanju holesterola, procesima koji značajno utiču na razvoj ateroskleroze.

Mehanizmi u procesu RCT[уреди]

Obrnuti transport holesterola RCT:
Obrnuti transport holesterola (RCT) omogućava da holesterol iz makrofaga i drugih ćelija dospe u jetru ili creva, odakle se izlučuje.
Glavni činioci uključeni u RCT su receptori kao što su; lipoproteini velike gustine (HDL) i apolipoprotein A1 (apoA-1), i enzimi kao što su; lecitin holesterol aciltranferaza (LCAT), fosfolipidni prenosilac proteina (PLTP), jetrena lipaza (HL) i holesterolski proteinski estar (CETP), koji svi skupa regulišu transport holesterola. Na kraju holesterol, koji je dospeo u jetru, preko B1 receptora (SR-B-1), pretvara se u žučne soli i eliminiše kroz gastrointestinalni trakt.
Holesterinski estri (CE) mogu se transportovati do jetre i preko receptora niske gustine (LDL-R).
ndHDL, je omotač diskoidnog lipoproteina visoke gustine.

Lipoproteini velike gustine (HDL) imaju sposobnost da inhibiraju migraciju monocita u odgovoru na oksidovane LDL. Postoji više mehanizama putem kojih se može oksidisani lipoproteini male gustine (OxLDL) ukloniti iz subendotelnog prostora. Neki od tih mehanizama su:

  • fagocitoza uz pomoć skavanger receptora na makrofagima,
  • pojačani obrnuti transport holesterola posredstvom lipoproteina velike gustine (HDL-a).

Osim toga, dokazano je da i HDL i njegov glavni apolipoproteinski konstituens, apolipoprotein A-1 (apoA-1 Milano) sprečavaju oksidaciju LDL čestica. Osim pojačanog obrnutog transporta holesterola, HDL i apoA-1 pokazuju svoje korisne efekte tako što odstranjuju reaktivne forme kiseonika iz LDL, sprečavajući tako oksidaciju LDL i posledičnu aktivaciju inflamatornih medijatora. Osim apoA-1, HDL sadrži nekoliko enzima koji mogu sprečiti formiranje oksidisanih fosfolipida u OxLDL koji izaziva zapaljenjski odgovor. Ovi enzimi su paraoksanaza, acetilhidrolaza faktora aktivacije trombocita (PAF-AH) i lecitin holestrol aciltransferaza (LCAT).[12]

Tako je za određivanje rizika od ateroskleroze važan ne samo nivo HDL nego i njegova funkcija.[13] Na primer, u toku akutnog faznog odgovora HDL može biti konvertovan iz svog antiinflamatornog u proinflamatorno stanje. Van Lenten je izučavao ljudski HDL pre i posle elektivne hirurgije. Pre hirurgije HDL je bio sposoban da inhibira oksidaciju LDL i hemotaktičku aktivnost monocita koju LDL indukuju. Tri dana posle hirurgije, u piku akutnog faznog odgovora, HDL je stimulisao oksidaciju LDL i hemotaksičku aktivnost monocita. HDL se vratio u svoje antiinflamatorno stanje nakon jedne nedelje. Tako u akutnoj fazi HDL može biti proinflamatoran, a aktivnost njegovih antiinflamatornih komponenti, apoA-1 i paraoksonaze povezane sa HDL, smanjena je u toku akutnog faznog odgovora.

Zato je cilj savremenog lečenja aterioskleroze zasnovan na stimulaciji obrnutog povratnog transporta holesterola, novosintetisanim HDL za uklanjanje holesterola iz plaka u arterijama. Naknadna regresija ateroskleroze terapijskom produkcijom ApoA-1 Milano jedina je tehnologija koja je danas najuspešnija u uklanjanju i regresiji aterosklerotičnog plaka u rizičitih bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima.

Izvori[уреди]

  1. ^ ((en)) APOA-I, HDL and reverse cholesterol transport. Pristupljeno 19. 9. 2013.
  2. ^ Tall, AR (February 1998). "An overview of reverse cholesterol transport.". Eur. Heart J. 19 Suppl A: A31–5. PMID 9519340
  3. ^ Ross R. Atherosclerosis—an inflammatory disease. N Engl J Med 1999; 340:115–26.
  4. ^ Libby P. Inflammation in atherosclerosis. Nature 2002; 420:868–74.
  5. ^ Hansson GK. Inflammation, atherosclerosis, and coronary artery disease. N Engl J Med 2005; 352:1685–95.
  6. ^ Lusis AJ, Fogelman AM, Fonarow GC. Genetic basis of atherosclerosis: part I: new genes and pathways. Circulation 2004; 110:1868–73.
  7. ^ Lusis AJ, Fogelman AM, Fonarow GC. Genetic basis of atherosclerosis: part II: clinical implications. Circulation 2004; 110:2066–71
  8. ^ Ory DS. Nuclear receptor signaling in the control of cholesterol homeostasis: have the orphans found a home? Circ Res 2004; 95:660–70.
  9. ^ Payne AH, Hales DB. Overview of steroidogenic enzymes in the pathway from cholesterol to active steroid hormones. Endocrine Rev 2004; 25:947–70.
  10. ^ von Bergmann K, Sudhop T, Lutjohann D. Cholesterol and plant sterol absorption: recent insights. Am J Cardiol 2005; 96:10–14D.
  11. ^ Martin S, Parton RG. Caveolin, cholesterol, and lipid bodies. Sem Cell Dev Biol 2005; 16:163–74.
  12. ^ Yamashita S, Sakai N, Hirano K, Ishigami M, Maruyama T, Nakajima N, Matsuzawa Y. Roles of plasma lipid transfer proteins in reverse cholesterol transport. Front Biosci. 2001 Mar 1; 6:D366-87.
  13. ^ Navab M, Reddy ST, Van Lenten BJ, Fogelman AM. HDL and cardiovascular disease: atherogenic and atheroprotective mechanisms. Nat Rev Cardiol. 2011;8(4): 222-32.

Spoljašnje veze[уреди]