Venčanica

Из Википедије, слободне енциклопедије

Venčanica je tradicionalna haljina koju nosi devojka koja je udaje na dan venčanja. Može biti bele boje ili jako nežne i svetle boje kao sto su krem, boja slonovače i boja perle.

Postoje i venčanice u boji, koje se uglavnom nose na drugi dan svadbe, ili ako mlada ne želi venčanicu bele boje.

Na dan venčanja, običaj je da se uz tradicionalnu venčanicu nose i dodatni detalji, kao što je veo, šešir i buket cveća, takozvani bidermajer. Cilj je da nevesta bude najlepša na dan svog venčanja.

Istorija venčanica[уреди]

Istorija venčanice je vezana sa običajima i crkvom, pogotovo u doba kada je crkva imala veliki uticaj na narod.

U starom Egiptu, mlade su dan pre venčanja nosile roze ili plave platnene haljine, dok bi na dan svadbe oblačile lanene ili pamučne haljine ukrašene zlatnim vezom. U Africi venčanice su bile u crvenim, zlatnim, ljubičastim, smaragdno zelenim bojama ili bele boje koje su nosile hrišćanke i muslimanke. Venčanice su bile u vidu bluze ili u vidu duge obmotane suknje. Grčke neveste su nosile bele venčanice, kao simbol plodnosti i čednosti.[1] U Rimskom carstvu verenice su uz bele haljine, na dan venčanja nosile cvetne krune na glavi.

Običaj je delimično nestao u srednjem veku kada su devojke birale najlepšu haljinu koja je predstavljala ne samo njih, već i njihove porodice. U tom periodu venčanje je bilo mnogo više od rituala sjedinjenja dvoje ljudi, ono je predstavljalo povezivanje porodica, u nekim slučajevima i država. Tada su mlade birale venčanice u stilu tradicionalnih nošnji ukrašenih sa što više detalja i ukrasa. Raskošnost i lepota venčanice ukazivali su na materijalno stanje porodice. Ipak, bilo je mnogo više siromašnih porodica čije mlade nisu mogle priuštiti takvu raskošnost, pa su one na dan venčanja nosile najlepšu haljinu iz lične garderobe (najčešće onu koju su nosile samo nedeljom u crkvu).

Do 19. veka postepeno se vraćala tradionalna venčanica, veo i buket, ali često u sivoj ili krem boji. Haljina Kraljice Viktorije, izložena u Engleskoj, žućkastosmeđe je boje.

Po slikama sa početka 19. veka se vidi da su se mlade postepeno vraćale na belu boju za haljine na venčanju, ali bele venčanice, nošene kao simbol mladine čistoće I nevinosti, su nošene od strane plemićkih porodica dosta pre toga: kćerka Henrija IV, princeza Filipa, je nosila tuniku I ogrtač od belog platna, oivičenu kadifom I krznom na njenom venčanju za Erika od Pomeranije (sadašnja Skandinavija) jos davne 1406. Ana, kćerka Francisa II, Vojvode od Britanije, je nosila belo na svom trećem venčanju 1499. kad se udavala za Luisa XII od Francuske. Tek krajem XIX veka i pod jakim uticajem crkve, pobožne mlade žene zvanično potvrđuju svoje devičanstvo belom bojom koja je predstavljala simbol nevinosti, nežnosti i čestitosti.

Posle toga, tradicionalna bela venčanica prati modu i ekonomske uslove, postaje kratka haljina za vreme ratova zbog nestašice tekstila, pa ponovo dugačka posle rata. Modni kreatori, kao Dior predstavljaju dugačke i široke haljine, modeli koji će godima biti u modi.

Princeza Dajana od Velsa je za venčanje nosila model koji podseća na haljine iz pedesetih godina, široku venčanicu, obogaćnu perlama i vezenim detaljima. Taj model postaje jako atraktivan.

Početkom devedesetih godina pojavljuju se umerenije venčanice i boje. Na početku samo cvetni detalji, pa su kreatori počeli da nude i crvene, ružičaste i druge boje.

Venčanice u svetu[уреди]

Crvena boja je tradicionalna za venčanice u Aziji, jer se smatra da crvena boja donosi sreću. [2]

U Indiji na primer nose „sari“ koja je bele i crvene boje kao simbol čistoće, plodnosti i bogatstva. Ženski članovi porodice sa kanom šaraju po telu mlade.[2]

U Irskoj smatraju da je plava boja boja sreće i mlade se ne bune kada im iscepaju venčanicu za dobru sreću.[2]

Kod Arapskih naroda, običaj je da se mlada presvuče više puta, i nosi venčanice u raznim bojama, jer svadba uglavnom traje danima.

U ostalim delovima sveta se prati uglavnom Zapadna moda sa modelima francuskih i italijanskih kreatora .

Linije večanica[уреди]

vrsta kroja opis skica
A-kroj Haljina u obliku slova A, sečena ispod grudi, linearno se širi od struka. Dress-A.png
sirena-kroj Uska haljina koja prati liniju tela, a od kolena se širi u vidu sireninog repa Dress-M.png
princes-kroj 1 Takozvani princes kroj tipa 1: gornji deo haljine prati liniju tela, naglašenog je struka sa nabraniom suknjom koja se širi. Dress-P.png
princes-kroj 2 Novija varijanta princes kroja koja nije presečena horizontalnim šavovima u struku. U zavisnosti od konstitucije mlade ima vertikalne šavove kojima se haljina prilagođava linijama tela. Dress-P2.png
ravan kroj Gornji deo prati linije tela, suknja je prilično uska i pada ravno. Dress-S.png
zvonasti kroj Zvonasti kroj podrazumeva horizontalni šav na struku, od koga se suknja širi zvonasto ka kukovima. 70
kraljevski kroj Haljina je sečena ispod grudi, odakle polazi suknja koja pada skoro ravno uz telo. Ovaj kroj je bio popularan u vreme Napoleona, a inspirisan je boginjama iz grčke mitologije. Dress-E.png
mini Haljina čija suknja ne prelazi kolena. Dress-Mini.png

Reference[уреди]

  1. ^ Venčanice Niš:Istorija venčanica, Приступљено 5. 5. 2013.
  2. ^ а б в Anin svijet:Istorija vjenčanice, Приступљено 5. 5. 2013.

3. Kratka istorija venčanica