2. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. децембар (2.12.) је 336. дан године по грегоријанском календару (337. у преступној години). До краја године има још 29 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2. децембар
- 1254. — Краљ Сицилије Мафред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.
- 1804. — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.
- 1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи.
- 1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио документ, Монроову доктрину, којим је прокламована изолационистичка политика САД. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје.
- 1848. — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.
- 1852. — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.
- 1901. — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.
- 1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
- 1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.
- 1954. — Сенат САД изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Мекартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.
- 1971. -
- Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс.
- Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајна и Фуџајре основана федерација Уједињених Арапских Емирата. У фебруару 1972. Федерацији се придружио и Рас ал Кајма.
- 1972. — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.
- 1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.
- 1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.
- 1994. — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа.
- 1998. — СФОР у Бијељини ухапсио Радослава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.
- 2001. — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.
- 2003. — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.
Рођења [уреди]
- 1859. — Жорж Сера, француски сликар.
- 1907. — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. († 1984.)
- 1923. — Марија Калас, америчка оперска певачица. († 1977.)
- 1932. — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (†2011).
- 1935. — Љубомир Симовић, српски књижевник
- 1944. — Ибрахим Ругова, албански политичар. († 2006.)
- 1946. — Ђани Версаче, италијански модни дизајнер. († 1997.)
- 1973. — Моника Селеш, америчка тенисерка.
- 1981. — Бритни Спирс, америчка певачица
Смрти [уреди]
- 1547. — Хернан Кортез, шпански освајач. (*1485).
- 1859. — Џон Браун, амерички борац за укидање црначког ропства.
- 1814. — Донасје Алфонс Франсоа, познат као Маркиз де Сад, француски аристрократа и књижевник
- 1969. — Климент Ворошилов совјетски војни командант и политичар.
- 1981. — Др Хуго Клајн, Шекспиролог
- 1993. — Пабло Ескобар, шеф колумбијског нарко-картела.
- 2000. — Милан Мића Поповић, српски и југословенски сликар и графичар.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
