Алберт фон Саксен-Кобург и Гота

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алберт фон Саксен-Кобург и Гота

Принц Алберт фон Саксен-Кобург и Гота, слика Франца Ксавера Винтерхалтера
Принц Алберт фон Саксен-Кобург и Гота, слика Франца Ксавера Винтерхалтера

Пуно име Франц Август Карло Алберт Емануел
Датум рођења 26. август 1819.
Датум смрти 14. децембар 1861.
Титула Принц супружник
Порекло
Династија Саксен-Кобург и Гота
Отац Ернест I од Саксен-Кобург и Салфелд
Мајка Луиза Саксен-Кобург и Алтенбург
Породица
Супружник Викторија Хановерска
Деца Викторија, Едвард VII, Алфред, Алиса, Артур

Принц Алберт фон Саксен-Кобург и Гота (Франц Август Карло Алберт Емануел; нем. Franz August Carl Albrecht Emanuel von Sachsen-Coburg und Gotha, енгл. Francis Albert Augustus Charles Emmanuel;[1] после принц пратилац; 26. август 1819 – 14. децембар 1861) био је супруг краљице Викторије Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске.

Рођен је у саксонском војводству породице Саксен-Кобурга и Салфелда повезаној са многим европским владарима. У 20. години оженио је своју прву рођаку, краљицу Викторију, са којом је имао деветоро деце. У првим месецима брака Алберт није учествовао у политичком и јавном животу монархије. Парламент му је одбио давање било какве титуле, јер би као племић могао учествовати у Дому лордово, што није било пожељно. Иако лишен уплетања у политику, Алберт је убрзо почео јавно да се залаже за реформе у образовању и укидању ропства. Касније је управљао краљичиним домом, имањима и канцеларијом. Био је један од организатора Светске изложбе 1851. године. Алберт је помогао развоју британске уставне монархије убедивши своју супругу да покаже мање пристрасности у њеним односима са Парламентом, иако је подржавао интервенционистичку спољну политику министра лорда Палмерстона.

Заражен тифусом, умро је у 42. години. Његова смрт дубоко је погодила краљицу, која је наредних 40 година носила црнину. Након Викторијине смрти 1901. године, њихов син Едвард VII постао је први монарх из династије Саксен-Кобург и Готе што је уједно представљао и крај владавине династије Хановер.

Младост[уреди]

Алберт је рођен у замку Шлос Розенау (Schloss Rosenau) надомак Кобура, као други син војводе Ернеста I Саксен-Кобург и Салфелда и његове прве жене, Луизе Саксен-Гота и Алтенбург.[2] Иста бабица која је помогла Луизи да се породи, само неколико месеци раније, помогла је доношењу на свет принцезе Викторије, која ће касније постати Албертова супруга[3]. Дана 19. септембра те године, у Мермерној дворани породичног дома, водом из оближње реке,[4] крштен је Алберт као верник Лутеранске евангелистичке цркве. Овој церемонији кумовали су очева мајка удовица војвоткиња Саксен-Кобург и Салфеда, мајчин отац војвода Саксен-Кобург и Алтенбург, аустријски цар, војвода од Тешена и гроф Емануел фон Менсдорф-Пули. [5]

Смрт Албертовог ујака Фредерика IV 1825. године донела је прерасподелу саксонских војводстава. Већ следеће године Албертов отац постао је владајући војвода династије Саксен-Кобург и Готе.[6]

Алберт је био у блиским односима са својим старијим братом Ернестом. Њихово детињство протекло је у турбуленим родитељским препиркама који су кулминирали разводом.[7] Пошто је 1824. била протерана из војводства, Луиза, Албертова мајка, удала се за свог љубавника Александара фон Ханштајна, грофа од Полцига и Бајерсдорф. Највероватније је да више никад није видела своју децу. Умрла је седам година касније од рака у тридесетој години живота.[8] Наредне године, њихов отац оженио се својом нећаком, братовљевом кћерком, Маријом од Виртемберга. Марија је тако постала маћеха својим рођацима, браћи од стрица. Међутим ни овај брак није имао успеха. Односи мећу супружницима били су хладни, а нова супруга није имала утицај на живот својих пасторчади.[9]

Браћа су имала приватно образовање у свом дому. У почетку часове је држао Кристоф Флоршиц. Одласком у Брисел, њихов лични тутор постаје Белgијанац Адолф Кветеле.[10] Као и многи други немачки принчеви, Алберт је студирао на Универзитету у Бону. Његов избор била су права, политичка економија, филозофија и историја уметности. Истакао се у музици, гимнастици, јахању и мачевању.[11] Његови учитељи су били филозоф Фихте и песник Шлегел.[12]

Женидба[уреди]

Руком обојена дагеротипија принца Алберта из 1848.

Идеја о браку између Алберта и његове рођаке Викторије јавила се 1836. године као амбиција стрица Леополда, првог краља Белгије.[13] У то време Викторија је била наследница британске круне и брак са Албертом помогао би у остварењу Леополдових политичких циљева. Викторијин отац, Едвард Август, четврти син краља Џорџа III, умро је док је она још била беба, а нен стриц Вилијам IV постао је нови краљ. Њена мајка војвоткиња од Кента, Викторија Саксен-Кобург-Салфелда била је сестра Албертовог оца и стрица.

Леополд је успедо да убеди сестру Викторију да позове у госте њиховог брата војводу Саксен-Кобург и Гота и његова два сина, како би их зближила са својом кћерком. Међутим, Вилијаму IV није се свидела ова идеја. Знајући да посета најављена за мај 1836, има за циљ одабир будућег принцезиног супруга, он је покушао да наметне принца Александра. Вилијам није желео да се њгова наследница уда за Немца, те је у Александру, који је био други син холандског краља Вилијама II видео добру прилику. Викторија је била свесна да ће од њеног брака зависити која ће династија наследити династију Хановер, те је разматрала разне европске принчеве. [14]

У писмима упућеним стрицу, писала је о Алберту. „Алберт је изузетно леп; његова коса исте је боје као и моја; његове очи су крупне и плаве, и он има прелеп нос и слатка уста са ситним зубима; али шарм његовог држања је његов израз, који је углавном пријатан.“ С друге стране, Александар је за њу био „веома обичан“.[а] Викторија се захваљивала Леополду на ангажовању око састанка. Из њених реченица јасно је било да ће нови принц Велике Британијебити Алберт фон Саксен-Кобург и Гота.

... Он поседује све квалитете који би могли да ми пруже сву срећу. ...

—Принцеза Викторија

Породица[уреди]

Алберт је имао пет кћери и четири сина. Најстарија међу њима била је принцеза Викторија којој је било непуних седамнаест година када је добила најмлађу сестру Беатрис.

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Ернст I
Ernst I, Duke of Saxe-Coburg and Gotha - Dawe 1818-19.jpg
2. јануар 1784. 29. јануар 1844.
Лујза од Саксен-Гота-Алтенбурга
Luise of Saxe-Gotha-Altenburg.jpg
21. децембар 1800. 30. август 1831.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљица Викторија
Queen Victoria by Bassano.jpg
24. мај 1819. 22. јануар 1901.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Викторија од Саксен-Кобурга и Готе
Viktória német császárné.jpg
21. новембар 1840. 5. август 1901. Фридрих III
Едвард VII
Prinz vonWailes(Photographie).jpg
9. новембар 1841. 6. мај 1910. Александра од Данске
Алиса од Велике Британије
Princess Alice of the United Kingdom.jpg
25. април 1843. 14. децембар 1878. Лудвиг IV, Велики војвода од Хесена и Рајне
Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
P Alfred 1865.jpg
6. август 1844. 30. јул 1900. Марија Александровна
Хелен од Велике Британије
HelenaSaxeCobourgGotha.jpg
25. мај 1846. 9. јун 1923. Кристијан од Шлезвиг-Холштајна
Лујза од Велике Британије
Princess Louise 1901 copy.jpg
18. март 1848. 3. децембар 1939. Џон Кемпбел, војвода од Аргајла
Артур, војвода од Конота и Стратхорна
Duke of Connaught scan.jpg
1. мај 1850. 16. јануар 1942. Лујза Маргарета од Пруске
Леополд, војвода од Олбенија
Prince Leopold, Duke of Albany by W&D Downey, 1868.png
7. април 1853. 28. март 1884. Хелен од Валдека и Пирмонта
Беатрис од Велике Британије
Princess Beatrice coloured bookplate.jpg
14. април 1857. 26. октобар 1944. Хајнрих Мориц од Батенберга

Унуци Алберта и Викторије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Унуци краљице Викторије и Алберта

Принц Алберт је имао четрдесет унучади од којих су четворица били владајући монарси. Многобројни пламићи данашњице воде порекло од принца Алберта и његове супруге краљице Викторије.

Напомена[уреди]

a.   ^ [Albert] is extremely handsome; his hair is about the same colour as mine; his eyes are large and blue, and he has a beautiful nose and a very sweet mouth with fine teeth; but the charm of his countenance is his expression, which is most delightful.

Референце[уреди]

  1. ^ London Gazette, 7.2.1840.
  2. ^ Hobhouse 1983, стр. 2; Weintraub 1997, стр. 20 и Weir 1996, стр. 305.
  3. ^ Weintraub (1997), стр. 20.
  4. ^ Weintraub (1997), стр. 21.
  5. ^ Ames 1968, стр. 1 и Hobhouse 1983, стр. 2.
  6. ^ e.g. Montgomery-Massingberd 1977, стране 259–273.
  7. ^ Weintraub (1997), стр. 25–28.
  8. ^ Hobhouse 1983, стр. 4 и Weintraub 1997, стране 25–28.
  9. ^ Weintraub (1997), стр. 40–41.
  10. ^ Hobhouse (1983), стр. 16.
  11. ^ Weintraub (1997), стр. 60–62.
  12. ^ Ames 1968, стр. 15 и Weintraub 1997, стране 56–60.
  13. ^ Hobhouse 1983, стране 15–16 и Weintraub 1997, стране 43–49.
  14. ^ Weintraub (1997), стр. 43–49.

Литература[уреди]