Rokfelerovo božićno drvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Božićno drvo ispred Rokfeler centra postavljeno 1987. godine, fotografisano 24. decembra za Badnje veče. Norveška omorika, visoka skoro 24 m ukrašena je sa 18.000 lampica.

Božićno drvo ispred Rokfeler centra je veliko božićno drvo koje se svake godine postavlja na platou Rokfelerove zgrade u Midtaun Menhetnu u Njujorku, Sjedinjene Američke Države. Drvo se, krajem novembra ili početkom decembra, postavlja na javnoj ceremoniji prve srede nakon Dana zahvalnosti. Od 1997. godine, paljenje ukrasnih svećica postalo je tradicionalni televizijski prenos koji prate milioni ljudi svake godine na NBC televiziji. Ceremonija paljenja se emituje na kraju muzičkog programa, koji se takođe prenosi uživo. Tradicionalno, rasvetu pale gradonačelnik Njujorka i specijalni gosti.[1] Procenjuje se da božićno drvo ispred Rokfeler centra svake godine poseti oko 125 miliona ljudi.[2]

Za božićno drvo uglavnom se bira norveška omorika visine između 20 i 30 metara. Tradicija postavljanja božićnog stabla datira od 1933. godine.[3] Rasveta na drvetu postavljenom 2. decembra 2020. godine nije imala publiku tokom ceremonije paljenja zbog Kovid-19 pandemije. U posebnoj televizijskoj emisiji pušteni su ranije snimljeni muzički prilozi a potom je usledio direkti prenost paljenja sijalica na drvetu koje će biti izloženo do početka januara 2021. godine.[4][5]

Izbor i dekoracija[уреди | уреди извор]

Drvo se tradicionalno donira Rokfeler centru, koji zauzvrat, nakon proslave Nove godine, donira stablo za proizvodnju drvene građe. Menadžer baštenskog odeljenja Rokfeler centra, David Murbah[6] je sve do svoje smrti 2009. godine, samostalno birao drvo u saveznoj državi Njujork, okolnim saveznim državama, a neretko i u Otavi i Ontariu u Kanadi.[7]

Odluku o izboru drveta od 2009. godine, donosi Erik Pauze. On posećuje rasadnik u nekoliko američkih država i traži najlepše drvo za Rokfelerov centar. Fotografije izabranih stabala se potom stavljaju na internet stranicu samog Centra. Prilikom odabira stabla, vodi se računa o njegovoj visini, izgledu i mogućnosti da podnese tešku božićnu dekoraciju.[8]

Kada se drvo odabere, uz pomoć poduprenih dizalica, vrši se njegova seča a potom se organizuju pripreme za transport na prilagođenoj teleskop prikolici. O prevozu drveta do Menhetna brine specijalizovana kompanija „Christmas Tree Brooklyn”. Na tom putovanju, stablo je često ukrašeno velikim crvenim mašnama ili drugim dekorativnim moticima. Iako plato isper Rokfelerovog centra dozvoljava visinu stabla od 38m, obično se zbog užih ulica i lepše panorame, bira drvo visine do 30m. Pored standardnih načina za prevoz drveta se korisi i transportni avion, kamion i ostala transportna sredstva.[9]

Ispred Rokfelerovog centra, stablo se podupire pomoću četiri žice i čelične šipke koja se nalazi u sredini.[10] Potom se oko stabla postavljaju skele, kako bi radnici mogli da okače oko 50.000 raznobojnih led sijalica i ostalih ukrasa. Na samom vrhu se nalazi zvezda.[11] Od 2018. godine, vrh jelke ukrašava zvezda napravljena od Svarovski kristala. Nju je dizajnirao renomirani arhitekta Daniel Leibesking.[12] Zvezda ima 70 kraka i tri miliona kristala sa led rasvetnim sijalicama koje proizvodi kompanija Oznuim.[13] Ukupna težina zvezdanog vrha je oko 408kg.[14]

Istorija[уреди | уреди извор]

Prvo drvo u Rokefeler centru, koje su podigli građevinski radnici 1931. godine ubrzo nakon čišćenja lokacije. Rradnici se pored plata postrojavaju pored drveta ukrašenog vencima koje su napravile radničke porodice.

Istorija postavljanja božićnog drveta ispred Rokfeler centra datira iz vremena izgradnja, kada su radnici na badnje veče 1931. godine, u vreme velike depresije, okitili balzamastu jelu od šest metara.[15][16] Za ukrašavanje su koristili brusnice, vence od papira i nekoliko limenih konzervi. Dve godine kasnije, prvih 15 m drveta bilo je osvetljeno, a Centar je, svoju novu atrakciju, nazvao „svetiljkom za odmor Njujorčana i njegovih posetilaca“. Veliko klizalište na otvorenom, otvoreno je 1936. godine.[2]

Od tada, postavljanje božićnog drveta postalo je godišnja tradicija.[15] U početku su radnici sami skupljali priloge za kupovinu stabla koje je bilo centar mnogobrojnih okupljanja.

Drugi svetski rat doneo je eru korišćenja ukrasa sa patriotskim simbolima i bojama, uključujući crvene, bele i plave ukrase za jelku. Godine 1942. postavljeno je tri manjih stabala i svako je bilo ukrašeno u jednoj od boji zastave. Od 1944 do 1945. drvo nije bilo osvetljeno, zbog propisao zatamljenju tokom ratnog stanja.[2] Posle rata i nekoliko sezona bez svetiljki, korišćeno je šest projektora sa ultraljubičastim svetlom koji su projektovali 700 fluorescentnih snopova svetlosti.[2] Godinama je stablo bilo sve više, tako da su od 1950. počele da se koriste skele za zkrašavanj. Do kraja decenije, posao ukrašavanja je obavljalo dvadeset ljudi koji su imali devet dana na raspolaganju. Godine 1951. televizijska kuća NBC pokrenula je specijalnu emisiju povodom završetka kićenja božićnog drveta.[9][17]

Tradicija recikliranja stabla započeta je 1971. godine kada je drvo od 20 m, donešeno iz Ist Montplerijera iz savezne države Vermon, reciklirano u trideset vreća malča koji je iskorišćenu za prirodne staze u Istočnom Menhetnu. Iako se za prevoz drveta obično koristio transportni kamion, godine 1998. je stablon prevezeno uz pomoć najveće transportnog aviona.[2] Najviše postavljeno drvo bilo je ono iz 1999, kada je ispred Rokfeler centra postavljeno stablo visine 30 m.[18]

Nakon terorističkih napada 2001. godine, božićno drvo je ponovo ukrašenoo ukrasima crvene, plave i bele boje.[9] Godine 2007. rasveta je bila zelene bolje u cilju posvećenosti energetske efikasnosti.[19][20]


Dana 16. novembra 2020. godine, odrasla ženka severne sove, pronađena je dehidrirana i gladna unutar umotanih grana tek isporučenog drveta tokom njegove instalacije. Pticu su otkrili radnici koji su smrču prevezli 170 kilometara od Oneonte u Njujorku do Rokfeler centra. Pernati slepi putnik, po imenu Rokfeler (Roki), izdržao je trodnevno putovanje i stvorio veliko interesovanje javnosti i izveštavanje medija. Odvedena je u kontrolni centar za divlje životinje i negovana do potpune snage pre nego što je puštena na teren centra za divlje životinje u Saugertiesu u Njujorku.[21]

Emitovanje na televiziji[уреди | уреди извор]

Od 1997. godine, ceremonija paljenja se prenosi učivo na programu NBC televiziju u udarnom večernjem terminu u istočnoj i centralnoj vremenskoj zonu.[5] U ostalim delovima Sjedinjenih Država, gledaoci gledaju reprizu prenosa ili ga prate uživo van prajmtajma (udarni večernji termin). Od prvog TV prenosa pa do danas, domaćin ceremonije je voditelj emisije Today, El Roker Mlađi. Njemu se 2012. godine pridružila Gatri Savana i Hoda Kotb, 2017. godine. Voditeljskom timu se 2020. godine pridružio Krejg Melvin, novinar televizij MSNBC.[4] Do 1997. godine, ceremonija se prenosila isključivo u Njujorku na televiziji WNBC. Svećice na Rokfelerovom božićnom drvetu se pale oko 22 časa po lokalnom vremenu.

Podaci o drvetu po godinama[уреди | уреди извор]

Godina Stanište drveta Vrsta drveta Visina Ceremonija paljenja svećica
1933 Balzamasta jela 50 ft (15 m)[2]
1934 Babilon (Njujork) Evropska smrča 70 ft (21 m)[22] decembar 20, 1934
1935 Evropska smrča 80 ft (24 m)[23]
1936 Morstaun (Nju Džerzi) [24] Evropska smrča 70 ft (21 m) Twin trees with newly-opened skating rink
1937 Allamuchy, New Jersey [25] Evropska smrča 70 ft (21 m) Twin trees
1938 Evropska smrča 70 ft (21 m)[26] decembar 19, 1938 / Twin trees
1939 grad nije zabeležen, Nju Džerzi[25] Evropska smrča 75 ft (23 m)[27] decorated only with floodlights and one star
1940 Hajd Park (Njujork) [28] Evropska smrča 88 ft (27 m)[29]
1941 Evropska smrča 83 ft (25 m) Four reindeer featured with the display[30]
1942 Huntington (Njujork) [29], Evropska smrča 50 ft (15 m) Three trees not lighted, painted red, white & blue[31]
1944 Long Ajlend, Njujork Evropska smrča 65 ft (20 m)[32] Unlit since 1941. Known as "The Dark Trees"[33]
1945 Sajoset (Njujork) Norman spruce 55 ft (17 m)[34] decembar 14, 1945
1946 Sajoset (Njujork) Evropska smrča 75 ft (23 m)[35]
1947 Dir Park (Njujork)[29] Evropska smrča 65 ft (20 m)[36]
1948 Maunt Kisko (Njujork)[29] Evropska smrča 90 ft (27 m)[37] decembar 10, 1948
1949 Japhenk (Njujork)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m)[38] decembar 9, 1949 / Spray-painted white[33]
1950 Maunt Kisko (Njujork)[29] Evropska smrča 85 ft (26 m)[39]
1951 Lejk Ronkonkoma (Njujork)[24] Evropska smrča 82 ft (25 m)
1952 Allamuchy, New Jersey[25][24][40] Evropska smrča 85 ft (26 m) from Peter Stuyvesant Estate
1953 Morstaun (Nju Džerzi)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m)[41]
1954 Belvidir (Nju Džerzi)[42] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1955 Belvidir (Nju Džerzi)[43] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1956 Vajtfild (Nju Hempšir)[44][45] Bela smrča 64 ft (20 m) decembar 6, 1956
1957 Ajland Pond (Vermont)[29][46] Bela smrča 67 ft (20 m)
1958 Ist Medison, Mejn[47] Bela smrča 64 ft (20 m) decembar 11, 1958
1959 Ist Brukfild (Masačusets)[48] Evropska smrča 70 ft (21 m) decembar 10, 1959
1960 Nort Harford, Pensilvanija[49][29] Evropska smrča 80 ft (24 m)
1961 Smitstaun (Njujork)[50] Evropska smrča 85 ft (26 m) decembar 7, 1961
1962 Grinvil (Mejn)[51] Bela smrča 67 ft (20 m) decembar 6, 1962
1963 Herli (Njujork)[24][52] Evropska smrča 60 ft (18 m) decembar 12, 1963
1964 Lejk Karmel (Njujork)[53] Evropska smrča 60 ft (18 m) decembar 10, 1964
1965 Derijen (Konektikat)[54] Evropska smrča 60 ft (18 m) decembar 9, 1965
1966 Otava, (Kanada)[55] Bela smrča 64 ft (20 m)
1967 Koventri (Vermont)[56] Balsam fir 65 ft (20 m)
1968 Holend (Vermont)[29] Bela smrča 60 ft (18 m)
1969 Saranac Lake, New York[57] Balsam fir 70 ft (21 m) decembar 11, 1969
1970 Koventri (Vermont)[29] Bela smrča 60 ft (18 m)
1971 Ist Montpelijer (Vermont)[29] Balsam fir 65 ft (20 m)
1972 Old Bridž (Nju Džerzi)[29] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1973 Tenaflaj (Nju Džerzi)[29] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1974 Lihajton (Pensilvanija)[29] Evropska smrča 63 ft (19 m)
1975 Nju Kenan (Konektikat)[29] Balsam fir 59 ft (18 m)
1976 Montkler (Nju Džerzi)[29] Bela smrča 65 ft (20 m)
1977 Diksfild (Mejn)[29] Bela smrča 65 ft (20 m)
1978 Mehveh (Nju Džerzi)[58] Evropska smrča 75 ft (23 m)
1979 Spring Vali (Njujork)[29] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1980 Mehveh (Nju Džerzi)[59] Evropska smrča 70 ft (21 m) decembar 8, 1980
1981 Vest Danvil, Vermont[29] Bela smrča 65 ft (20 m) decembar 7, 1981
1982 Mehveh (Nju Džerzi)[29] Evropska smrča 70 ft (21 m) decembar 6, 1982
1983 Vali Kotidž (Njujork)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 5, 1983
1984 Far Hils (Nju Džerzi)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 3, 1984
1985 Harvejvil (Pensilvanija)[60] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 9, 1985
1986 Nanuet (Njujork)[61] Evropska smrča 68 ft (21 m) decembar 1, 1986
1987 Safern (Njujork)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 1, 1987
1988 Raritan Tovnšip (Nju Džersi)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m)
1989 Montebelo (Njujork)[62] Evropska smrča 70 ft (21 m)
1990 Zapadni Norvak (Konektikat)[29] Evropska smrča 75 ft (23 m)
1991 Safern (Njujork)[29] Evropska smrča 65 ft (20 m) decembar 3, 1991
1992 Stoni Pojnt (Njujork)[63] Evropska smrča 65 ft (20 m)
1993 Nanuet (Njujork)[29] Evropska smrča 85 ft (26 m)
1994 Ridžfild (Konektikat)[29] Evropska smrča 85 ft (26 m) decembar 2, 1994
1995 Mendham Borough, Nju Džerzi [29] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 5, 1995
1996 Armank (Njujork)[64] Evropska smrča 90 ft (27 m) decembar 3, 1996
1997 Stoni Pojnt (Njujork)[29] Evropska smrča 70 ft (21 m) decembar 2, 1997
1998 Ričfild (Ohajo)[65] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 2, 1998
1999 Killingworth, Connecticut[66] Evropska smrča 100 ft (30 m) decembar 1, 1999
2000 Bukanan (Njujork)[67] Evropska smrča 80 ft (24 m) novembar 29, 2000
2001 Vejn (Nju Džerzi)[68] Evropska smrča 81 ft (25 m) novembar 28, 2001
2002 Blumsbari (Nju Džerzi)[69] Evropska smrča 76 ft (23 m) decembar 4, 2002
2003 Mančester (Konektikat)[70] Evropska smrča 79 ft (24 m) decembar 3, 2003
2004 Safern (Njujork)[70] Evropska smrča 71 ft (22 m) novembar 30, 2004
2005 Vejn (Nju Džerzi)[71] Evropska smrča 74 ft (23 m) novembar 30, 2005
2006 Ridžfild (Konektikat)[72] Evropska smrča 88 ft (27 m) novembar 29, 2006
2007 Šelton (Konektikat)[73] Evropska smrča 84 ft (26 m) novembar 28, 2007
2008 Hamilton Tovnšip (Nju Džerzi)[74] Evropska smrča 72 ft (22 m) decembar 3, 2008
2009 Easton (Konektikat)[75] Evropska smrča 76 ft (23 m) decembar 2, 2009
2010 Mahopak (Njujork)[76] Evropska smrča 74 ft (23 m) novembar 30, 2010
2011 Miflinvil (Pensilvanija)[77] Evropska smrča 74 ft (23 m) novembar 30, 2011
2012 Flenders (Nju Džerzi)[78] Evropska smrča 80 ft (24 m) novembar 28, 2012
2013 Šelton (Konektikat)[79] Evropska smrča 76 ft (23 m) decembar 4, 2013
2014 Danvil (Pensilvanija)[80] Evropska smrča 85 ft (26 m) decembar 3, 2014
2015 Gardiner (Njujork)[81] Evropska smrča 78 ft (24 m) decembar 2, 2015
2016 Onionta (Njujork)[82] Evropska smrča 94 ft (29 m) novembar 30, 2016
2017 Stejt Kolidž (Pensilvanija)[83] Evropska smrča 75 ft (23 m) novembar 29, 2017
2018 Walkil (Njujork)[84] Evropska smrča 72 ft (22 m) novembar 28, 2018
2019 Florida (Njujork)[85] Evropska smrča 77 ft (23 m) decembar 4, 2019
2020 Onionta (Njujork)[86] Evropska smrča 75 ft (23 m) decembar 2, 2020

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lambert, Bruce (5. 12. 2008). „A Christmas Tree That Manhattan's Can Look Up To”. The New York Times. Приступљено 14. 12. 2008. 
  2. ^ а б в г д ђ Schulz, Dana (29. 11. 2017). „The History of the Rockefeller Center Christmas Tree, a NYC Holiday Tradition”. 6sqft. 
  3. ^ „Tree Facts” (PDF). The Christmas Tree at Rockefeller Center. 2007. [мртва веза]
  4. ^ а б Henderson, Cydney (3. 12. 2020). „Rockefeller Center Christmas tree lighting: Dolly Parton, Kelly Clarkson and Jimmy Fallon sleigh it”. USA Today. Приступљено 5. 12. 2020. 
  5. ^ а б „The Christmas Tree Lighting”. Rockefeller Center. 
  6. ^ McShane, Larry (6. 1. 2010). „Rockefeller Center Christmas tree hunter David Murbach dies just before Christmas”. The New York Daily News. Архивирано из оригинала 2020-10-26. г. 
  7. ^ „Rockefeller Center Christmas Tree Lighting”. About.com. Архивирано из оригинала 2011-11-14. г. Приступљено 1. 12. 2007. 
  8. ^ „How Rockefeller Center Chooses a Christmas Tree Each Year”. Travel+Leisure. 10. 11. 2016. 
  9. ^ а б в „Tree Lighting History”. Rockefeller Center. 
  10. ^ In New York, a Big Tree Takes Its Place (video) — преко YouTube. 
  11. ^ „Rockefeller Center Christmas Tree Lights Up”. Gazers. 26. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2013. 
  12. ^ „Daniel Libeskind's Rockefeller Christmas tree star sparkles with Swarovski crystal spikes”. Dezeen. 16. 11. 2018. 
  13. ^ Suslow, Phil (10. 12. 2018). „LED Lights on Rockefeller Center Christmas Tree topper”. Oznium LED Lighting. 
  14. ^ Svachula, Amanda (2018-11-12). „Like a Diamond in the Sky: The Rockefeller Center Christmas Tree Has a New Glow”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-02. 
  15. ^ а б Okrent, Daniel (2003). Great Fortune: The Epic of Rockefeller Center. Penguin Books. стр. 188. ISBN 978-0-14200-177-6. 
  16. ^ „Rockefeller Center Gets A 70-Foot Tree”Неопходна новчана претплата (PDF). The New York Times (на језику: енглески). 19. 12. 1934. ISSN 0362-4331. Приступљено 11. 11. 2017. 
  17. ^ Roussel, Christine (17. 5. 2006). The Art of Rockefeller CenterНеопходна слободна регистрација. New York: W.W. Norton & Company. стр. 102. ISBN 978-0-39306-082-9. 
  18. ^ Pringle, Stephan (1999-11-29). „Yule Never Guess The Tree Height”. The Tree NYC. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  19. ^ Pringle, Stephan (2007-12-06). „The Tree is Greener Than Ever”. The Tree NYC. Newsday. Архивирано из оригинала 2015-12-06. г. 
  20. ^ „LEDs will light up Rockefeller Christmas tree”. CNN. 2007. Архивирано из оригинала 23. 11. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2007. 
  21. ^
  22. ^ „ROCKEFELLER CENTER GETS A 70-FOOT TREE; Holiday Musical Programs to Be Presented at Huge Spruce Set Up in Plaza”. The New York Times. 19. 12. 1934. 
  23. ^ „Big Tree in Rockefeller Center”. The New York Times. 1935-12-19. 
  24. ^ а б в г Compan, Lucas (2018-11-05). „The Rockefeller Center Christmas Tree”. Piccola New Yorker. 
  25. ^ а б в Buffum, Joanna (2014-12-09). „A Tree Grows in Jersey”. New Jersey Monthly. 
  26. ^ „ROOSEVELT SOUNDS CHRISTMAS THEIE; Message to Church Stresses New Significance of Peace and Good-Will Efforts WEEK OF PARTIES OPENS Lehman and First Lady Will Be Among Hosts at Events for Underprivileged Children Mrs. Roosevelt to Be at Party Yule Services at Y. W. C. A.”. The New York Times. 1938-12-19. 
  27. ^ „75-FOOT YULE TREE SET UP; Evropska smrča Dominates Plaza at Rockefeller Center”. The New York Times. 1939-12-15. 
  28. ^ Coldiron, Roxanna (28. 11. 2018). „The Rockefeller Center Christmas Tree Through the Years” (1940 picture). Martha Stewart is. Meredith Home Group. 
  29. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа Armstong, Nancy; Lewis, Alexandra (2008-11-04). The Rockefeller Center Christmas Tree: The History & Lore of the World's Most Famous Evergreen (Hardcover). Cider Mill Press. стр. 30,Appendix. ISBN 9781604331202. 
  30. ^ „1941: The Reindeer That Flew to Rockefeller Center for Christmas”. The Hatching Cat NYC. 2013-12-02. 
  31. ^ „Rockefeller Center Christmas Tree Lighting”. Baruch College. The Weissman Center for International Business. 2018. 
  32. ^ „A SURE SIGN THAT CHRISTMAS IS NEAR”. The New York Times. 1944-12-05. 
  33. ^ а б „The Best Rockefeller Center Christmas Trees EVER”. The Bowery Boys. 2008-12-22. 
  34. ^ „Snow Adds Traditional Touch of Yuletide as Lights Go On at Rockefeller Plaza Tree”. The New York Times. 1945-12-15. 
  35. ^ „TREE IN CITY HALL PARK; Mayor to Throw Light Switch for Christmas Fir”. The New York Times. 1946-12-12. 
  36. ^ „Phone Workers Display Christmas Gifts They Are Providing for 4,500 Children”. The New York Times. 1947-12-04. 
  37. ^ „90-FOOT YULE TREE PUT UP IN 7 HOURS; 6,000 Lights to Brighten It in Rockefeller Plaza -- Toy Show Also Opened”. The New York Times. 1948-12-02. 
  38. ^ „7,500 Bulbs at Night, 'Icy' Coat by Day, Light Rockefeller Center Christmas Tree”. The New York Times. 1949-11-29. 
  39. ^ „GIANT TREE RISES TODAY; Spruce at Rockefeller Center Is 85-Footer, Weighs 10 Tons (Published 1950)”. 4. 12. 1950 — преко NYTimes.com. 
  40. ^ „Rockefeller Center's Yule Tree Set Up in Rockefeller Center”. The New York Times. 1952-12-02. 
  41. ^ „PLAZA TREE LIT UP; Thousands Attend 21st Annual Rockefeller Center Ceremony”. The New York Times. 1953-12-12. 
  42. ^ „Rockefeller Center's 22d Annual Christmas Tree, a 65-Foot Spruce, Goes Into Place in Teeth of High Winds”. The New York Times. 30. 11. 1954. 
  43. ^ Schubak, Adam (7. 10. 2019). „This is What The Rockefeller Christmas Tree Looked Like When You Were Born”. Good Housekeeping. Архивирано из оригинала 2020-03-09. г. 
  44. ^ „Tree for Rockefeller Center”. The New York Times. 1956-11-12. 
  45. ^ Woodburn, Jeff (22. 12. 2010). „The most famous Christmas tree in N.H.”. SalmonPress.com. Coös County Democrat. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  46. ^ Hunt, Pat (децембар 2008). „Christmas Tree for Rockefeller Center”. Vermont's Northland Journal. 7 (9): 6. 
  47. ^ „Midtown Gets a 64-Foot Yule Tree”. The New York Times. 1958-12-02. 
  48. ^ „Yule Tree 70 Feet High Is Raised at Rockefeller Plaza”. The New York Times. 1959-12-01. 
  49. ^ „ROCKEFELLER PLAZA GETTING OLD SPRUCE”. The New York Times. 1960-11-26. 
  50. ^ „Rockefeller Center Tree Chosen”. The New York Times. 1961-11-21. 
  51. ^ „Rockefeller Center Gets 67-Foot Tree For Holiday Season”. The New York Times. 1962-11-27. 
  52. ^ „Christmas Trees Set Up in Midtown”. The New York Times. 1963-12-03. 
  53. ^ „60‐Foot Spruce Selected As Rockefeller Center Tree”. The New York Times. 1964-11-11. 
  54. ^ „Christmas Tree Put Up At Rockefeller Center”. The New York Times. 1965-11-30. 
  55. ^ „Canada Gives Yule Tree To Rockefeller Center”. The New York Times. 1966-11-25. 
  56. ^ Haritonoff, L. Nicholas (1967-11-27). „Santa's Serious Helper; Man in the News Idea Guarded Closely”. The New York Times. 
  57. ^ „Rockefeller Center Gets 70-Foot Christmas Tree”. The New York Times. 1969-12-02. 
  58. ^ Storer, Sam (17. 11. 1978). „Christmas tree going up today”. Gadsden Times. 
  59. ^ „Rockefeller Center Tree Goes up in New York City”. WNBC. 6. 11. 2015. 
  60. ^ Williams, Monte (1996-11-11). „The Torsilieris Deliver the Rockefeller Tree, Once Again”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-02. 
  61. ^ Fernandez, Manny (2010-11-30). „It's No Simple Matter Before a Tree Joins Rockefeller Center History”. The New York Times. Приступљено 12. 11. 2009. 
  62. ^ „70-Foot Spruce Finds a Home for the Holidays”. The New York Times. 1989-11-18. Архивирано из оригинала 2017-11-19. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  63. ^ „Rockefeller Center 60th Christmas Tree - 1992”. CardCow.com. 
  64. ^ Williams, Monte. „The Torsilieris Deliver the Rockefeller Tree, Once Again”. The New York Times. Приступљено 3. 12. 2013. 
  65. ^ „The 1998 Rockefeller Center Christmas Tree”. Приступљено 1. 12. 2013. 
  66. ^ „Rockefeller Tree Lighting is Close • 411 NY”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  67. ^ „Rockefeller Center Christmas tree installed”. CNN. 12. 11. 2010. Архивирано из оригинала 5. 4. 2012. г. 
  68. ^ „A Very Special Christmas Tree”. CBS News. 29. 11. 2001. Приступљено 27. 11. 2018. 
  69. ^ „76-foot spruce arrives in Rockefeller Center for holidays”. The Boston Globe. 
  70. ^ а б „NYC — Rockefeller Christmas and Tree — New York City”. Приступљено 12. 11. 2009. 
  71. ^ „Katrina, Rita Kids Light Rockefeller Tree”. Fox News. 1. 12. 2005. Приступљено 12. 11. 2009. 
  72. ^ „Connecticut Tree Spruces Up Rockefeller Plaza”. Fox News. 10. 11. 2006. Приступљено 12. 11. 2009. 
  73. ^ „2007 Rockefeller Center Christmas Tree From Shelton, Connecticut”. About.com. 9. 11. 2007. Архивирано из оригинала 14. 04. 2014. г. Приступљено 12. 11. 2009. 
  74. ^ „Hamilton tree headed for Rockefeller Center called 'miracle'”. NJ.com. 13. 11. 2008. Приступљено 12. 11. 2009. 
  75. ^ „Christmas tree going up in NY's Rockefeller Center”. Associated Press. 12. 11. 2009. Архивирано из оригинала 18. 11. 2009. г. Приступљено 12. 11. 2009. 
  76. ^ „Rockefeller Center Christmas Tree donated by family of Ground Zero FDNY veteran”. New York Daily News. 11. 11. 2010. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  77. ^ Kokenes, Chris (9. 11. 2011). „Rockefeller Center Christmas tree cut”. CNN. Приступљено 27. 11. 2018. 
  78. ^ „Rockefeller Center Christmas tree hails from N.J. this holiday season”. Star-Ledger. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. 
  79. ^ „Rockefeller Center Christmas Tree”. Courant. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  80. ^ Adams, Sean (2014-11-03). „Danville-area Christmas tree will be on display at Rockefeller Center”. PennLive. Приступљено 26. 12. 2014. 
  81. ^ „Rockefeller Center Tree to Arrive in New York City This Week”. NBC New York. 2. 11. 2015. Приступљено 3. 11. 2015. 
  82. ^ „Rockefeller Center Christmas tree arrives in NYC”. CBS News. 2016-11-16. Приступљено 14. 11. 2016. 
  83. ^ „Rockefeller Center Christmas tree will come from State College”. Centre Daily. 30. 10. 2017. Приступљено 7. 12. 2017. 
  84. ^ „Homeowners Give 2018 Rock Center Tree Last Hug Before Chop”. NBC New York. 8. 11. 2018. Приступљено 27. 11. 2018. 
  85. ^ „Here's the 1st look at the 2019 Rockefeller Center Christmas tree”. TODAY.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-23. 
  86. ^ Patton, Wimberly. „Owl found hitching ride in Rockefeller Christmas tree, rescued by kind-hearted trucker”. CDLLife. Приступљено 2019-10-23. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Rokfelerovo božićno drvo na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rokfelerovo_božićno_drvo&oldid=27677478”