Википедија:Трг/Википолитика

блок корисника Михајло_Анђелковић и Metodicar

Управо сам блокирао ова два корисника на три дана.

Образложење је да хистерично понашање на страници Разговор:Угљен-моноксид, које се прелило и на Википедија:Администраторска табла и Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Михајло Анђелковић, не приличи корисницима са стажом ова два корисника. Корисници који су тако дуго на Википедији морају бити у стању да прекину расправу после одређеног броја тешких речи и та мера је вишеструко превршена.

О овој мери се нисам консултовао са другим администраторима. Ако неки други администратор сматра да блокове треба укинути, потпуно је слободан-слободна да то уради и ја се нећу бунити (односно, унапред одричем правило да администратор не треба да уклања блок другог администратора). Такође, ако неко мисли да сам овим блоком превршио своја овлашћења, процедура је такође позната.

Овај поступак не треба тумачити као прекидање расправе или гласања на Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Михајло Анђелковић или било којој другој од страна укључених у ову причу. Међутим, мислим да ће те расправе и гласања имати један цивилизованији ток уколико у њима буду учествовали корисници који су способни да артикулишу своја мишљења и осећања на начин примерен Википедији. Одсуство хистерије ће такође допустити другим заинтересованим уредницима да на миру сагледају изнешене оптужбе и аргументе; позвао бих друге уреднике да искористе ову прилику. --Dzordzm (разговор) 03:49, 12. новембар 2009. (CET)[одговори]

-
А је л` те, што се мени име овде наружава андерскором? У свакој форми на овом пројекту моје име се нативно појављује без њега, а џорџ нашао да га овде тутне. Колико год претпостављао добру намеру, желим да и гос-н Џорџ претпостави добру намеру у мом захтеву да ми не наржуава ни лично ни корисничко име, те да га измени у наслову овог одељка. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 07:06, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

Smatram ovu odluku potpuno opravdanom. Njihovo ponasanje u poslednjih nekoliko dana je neprihvatljivo, u potpunoj je suprotnosti sa duhom ovog projekta i ne mogu da pronadjem nijedno opravdanje za takav bezobrazluk. Nameravao sam da ih blokiram na period ne kraci od sedam dana zbog trolovanja i licnih napada na drugog korisnika. Posto je otvoreno glasanje za ukidanje sysop ovlascenja, odlucio sam da malo sacekam sa tom odlukom kako bi obojica imali priliku da iznesu svoje argumente na predvidjenoj stranici. Ovaj blok je u neku ruku kompromis jer doprinosi smirivanju situacije i istovremeno njima dvojici ostavlja mogucnost da nakon njegovog isteka nastave argumentovanu i pre sve kulturnu diskusiju. Ukoliko se i nakon isteka bloka nastavi rasprava u istom maniru, misljenja sam da blok treba odmah produziti. --micki ^talk 08:44, 12. новембар 2009. (CET)[одговори]

Требало је прво људе опоменути, а онда блокирати - ако се оглуше и наставе препирку. Овако и не знају за шта су специфично криви. Моја 2 цента. --Мирослав Ћика (разговор) 15:25, 12. новембар 2009. (CET)[одговори]

Тачно тако, требало је бити упозорења (онај бокицин шаблон није упозорење пред блок). Џорџ је већ добио коментар на овакав рад на дивље. :) Овде ћу само да споменем да ни след дешавања није исправно реконструисао, није оставио одговарајуће поруке на нашим странама за разговор, а вала је мени навео и погрешан разлог у опису блока. Свеукупно, кец к`о врата за такав блок. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 07:06, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

Мислим да Џорџ нигде није погрешио. Уосталом, могао је да уради као и сви остали; да чека како ће се ситуација одвијати (ово јесте критика за Микија, али не мислим само на њега). Проблеми неће нестати ако се на њих жмури, само могу да добију на интензитету. И што би Џорџ то себи радио или било ко, ко на било који начин реши неки сукоб? Само да се замери са људима, а евидентно је свако од нас врло незгодан када то хоће да буде. Мислим да је дао пример како админи треба да раде, а да не заузимају ничију страну. Међутим, видим да ова акција није дала много; и даље је све по старом, што се види и по администраторској табли. Ово ћете ваљда схватити као конструктивну критику, а ако не, онда ми продужите блок, ионако ми не значи, као што сам већ практично показао.
Хоћу да кажем да Џорџу не замерам ништа (напротив, мислим да је добро одреаговао), а Михајлу се јавно извињавам. Заправо, већину ствари које сам написао нисам ни мислио, већ сам написао само да бих га повредио. То није добар начин комуникације и морам да кажем да ни мени није донео никакву сатисфакцију. У таквом сукобу нема победника.--Методичар зговор²а 13:45, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

Такође ћу се јавно извинити Методичару, како бих допунио моју завршну реч на сада већ затвореном гласању. Можда се у току расправе чинило важним препирати се око фиктивних и нелепих ствари, али на дуже стазе то није начин на који два Википедијанца желе да комуницирају. Овај догађај није био леп, али свакако носи вредно искуство, које ће по својој прилици водити побољшању, мањем или већем, целокупне слике дешавања на пројетку. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:53, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

Добро је да су се Михајло и Дејан помирили. Ја бих ипак додао да се у сваком будућем случају блокирања, корисницима стави до знања који специфични цитат је довео до блока. То није тешко, ако странке заиста заслужују тај поступак.--Мирослав Ћика (разговор) 20:43, 15. новембар 2009. (CET)[одговори]

Šablon „brzo brisanje“

Primećujem da se ovaj šablon vrlo često upotrebljava za članke koji nisu vandalizmi, već početnički članci novih korisnika. Apelujem na iskusne uređivače da se uzdrže od upotrebe ovog šablona i puste nove korisnike da uređuju na miru. Nakon nekog vremena, ukoliko članak ne izgleda kako treba neka ga označe šablonom {{početnik}}. -- Loshmi (razgovor) 15:36, 17. новембар 2009. (CET)[одговори]

Колико је мени познато,тај шаблон се користи и за текстове који нису енциклопедијски релевантни.Нпр. Ако неко направи ово и ја у историји видим ово,ја ћу га обележити за брзо бисање и не видим где је ту проблем. Црни Бомбардер!!!

(†) 00:28, 18. новембар 2009. (CET)[одговори]

Strategija razvoja Vikipedije na srpskom jeziku

Istorijski osvrt: Vikipedije našeg govornog područja su se razvile u posleratnoj atmosferi podeljenosti, i na svakoj od njih je dugo vremena bila zastupljena sopstvena „nacionalna istina“ - na hrvatskom jeziku hrvatska, na bošnjačkom bošnjačka, a na srpskom jeziku srpska. Kao mesto susreta (ili bolje reći sukoba) tih „nacionalnih istina“ uglavnom služi engleska Vikipedija.

Poslednjih godina kod nas su načinjeni značajni koraci da se takvo stanje promeni. Jasno je naznačeno da ovo nije srpska Vikipedija, već globalna Vikipedija na srpkom jeziku. Takođe, uvedena je latinica kao ravnopravno pismo, i još niz drugih mera. Međutim, sve ovo je samo početak - ostaje još puno toga da se uradi. Da bi ova enciklopedija ostvarila pun potencijal, ona mora privući sve koji govore i razumeju srpski jezik – bili oni Albanci, Bošnjaci, Hrvati, ili bilo koji drugi. Tako bismo postigli dve značajne stvari:

Umesto dosadašnjih 10-ak miliona Srba imali bismo 30-ak miliona ljudi koji razumeju srpski jezik (uglavnom iz ex-yu republika) kao bazu potencijalnih korisnika.
U člancima bismo imali zastupljena gledište i druge (i treće i pete) strane.

Dakle, ukoliko želimo da privučemo i druge narode koji govore srpskim jezikom, a ne samo Srbe, potrebno je obezbediti nekoliko stvari:

tehničke preduslove,
otvorenu atmosferu i
nepristrasne članke o zajedničkim spornim temama.

1) Tehnički preduslovi su uglavnom obezbeđeni, za čitanje članaka na oba pisma. Međutim, uređivati se može samo pismom kojim je članak započet, što je uglavnom ćirlica. Kao prvo, nerealno je očekivati da će svako ko svrati na našu Vikipediju instalirati ćirilicu isključivo zbog toga da bi je uređivao. Kao drugo, korisnici trebaju nama, a ne mi njima. Moramo se okrenuti korisnicima, a ne očekivati od njih da nam se prilagođavaju. Mnoge mlađe generacije ex-yu korisnika uopšte nisu u stanju da koriste ćirilicu. Trebalo bi smisliti softver koji omogućava uređivanje članaka u oba pisma, a ne samo čitanje. Za početak, predlažem jednostavan konvertor, poput vikifikatora na ruskoj i staroslovenskoj viki, dok se ne smisle ozbiljnija tehnička rešenja (proba: selektujte tekst i kliknite dugme sa strelicom).

2) Otvorene atmosfere baš i nema, za one koji pišu protivno provlađujućem mišljenju. Ako je jedan srpski administrator bio blokiran i vređan zbog kritičkog pristupa nekim „srpskim temama“ (Istorija Kosova, ratni zločini, itd.), kakvu onda šansu ima običan anonimac sa bošnjačke, hrvatske ili albanske strane? Dok se ne stvori takva atmosfera da su njihove izmene potrebne i poželjne, ti ljudi se neće uključiti. Pre svega, potrebno je poštovati referencirane unose i strogo kažnjavati bilo kakvo vređanje na bilo kakvoj osnovi.

3) Druge narode možemo privući dobrim i nepristrasnim člancima o našim zajedničkim spornim temama. Loš i uvredljiv članak je ono što odbija potencijalnog korisnika. Ukoliko neki kosovski Albanac svrati na srpsku Vikipediju i pročita neki članak o Albancima ili Kosovu, ne možemo očekivati da će se uključiti u rad našeg projekta. To važi i za sve ostale ex-yu narode sa kojima smo bili u ratnim sukobima. Tako jedan loš članak može pričiniti više štete nego što hiljade dobrih pričini koristi, naime može odbiti korisnike čitave jedne nacije. Dakle, najproblematičniji članci su već popisani, i samo je pitanje pitanje volje i truda da se to ispravi.

Obezbeđivanjem gore navedenih uslova, srpska Vikipedija bi postala poput engleske, koja uključuje sve govornike engleskog jezika bez obzira na nacionalnu pripadnost i koja je mesto susreta i sučeljavanja različitih mišljenja.--Дамјан /разговарајмо/ 23:54, 20. новембар 2009. (CET)[одговори]

Наравно да је ср.њики већ најтолерантнија (ако не и превише толерантна) од свих Викија у региону, што се показало у бројним случајевима, и што могу потврдити корисници којима је атмосфера на тим Викијима постала довољно несношљива да нам сврате овде и поделе своје знање. То што твоје измене и начин сукобљавања аргумената нису били добродошли и поред све те толеранције ће пре говорити о теби тј. представљати смерницу за промену твог приступа ср.Википедији, а не ср.Википедијиног теби. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 01:00, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

Да је ово википедија на српском језику а не википедија српког виђења ствари је свима познато и као таква је википедија и основана. Дакле то није ништа ново нити је била донешена никаква посебна одлука насупрот нечему пређашњем или сл., и немам утисак да је прије било процентуално више ПОВ чланака него сада. Уосталом, то се може лако провјерити упоређивањем статистика и процентуалног удјела ненеутралних чланака.

Мислим, да си баш направио добру паралелу између википедија на енглеском и српском језику. Оно што се да примијетити је да је стање на енглеској википедији (говоримо сада о спорним и шкакљивим чланцима) прилично незавидно. Већина чланака остаје веома дуго означена разним наљепницама, веома често и са више њих одједном. Много пута сам био свједок ненеутралног рјешења (наметнутог од стране админа или постигнутим вјештачким "консензусом" у стилу "дођите сви, данас је гласање за нашу истину у чланку"). То није завидна ситуација и томе не треба да тежимо. Не знам да ли је такво стање на тамошњој википедији посљедица освајајуће ерозије квалитета или квалитет није никад ни постојао. Да ли је то шаренило посљедица администраторске хетерогености поријекла или њиховог стила ("америчког пута живота") не бих знао рећи.

Као контра примјер бих навео њемачку википедију, као примјер мало "чвршће" уређивачке политике, нешто већих пуномоћи за администраторе и на крају, у детаљ разрађене организације послова. Као резултат имамо - у свако доба посматрања, што је за мене веома важан аспект битисања једне овакве онлајн енциклопедије - веома квалитетне чланке са релативно мало ПОВ-а и брзим инструментима рјешавања конфликата. Не знам да ли сама организација или прецизнија правила (него код нас) више доприносе квалитету. На њих би се требали угледати.

Сама чињеница, да већ имамо низ несрба као уредника и администратора, показује нашу отвореност и поштовање основних принципа Википедије. Ко не мисли тако, нека оде на бошњачку, хрватску или албанску википедију и нека покуша да буде конструктиван - требаће му пуно среће да не буде блокиран чим убаци једно референцирано контра мишљење у спорне чланке.

И није истина да си безразложно нападан, само зато што си износио другу страну истине. Више је било ријечи о веома слободном и дјелимично намјерно погрешном интерпретирању извора, само да би се "потврдио" неки постулат или тврдња. Нисам нигдје прочитао да си увидио и признао своје грешке. Не ради се дакле само о појединачном лапсусу или превиду, него о систематском извртању смисла референци. Све ово може потврдити више уредника и неких администратора, који су ти стрпљиво више пута скретали пажњу на те аномалије уређивања.

Што се тиче писма уређивања - могуће је и сада уређивање латиницом и ћирилицом, само је договорено да из естетских и практичних разлога, уосталом као и варијанте е-ије, не треба допустити мијешање писама.

И још једна опаска. Википедији на српском језику не треба више уредника других нација да би постала квалитетнија - њој је потребно више уредника било којих нација (па и српске) који пишу неутралне чланке на српском. Поз, --Kašter (разговор) 01:24, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

30 милиона је много, будимо срећни са 20. Моје искуство је да је наша википедија отворенија од других а и да други мање желе да се баве нашом википедијом. Што се мене тиче ја сам спреман да разговарам о темама које су шкакљиве и о којима имамо различита гледишта, а да при томе никога не вређам. Добро је што постоји ова листа са проблематичним чланцима. Ми не можемо да буде централна википедија и мала енглеска википедија или тако нешто. Наше је да будемо отворени за чињенице а свако ко жели да нам помогне са чињеницама и аргументима је добро дошао. Да ли би било паметно да направимо листу интересантних тема са енглеске википедије где постоје проблематични чланци?? Има интересантних тема на хрватској, босанској и српско-хрватској, можда треба да отворимо неки дијалог. На крају крајева ако се на енглеској википедији нека тема довољно истражи и дође до неког прихватљивог нивоа то требамо да прихватимо, али све зависи од случаја до случаја. Свака иницијатива за смањивање баријера је одлична. --Alexmilt (разговор) 01:48, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

Проблем са историјом на Википедији је што се свако њоме бави. Ипак, чак и угледни и стручни историјски извори, врло често нису неутртални по многим историјским питањима. Ту се не може само замјерити Википедијама на различитим језицима, јер је ипак чињеница да их већином уређују аматери. О проблему пристрасности историје као науке се скоро цијели 20 вијек, а и дан данас, баве филозофи историје и многи угледни свијетски историчари. Неки су чак заговарали тезу по којој историја не може никада бити наука и консеквентно томе, њено издвајање из науке. За разлику од природних наука, гдје се тачно знају процедуре којима се добијају, а касније и анализирају чињенице на основу којих настају научне теорије, у историји велики дио улоге игра ”машта” историчара, култоролошке конвенције и одређеном културом условљен начин размишљања. Не постоји историчар на свијету који нема проблема са овим, управо наведеним стварима. Према томе у историји су врло честе анализе кроз призму начина размишљања самог историчара, који ту анализу ради, као и културе из које потиче. На примјер, ја често имам проблема да странцима објасним да појам нација код нас није искључиво везан за државу. Многима то никако не иде у главу, просто јер је на Западу данас, нација синоним за државу. Не схватају, опет као примјер, да су Срби у Босни по националности Срби, а босанскохецеговачки држављани, јер је сада таква ситуација. А тек да схвате да су Срби конститувни народ у Босни, то је често, већ жешће компликована једначина са безброј непознатих. Они то све своде на Босанац по националности, или босанска нација, и завршена прича. Е, сад. Када би неко са сличним размишљањем кренуо да пише историју Босне, рецимо у посљедњих двадесетак година, највјероватније би написао да су Срби дошли из Србије. (Имао сам један случај са једним историчарем са Универзитета, овдје код мене, који је држао неко предавање студентима у том стилу. Наравно и послије мојих објашњења, ”професор” је остао при своме, јер је под жестоким утицајем пропаганде западних медија у посљедњих пар деценија.) Друга ствар. Википедију на српском може и треба да уређује свако ко говори српски језик. Википедија на српском није Википедија на српскохрватском језику, нити претендује да ствара неку нову Југославију. --Славен Косановић {разговор} 02:53, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

Vikipedije našeg govornog područja su se razvile u posleratnoj atmosferi podeljenosti, i na svakoj od njih je dugo vremena bila zastupljena sopstvena „nacionalna istina“ - na hrvatskom jeziku hrvatska, na bošnjačkom bošnjačka, a na srpskom jeziku srpska.

Дамјане, прва реченица ти је већ лаж. На овој Википедији није заступљена сопствена "национална истина". Од свог почетка она је, ако не потпуно а онда у много већој мери поштовала НТГ од хрватске или бошњачке.

Poslednjih godina kod nas su načinjeni značajni koraci da se takvo stanje promeni. Jasno je naznačeno da ovo nije srpska Vikipedija, već globalna Vikipedija na srpkom jeziku. Takođe, uvedena je latinica kao ravnopravno pismo, i još niz drugih mera.

И као илустрацију претходне чињенице, скрећем пажњу да ћирилица није уведена као равноправно писмо на осталим Википедијама на којима би то по логици и правопису требало - српскохрватској и бошњачкој.

Da bi ova enciklopedija ostvarila pun potencijal, ona mora privući sve koji govore i razumeju srpski jezik – bili oni Albanci, Bošnjaci, Hrvati, ili bilo koji drugi. Tako bismo postigli dve značajne stvari:
Umesto dosadašnjih 10-ak miliona Srba imali bismo 30-ak miliona ljudi koji razumeju srpski jezik (uglavnom iz ex-yu republika) kao bazu potencijalnih korisnika.

U člancima bismo imali zastupljena gledište i druge (i treće i pete) strane.

Са овим се већ у потпуности слажем, међутим проблем је што у том случају не бисмо имали заступљено гледиште прве стране. Пошто то гледиште, као што си и сам рекао, није заступљено нигде другде, треба да буде заступљено макар овде.

Ako je jedan srpski administrator bio blokiran i vređan zbog kritičkog pristupa nekim „srpskim temama“ (Istorija Kosova, ratni zločini, itd.), kakvu onda šansu ima običan anonimac sa bošnjačke, hrvatske ili albanske strane?

Али ти ниси теми приступао критички. Ти си јој приступао апсолутно некритички. Што антисрпскији извор то боље, просрпски извори коме то још треба?

Obezbeđivanjem gore navedenih uslova, srpska Vikipedija bi postala poput engleske, koja uključuje sve govornike engleskog jezika bez obzira na nacionalnu pripadnost i koja je mesto susreta i sučeljavanja različitih mišljenja.

Ко год је пробао да озбиљно уређује енглеску Википедију, побегао је главом без обзира. Последња ствар коју желим било којој Википедији је да буде као енглеска. Никола (разговор) 14:38, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

Морам да кажем да заступање ”гледишта” није ваљан метод историјских истраживања и анализа, иако опет кажем, један сам од оних који тврде, да историја, као наука, никада не може постати неутрална, као неке друге науке, рецимо природне. Заступањем ”гледишта”, неки историјски текст или анализа, може се врло лако претворити у обичну пропаганду, смеће или тотално неупотребљив историјски текст. У ствари шта се подразумјева под гледиштем? Да ли анализа свих објективних чињеница неког историјског догађаја, парцијална анализа истих, или појединачна или колективна убјеђења (вјеровања) неког народа или нације да се нешто десило онако како вјерују или су убјеђени? Сад замислите када се у једном тексту нађу сва убјеђења или вјеровања (гледишта) народа и нација бивше Југославије, без научне и објективне селекције чињеница о дешавањима. На шта би то личило? Да не говоримо о томе, да ”историјски извори” или написани историјске текстови, које би на Википедији могли да користимо за рецимо, дешавања у посљедњих неколико деценија на Балкану, су писани с циљем пропаганде, а не као ваљане и објективне историјске анализе на основу ваљаних и објективних чињеница, чињеница које су издвојене и прихваћене у процесу прикупљања историјске документације, управо зато што су објективне. Уосталом, нема ни одговарајуће историјске дистанце, за неку објективну анализу. Још увијек је гомила оних ”писаца историје”, који траже кривце за процес распада бивше Југославије, и који немају капацитет да објективно сагледају тај процес и презентују дешавања, без сличних закључака. Нећу да кажем да сарадници Википедије, наравно које интересује историја или чак којима је историја струка, не треба да покушавају да пишу објективне чланке на Википедији, али такође требају да буду свјесни да је врло могуће, да је велики број извора које користе, у ствари пропаганда, која је служила одређеном циљу у датом моменту. Дакле, ни један извор не треба безрезервно прихватати, без анализе одакле потиче, коју историјску документацију је користио, какав му је контекст, шта је био циљ аутору или ауторима, када су текст писали, и томе слично. --Славен Косановић {разговор} 19:56, 21. новембар 2009. (CET)[одговори]

Комерцијални туристички линкови

Да ли постоји нека правила или смерница о томе који линкови могу ући у неки чланак,а који не?

Да ли чисто комерцијални огласи треба да стоје у чланцима или не?И ако стоје,зашто једне брисати,а друге не брисати.

Можемо ли направити неки договор око овога или ће остати на личним иницијативама,као до сад.

(Можда је најбољи пример историја измена чланка Сокобања.)

Црни Бомбардер!!! (†) 11:14, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Пробали смо да уведемо критеријуме за што-шта, али није успело. За сада остаје на личном утиску, анлес неко не проба да буде иницијативан.--Методичар зговор²а 12:07, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Како да не, Википедија:Спољашње везе --Dzordzm (разговор) 12:26, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

П.С. Баш у овом конкретном случају, ево видим да је Бојан то погледао и ја се потпуно слажем са његовом одлуком. У 90% случајева, кад кликнеш одмах ће ти бити јасно о чему се ради - они .mobi и .eu су чисте промоције за продају апартмана. Ови .org и .com имају садржај који може бити интересантан и едукативан и који пружа више од нашег чланка. Они можда имају и некакав комерцијални одељак, али ми не везујемо на њега и сајт није у потпуности у функцији комерцијалног садржаја. Ерго, .org и .com су ин, .eu и .mobi су аут. Стварно није толико тешко у највећем броју случајева. --Dzordzm (разговор) 12:35, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Да ли је то што ти причаш правило или твој предлог?--Методичар зговор²а 13:06, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Ова страна на коју сам повезао је буквални превод са енглеске Википедије. Значи не бих баш рекао да је „мој предлог“. Са друге стране, код нас није још изгласано, пошто ја не волим да цимам људе свако мало да гласају за нешто, него кад се скупи довољно тих превода, онда обавимо ђутуре гласање, нешто прође, нешто не. Значи, ово није формално правило/смерница код нас. Са друге стране, важи на енвики и ја не видим да му нешто фали. --Dzordzm (разговор) 20:16, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Ја се слажем с тим да све што нуди само услуге (не само туристичке) треба да се склони. Вреди оно што пружа информације и има едукативан карактер. Уколико се задеси да на некој ваљаној страни има и веза ка комерцијалном делу, праштати уколико се види да информације нису ту само реда ради. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 13:12, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Zapravo Džordže, nisam ni mislio da ga izglasamo, već mi je pala na pamet jedna druga stvar; to sam rekao i na sastanku danas. Možda ne bi bilo loše da to bude jedna od smernica za rad koja bi mogla da nam pomogne u tom smislu da otprilike znamo šta od kog domena možemo da očekujemo. Koliko sam razumeo to nije striktno pravilo, ali bi možda moglo da pomogne u radu kao smernica, tim pre što kažeš da važi za en-viki.--Методичар зговор²а 21:23, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Anonimci sa Sokobanje, obično uklanjaju jedan, a dodaju drugi, tako da mi to izgleda na micanje konkurentskih siteova, a wiki služi za možebitno bolje pozicioniranje njihove vlastite stranice. Ili, ako se ostavlja konkurentski u url mu se umjesto točke ubacuje zarez. Osim toga, i na druge članke se dodaju linkovi na te stranice, što je čisto spammanje. --XZ (разговор) 23:00, 22. новембар 2009. (CET)[одговори]

Da li mora tako?

Ne dopada mi se što nov korisnik počinje članak u 21.06. nastavlja ga nakon 6 minuta, dakle u 21.12 i u istom minutu dobija nalepnicu za sređivanje, a za tri minute i da se članak spoji, za čim nema potrebe, jer interviki veze postoje. Pri tome, vidno se muči sa matematičkim šablonima i niko nema nameru da mu u tome pomogne. Sve može da se vidi u istoriji članka: [1]. Moje mišljenje je da ovo nije dobar način rada.--Методичар зговор²а 21:32, 23. новембар 2009. (CET)[одговори]

Слажем се.--Мирослав Ћика (разговор) 15:30, 24. новембар 2009. (CET)[одговори]

Takođe. Naročito sam protiv ubacivanja šablona brzo brisanje novim korisnicimaukoliko nisu u pitanju očigledni vandalizmi i besmislice. -- Loshmi (razgovor) 15:35, 24. новембар 2009. (CET)[одговори]

Школа википедиста

Да ли је ово још увек активно или да се ставља налепница „превазиђено“ на главној страни и свим подстранама? --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 21:07, 29. новембар 2009. (CET)[одговори]

Izgleda da je nažalost prevaziđeno. :)--Методичар зговор²а 21:17, 29. новембар 2009. (CET)[одговори]

А Админи с‘ овим? --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 21:23, 29. новембар 2009. (CET)[одговори]

I to je prevaziđeno, ali ovaj put ne mogu baš da kažem nažalost, jer je pitanje koliko bi admina uspelo da prođe kurs. (Šala mala.)

--Методичар зговор²а 21:31, 29. новембар 2009. (CET)[одговори]

Амфилохије Радовић

На чланку Амфилохије Радовић налази се референца Звер из бездана. Погледајте сам назив чланак из е-новина. Тај наслов је довољан да то не може бити референца за било што. Сад да вас питам је ли вам то иначе политика коју спроводите, да пљујете по цркви или по одређеним људима пуштајући такве бљувотине или то важи за све ваше чланке да су дозвољени памфлети. Памфлет је лако препознати у овом случају. Наслов је довољан. Молим да се изјасните.--Obanks (разговор) 09:36, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

Ne sprovodimo nikakvu politiku. Ne sviđa nam se. -- Bojan Razgovor 09:45, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

А зашто онда не уклониш ту референцу и све твдње одатле.--Obanks (разговор) 09:58, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

Хвала ту референцу си уклонио, али остало је других глупости.--Obanks (разговор) 19:52, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

Ратник у мантији

У часопису време дају наслов "Ратник у мантији" за Амфилохија Радовића. Тиме се тај чланак сврстава у ред непримерених памфлета. Ипак онај ко је у википедији додавао део о Аркану намерно је искривио цитате од већ памфлетског текста у Времену. У Времену пишеЧ "Na Petrovdan 1991. su u Cetinjskom manastiru bili Arkan i pripadnici Srpske dobrovoljačke garde", али википисац то пише да је амфилохије ПРИМИО Аркана и гарду. Чиста лаж, само не знам људи зашто то радите. Мени сте закључали чланак да би ме онемогућили да исправљам глупости. Уразумите се. Није исто да ли је неко дошао сам у манастир или га је Амфилохије примио--Obanks (разговор) 19:52, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

(Не)Застарело

Да ли је ово још у функцији/активно?

--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 11:17, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

Да.
Да.
Не.
- Да
  - О да.
Не.
Не.
Не. -- Bojan Razgovor 14:19, 3. децембар 2009. (CET)[одговори]

Збринимо сирочиће

На нашој Википедији има чланака који су сирочићи. Потрудимо се да их збринемо, да им нађемо родитеље. Кренимо у кампању „Збринимо сирочиће“. Зашто је то важно? Свака страна која није сироче има веће шансе да се читањем до ње дође, да не буде занемарена. Како страна неће више бити сироче? Тако што је увежемо на неким другим странама. Сиротиште је овде: Википедија:Сирочићи. --Ђорђе Стакић (р) 00:00, 8. децембар 2009. (CET)[одговори]

Било би добро када би се исфилтрирале вишезначне. -- Bojan Razgovor 04:47, 8. децембар 2009. (CET)[одговори]

Prerađivanje

Mi imamo šablon prerađivanje, te šablon prerađivanje1. Ovaj prvi ima i datum, što nije loše, ali nije ni potrebno. Početna ideja je bila da se takvi članci brišu za mesec dana, ali to nije zaživelo i verujem da nema volje da se to i uradi. Da li bi bilo prihvatljivo da bot preimenuje sve takve šablone na naprosto „prerađivanje“, ali bez datuma? Time će se izbeći nepotrebna konfuzija.--Методичар зговор²а 22:08, 12. децембар 2009. (CET)[одговори]

P.S. Pozvani ste da se priključite projektu sređivanja članaka. (kad već pričamo o tome). :)--Методичар зговор²а 22:08, 12. децембар 2009. (CET)[одговори]