Википедија:Трг/Википолитика

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Увод

Википолитика је одељак Трга на ком се расправља о предложеним правилима и смерницама и допунама/променама постојећих.

Правила и смернице доносе се саглашношћу (консензусом) заједнице. Описују начела Википедије, начине рада и понашање и поступак решавања сукоба. Требало би да се примењују уз коришћење здравог разума.

Ако желите да изнесете неку нову идеју која није правило или смерница, идите на Трг/Идеје.

Покрени расправу


« Архиве, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71

Архивирај

Предлог за увођење новог додатка на овај пројекат[уреди | уреди извор]

Предлог је поднет на Фабрикатору као phab:T241181.

Поздрав свима, након што смо @Acamicamacaraca: и ја направили Дискорд сервер који за сада даје позитивне резултате, и та идеја је одушевила саму Задужбину, чак смо добили од Викимедије Србије поклончиће и похвалницу за оснивање Дискорда и досадашњи допринос, дошли смо на идеју да уведемо на Википедију на српском језику додатак GrowthExperiments чија је намена да олакша новајлијама почетак на Википедији, као и искусним корисницима да помогну. Изјасните се о овој идеји. --Zoranzoki21 (разговор) 00:26, 20. децембар 2019. (CET)

Наиме, тим за развој (Growth) почео је са имплементирањем својих „експеримената” на викијима средње величине ради подстицања нових уредника и задржавања истих на пројекту. Омогућавањем додатка, ствара се један персонализовани интерфејс за новајлије (изглед интерфејса можете видети овде). Сваки корисник ће добити свог ментора (списак) који ће бити спреман да му одговара на питања и помаже. Слободно се пријавите за ментора ако желите. Зоки и ја смо превели интерфејс додатка. Биће нам потребна помоћ за превођење документације, али о том потом. Шта ви мислите? — Жиле () 00:38, 20. децембар 2019. (CET)

Подршка, требало је ово још давно увести. --MareBG (разговор) 00:49, 20. децембар 2019. (CET)

Подржавам Зокија, верујем да ће ово користити новајлијама.--Soundwaweserb (разговор) 00:57, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: одлична је идеја и верујем да може умногоме да помогне новајлијама. Ја не бих брзао с овим, треба све лепо превести и локализовати, а онда истестирати. Питање је да ли ће и како радити ове препоруке код нас, а свакако нам за овакво нешто треба развијена култура исправног обележавања чланака шаблонима (дакле није довољно ставити шаблон {{прерађивање}}, већ сваки шаблон треба да има попуњен параметар |разлог= како би новајлије знале шта не ваља у том чланку). --Miljan Simonović (разговор) 08:09, 20. децембар 2019. (CET)

@Miljan Simonović: Постоји прототип основне инсталације на мом тестном викију где експериментишемо ја и Аца. --Zoranzoki21 (разговор) 20:18, 20. децембар 2019. (CET)

Ово смо већ раније помињали, и те како има смисла. Сагласан сам с Миљаном, што се тиче локализције, а узгред да напоменем да је и те шаблоне неопходно средити, јер неки од њих брљају разлог. Требало би размислити о могућности аутоматске конверзије шаблона у одговарајуће писмо, верујем да то можемо да изведемо. --Lotom (разговор) 10:23, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам иницијативу и идеју, слажем се и да је треба темељно превести, тестирати. Ја бих само предложила да избегнемо ту реч новајлија или почетник и да користимо нови уредник можда. Јасно да је ово све у најбољој намери, као и иначе до сада, али некако ми нови уредник делује позитивније и са више уважавања (опет подвлачим, знам да се ово ради управо из уважавања и жеље да се нови уредници задрже). —Dobrislava (разговор) 11:17, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка, посебно ми се допада идеја менторства. Ја сам имао прилику да ми је пријатељ све показао и објаснио основе. Ипак било је тешко неки први период и доста времена су ми одузимале неке ствари. Посебно дотјеривање чланак. Ту сам често и сад користио опцију копи/пејст. Наравно доста људи је ту савјетима, али и конкретним савјетима помогло. Скоро ће година, а ја се још увијек осјећам почетником, новајлијом или новим уредником :) Људима све то у почетку дјелује јако компликовано. АРК9367 (разговор) 12:17, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам идеју. Увођењем система менторства и подршке моћи ћемо да привучемо и још важније - задржимо већи број уредника. Садкσ (речи су ветар) 17:16, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам иницијативу слажући се са добрим предлозима који су изнети у претходним коментарима. --Ђорђе Стакић (р) 18:53, 21. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка. Свака част за уложени труд. --ANTI_PRO (разговор) 01:51, 26. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка од мене, вјерујем да ће много помоћи новим корисницима. — Марина Симић (разговор) 21:08, 26. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Одлична идеја и дајем пуно подршку! Радован 21:14, 26. децембар 2019. (CET)


Океј. Овде смо постигли консензус. Пинговаћу учеснике расправе (@MareBGSoundwaweserbMiljan SimonovićLotomDobrislavaАРК9367СадкоDjordjesIvan VAMarinaSimic и CarRadovan:), па ко жели нека се пријави за ментора. Биће потребна и помоћ око превођења страница помоћи (списак). Ко жели, нека припомогне Face-wink.svg. Срдачан поздрав. — Жиле () 01:16, 28. децембар 2019. (CET)

@Acamicamacaraca: Ја тек сад видим ову реченицу: „Систем ће насумично доделити ментора сваком новајлији...”. Шта мислиш/те о моделу да сваки ментор напише које области познаје/воли, па да новајлија сам одабере ментора који му највише одговара? Мало је вероватно да ћу ја боље знати од Жељка нешто везано за историју, али ћу лакше од других помоћи некоме ако има питање везано за птице или биографије и слично. Мислим да су такав модел Французи спровели (@Acamicamacaraca: причао сам ти о томе раније), па има смисла истражити системе менторстава других Википедија и покупити добре идеје. --Miljan Simonović (разговор) 08:51, 28. децембар 2019. (CET)
@Miljan Simonović: Ух, не знам да ли се то може спровести и како. Питаћу програмере додатка, па јављам. — Жиле () 12:53, 28. децембар 2019. (CET)

Хвала свима још једном! У среду, 8. априла између 13 и 14 часова по нашем времену ће бити ово омогућено. --Zoranzoki21 (разговор) 20:47, 3. април 2020. (CEST)

Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара[уреди | уреди извор]

Целокупна расправа премештена је на страницу Википедија:Гласање/Предлог/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом

Жиле () 00:08, 27. јануар 2020. (CET)

Prozivka Željka Todorovića[уреди | уреди извор]

@Жељко Тодоровић: porziva te naša glumica Danica Maksimović da si joj revertovao unose na njenom članku! xDDD Ovo mi je, slučajno, izašlo u jutjub rekomendejšnsima. I tu nas optužuje za još krš kojekakvih stvari. Juri sad Željka da sazna ko je i šta je! Elem, bez zezanja sad, možda da se oglasi VMRS. Posebno je zabolelo ovo da nas pravnici ne citiraju. --ANTI_PRO (разговор) 01:45, 31. јануар 2020. (CET)

Inače, ja sam stavio bzo šablon na taj članak. Jeste šlampav. Možda ako neko hoće da ga uredi. Tipa urednici koji pišu te članke o glumcima tipa MareBG ili Bolejn. --ANTI_PRO (разговор) 01:53, 31. јануар 2020. (CET)

Тешко је кад су људи неупућени, да не кажем нешто горе (пошто може да ме нађе као и Жељка :) ). Елем, писала је та „њена другарица” и на ОТРС, па ћу јој одговорити и пробати да објасним да „господин Тодоровић” није Курир и да не треба (нити може) да га тужи, а и да уједно пробам да помогнем да се чланак среди. --Миљан Симоновић (разговор) 04:01, 31. јануар 2020. (CET)
Ma bre, ćuti i guraj sad. Pravimo Željku promociju. xD --ANTI_PRO (разговор) 04:22, 31. јануар 2020. (CET)
Невероватно. Никада маса неће скапирати шта је Википедија. Смешно и тужно у исто време. Помоћићу да се ово среди, ради Википедије не због ње. --MareBG (разговор) 10:33, 31. јануар 2020. (CET)
Па шта си то урадио, враголану један?! 🤣 Требало је срезати на клицу и избацити све те глупости из чланка, па ко баш има жељу да сређује, нека сређује. Али извор по извор. --Lotom (разговор) 11:25, 31. јануар 2020. (CET)

Јел та жена некада дала интервју у трезном стању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:26, 31. јануар 2020. (CET)

Средио сам чланак, убацио сасвим довољно референци, ажурирао одељак филмографија и многе друге ствари. Чланак је сада сасвим пристојан. И даље анонимуси бришу викивезе, референце и фрљају се са правопис. Катанац на недељу дана, па се видимо у некој новој ТВ емисији. --MareBG (разговор) 13:45, 31. јануар 2020. (CET)
Само се ви зезајте али је жена у праву за неке ствари, упркос што не познаје систем функционисања Википедије. Небитно је, али тотално небитно за енциклопедију да ли је било који глумац, умјетнник, музичар, филозоф, научник, имао неких проблема са алкохолом, дрогом, и сл. А видим да су слични извори за те појединости неријетко из дневних новина са сумњивом репутацијом, наиме, чисто сензационалистички подаци. Јер ако је заслужио/ла чланак у енциклопедији онда то свакако није због таквих глупости. Не знам ни једну енциклопедију гдје се распреда о приватном животу више него о дјелу неке личности. Са чланцима о живим особама треба посебно обратити пажњу, јер свакако, ја мислим, нисмо жута штампа. Затим, требао би да постоји неки канал комуникације, рецимо преко Викимедије Србије, са живим личностима о којима пишемо чланке, посебно из Србије и окружења, гдје би могли да пошаљу своје податке и информације, а на уредницима Википедије је да одлуче колико и да ли су одређени подаци битни за чланак. Тотално је погрешно схватање, да ако за нешто постоји неки „извор”, било гдје, то аутоматски треба тако да иде у чланак. И изворе треба бирати и раздвојити, искључити оне информације које нису битне за једну енциклопедију, тачније има доста „извора” у сличним чланцима који би се могли комотно обрисати уједно са информацијом/податком из истих. Славен Косановић {разговор} 21:04, 31. јануар 2020. (CET)
@Славен Косановић: слажем се да приватни живот не би требало да преовладава, али ако су неке информације значајне и доступне, онда и оне треба да се нађу у чланку. Свакако, не треба сваку могућу ситницу убацити, али ако рецимо глумац није радио неколико година због проблема са алкохолом (и то је покривено у штампи), онда чланак свакако то треба да обради јер је то утицало на каријеру особе.
Што се тиче канала комуникације, не бих се сложио да то треба да буде Викимедија Србије јер би то већ прешло у домен да ВМРС (делимично и посредно) контролише садржај на Википедији, што никако не треба да се деси. Викимедија стално добија позиве разних познатих личности, али се комуникација завршава или тако што их упутимо на правила (и од скоро на туторијале) и позовемо их да сами допринесу или просто пребацимо комуникацију на неког уредника који после волонтерски проба да реши проблем са њима. Викимедија није организација која треба да познатим личностима пише чланке, тако да их само упућујемо даље. Канал комуникације који помињеш заправо постоји — то је ОТРС, тачније info-sr мејл који се може наћи у контакту, где је заправо и ова другарица Данице Максимовић писала и ја сам преузео комуникацију с њом, тако да ћу се потрудити да проблем решимо што пре. Нажалост, на ОТРС-у смо тренутно само Филип и ја, тако да не можемо баш инстант да одговоримо свима и да уједно решавамо све проблеме око ауторских права и дозвола за фотографије. Било би добро уколико би још неко био вољан да се прикључи. Зоки се недавно кандидовао, али због приступа поверљивим подацима и баратања дозволама захтевају веће познавање ауторских права, тако да није добио права. --Миљан Симоновић (разговор) 22:52, 31. јануар 2020. (CET)
Чак и ако ми овде прихватимо да је нека информација Х из новина, рецимо да нису сензационалистичке, битна за нечију биографију, ради се опет о „примарном извору”. А једна општа енциклопедија би требала да се базира на секундарним изворима, тачније, требало би наћи један провјерљив „секундарни извор” који интерпретира да је Х утицало или битно за нечију каријеру. Овако, ради се о оригиналном истраживању. Тј. уредници Википедије „интерпретирају” на основу неке вијести или изјаве, да ли је неко довољно радио или није могао да ради због овога или онога. Може се десити да неку изјаву или вијест никада није званичнно објавио/ила умјетник/ица, већ да је плод „новинарске маште”, односно новине или медиј су ти који желе да се нешто зна, или не зна, онако како њима одговара из било ког разлога, па чак и да је предмет у судском спору. А те полемике и препуцавања по медијима свакако нису енциклопедијски „жанр” или „домен”. Поготово, када у занимљивостима из биографије неког умјетника, глумца, небитно, улази више сензационализма, него „занимљивости из његовог стваралаштва” што је примарни разлог због чега је једна биографија у енциклопедији. Није први пут ни посљедњи вјероватно, а све из разлога што поједини корисници Википедије мисле да је у енцилопедији нормално писати на основу примарних извора, па их сада онни организују, интерпретирају и склапају како мисле да треба. Па имамо и те такозване чланке о „догађајима у току”, што уопште не припада енциклопедистици, али ето на различитим Википедијама, по угледу на енглеску Википедију, те врсте чланака су постале стварност, вјероватно инспирисани „годишњацима” које је својевременно објављивала Британика у којима се иде до битних догађаја у прошлој години, али опет они нису објављивани као енциклопедијски чланци и поготово не без претходне селекције шта је битно из прошле године. И те чланке се пише по истом принципу, „корисници Википедије прате вијести и раде оригинално истраживање”, тј, читају најскорије вијести и интерпретирају, одлучују о томе како ће догађај бити схваћен у чланку и односу на друге и сличнне догађаје. Ако би се придржавали смјерница о примарним изворима, таква писања не би била могућа на Википедији. Овако, не треба бити чудно да има, и да ће бити критика, можда и мнного оштријих од ове. Славен Косановић {разговор} 01:00, 1. фебруар 2020. (CET)
И да напоменем, да мислим да Жељко нема никакве везе са овим проблемом и да је ово проблем заједнице због слободног интерпретирања правила о примарним изворима, а не једног корисника, због враћања нечијих измјена. Славен Косановић {разговор} 01:05, 1. фебруар 2020. (CET)

@Ivan VA: bez zezanja sad, možda da se oglasi VMRS — да ли си озбиљан или је ово алузија на нека ранија дешавања? Наиме, Жељко је заиста вриједан уредник, те савјестан и веома добар администратор. Понекад исхитрено реагује (као и сви ми...) и онда трпи посљедице, па и прозивке у медијима. Због једне такве исхитрености пре 10 година име нашег Жељка се нашло у многим геј-листовима. Онда, услиједила беспотребна хајка и одузимање админ права... Сад опет иста улога, али други филм. ВикиМедије се обично ограђују од уређивачке политика на викиПедији. Од оних главних који траже душу, тешко можемо очекивати да пронађу и овај трг за разговор, тако да је ово само мој лични став. Face-smile.svg Радован 23:41, 31. јануар 2020. (CET)

@CarRadovan: Pogrešno si me razumeo. Nisam ja ni optužio ili bilo gde rekao da je Željko nešto pogrešno uradio. Jesam se malo sprdao na njegov račun, jer ga uzimaju u usta u gledanim zabavnim emisijama xD Mislio sam da se oglasi VMRS glede razumevanja vikipedije. Jer glumica misli da je po sredi neka organizovana zavera protiv nje. Mislio sam da VMRS izađe sa uobičajenim stavom kako se služiti vikipedijom, kako sve funkcioniše, kako se uređuju članci, šta je proverljivost bla bla. Kao i kod onog gafa sa Salagalicom. Mada, možda je medijski, ovo premala riba da bi na ovo reagovali. A možda i nije. Neka pres služba utvrdi xD U svsl. MareBG je rešio problem tog članka i sad je sve rešeno. --ANTI_PRO (разговор) 02:08, 1. фебруар 2020. (CET)
Нема потребе за тим оглашавањем, јер слабо кога то заиста занима. Када неко умисли да је Бог, ту се прича завршава. Хвала Марету што је преузео посао око сређивања на себе, било је ту много глупости којима није место у чланку. Неки уредници нису били свесни разлика између таблоида и Википедије, патролери нису испроверавали, или их није ни било и испао је проблем. Што се тиче онога о оригиналном истраживању таблоида, тиме стварно и не треба да се бавимо. Међутим, уколико постоје контроверзне ситуације, то онда није нерелевантно за чланак, али мора да се наведе на начин да неко нешто пише или тврди, како бисмо се оградили од заузимања било ког става. Наравно, уколико то није тачно или доказано, а постоји тужба или деманти, онда би то требало да покрије и став друге стране, како би неутралност била испоштована. Како није на нама да пресуђујемо, читалац из свега приложеног сам може да извлачи закључке. Дешава се да су контроверзе у спрези са функцијом или више њих које неко обавља, а доминантне су (у изворима) од нечијих успеха и достигнућа. --Lotom (разговор) 08:22, 1. фебруар 2020. (CET)
Не знам да ли је довољно да постоји нека „контраверза” пошто наша правила кажу… Википедија:Прверљивост „Садржај који је везан за живе особе или медицину треба да буде посебно пажљиво референциран, а извори који се наводе за такве чланке посебно пажљиво одабрани.” И: „проверљивост сама по себи није довољна да би се неки извор укључио у чланак.” Али и: „Чланци треба да буду засновани на поузданим, независним и већ објављеним изворима који имају репутацију да проверавају чињенице и тачност оног што објављују.” Ја знам да ове наше принципе или стубове „прилично апстрактне али ипак довољно јасне уколико се адекватно разумију”, не баш ријетко „слободно” интерпретирамо код биографија живих људи, што не би требало. И није баш да сад ми овде треба да преносимо „полемике у току” из разних медијских „ратова” па чак ни на „неутралан начин”. Ваљда људи на енциклопедију долазе да сазнају нешто о нечијем стваралаштву, а за трачеве имају друге „канале”. Славен Косановић {разговор} 11:08, 1. фебруар 2020. (CET)
Ја трачеве и не рачунам, нити је било ко значајан због тога. Али то треба да схвате они који пишу о ријалити ликовима. Постоје личности које су се налазиле на неким битним функцијама, али су постале популарне тек након неке афере. Јасно је да нису релевантне због тога, већ због самог описа посла (популарност ≠ значај) али се неретко дешавало да су смењене или поднеле оставку услед таквих ситуација. (сумња на злоупотребу положаја) И ту не може и не треба да буде било каквих слободних тумачења, ако се извори правилно цитирају. Пре свега, ако постоји званична документација, објављена на јавном домену, најбоље се на то и позвати. Ми не треба да испуњавамо било чије жеље око садржаја у чланцима, нити да износимо личне ставове и запажања. Мада, све ово нема додирних тачака са конкретним чланком. Ова тема је суштински затворена, чланак је сређен тако да задовољава стандарде Википедије, а исто се треба понашати и у осталим сличним ситуацијама. Шта ће ко лично да мисли о некоме или нечему, без обзира на то шта у чланку пише, није наш проблем ако је испоштована проверљивост и неутрална тачка гледишта. Извори са репутацијом су исто сумњњива и неразјашњена категорија. У књигама није покривено све, што је и логично, а ретко који медиј (на српском) у данашње време извештава објективно. --Lotom (разговор) 12:22, 1. фебруар 2020. (CET)

Управо сам се чуо са Даничином другарицом, оном која је правила све измене на чланку. Она се извињава због грешака и захваљује се Марету и осталим уредницима који су допринели да се чланак среди и упристоји. Као што се да претпоставити, није имала никакву злу намеру, али исто тако није имала никакво знање о уређивању, па су зато настале грешке које су настале (нпр. њој је чланак био превише шарен (негде црно, негде плаво, негде црвено), па је хтела да то мало униформише и зато је брисала везе...). С обзиром да је Маре исправио датум и средио биографију, остало је да ми пошаље нову фотографију и евентуално још пар ситница које треба додати/изменити, тако да ћемо тиме завршити ову причу. --Миљан Симоновић (разговор) 15:48, 1. фебруар 2020. (CET)

Одлично Миљане. Што се тиче моје кандидатуре за ОТРС... За „permissions-sr” нисам добио управо због тог разлога који се односи на ауторска права, а на „info-sr” нисам јер је по мишљењу администратора тог система та листа неактивна, те мисле да је довољно да имате приступ ти и Филип. --Zoranzoki21 (разговор) 10:33, 2. фебруар 2020. (CET)

Логори у којима су Срби остављали кости изгледа да нама нису битни[уреди | уреди извор]

Српска Википедија се бави свакаквим темама које би требале да буду интересантне за оне који говоре српским језиком. Не верујем да је потребно да вас подсећам о каквим све бизарним темама је овде писано, а о неким темама које се мени чине веома битне нисмо написали баш ништа. Скоро сам збрзао (пишем кад уграбим време између два посла која радим) тему о логору Болдогасоњ. То је место где је у току Првог светског рата око 7000 наших сународника изгубило своје животе. О логору Нађмеђер није на овом пројекту уопште написан чланак, а и то је место где је према непотпуним списковима настрадало 6000 Срба. Да ли је могуће да су то за нас небитне теме? Од 10 највећих аустроугарских логора за Србе ми о 5 уопште немамо чланке, а то су места где је убијено од 2600 до 6000 наших сународника. Многи од логора где су наши сународници страдали у Другом светском рату такође нису покривени чланцима - на пример логор Павлос Мелас у Грчкоји и логори по Норвешкој. Постоје људи других нација који су наш народ добрим задужили, а ни њима се нисмо одужили ни на који начин. Направио сам чланак о мађарском антифашисти Ендре Бајчи-Жилинском који је у мађарском парламенту после Новосадске рације иступио у одбрану Срба, а требало је имати велику храброст то урадити у оно време. На жалост своју храброст платио је главом и ми то не смемо да заборавимо, а до скоро ни о њему нисмо имали страницу. Позивам вас да размислимо које би све теме важне за српски народ требале да се обраде, а нису обрађене уопште или су недовољно добро урађене. Дакле, пишите о којим темама фале чланци и дајте да се на неки начин организујемо да то превазиђемо. За почетак ево линка са добрим информацијама о аустроугарским логорма за Србе који би могао да буде добра основа за чланке који би покрили ову тематику. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2014/0352-57321447201V.pdf --Orion1964 (разговор) 16:32, 19. фебруар 2020. (CET)

Ево, у току је акција писања потребних чланака. Не можемо да терамо људе да пишу о темама које им нису блиске, али можемо да размотримо како да спискови потребних чланака буду боље организовани и видљивији. --Lotom (разговор) 16:42, 19. фебруар 2020. (CET)

Наравно да не можемо да терамо никога да пише о овој или оној теми. Оно што ја кажем је да је тужно да ми овакве теме нисмо покрили. Видим да је главни циљ акције писања потребних чланака да се покрију теме из свакодневног живота. Видим да нам треба тема трицикл, стиропор и стиродур. Наравно да и о томе требва писати, али није ни срамота за овај пројекат да такве теме нису покривене, а ако немамо тему о логору у ком је побијено 6000 Срба то ипак јесте срамота. Ја ћу ове теме и сам обрађивати, а позивам оне који мисле као и ја да овим темама дамо приоритет и да осмислимо начин на који би могли да се боље организујемо, да разменимо линкове, продискутујемо о литератури, можда и да направимо групу која би се овим студиозније бавила.Orion1964 (разговор) 17:09, 19. фебруар 2020. (CET)

Википедија је слободна енциклопедија што значи да свако може да уређује њен садржај. Постоје бројне теме које су покривене у зависности од интересовања корисника и блискости с њима. Нпр. најбоље одрађена област је највероватније народноослободилачка борба (захваљујући Пинкију). Чланци о географији, биографијама и науци полако се развијају и имамо велики број аутора који раде у тим областима. С друге стране, историјске теме су нам слабије разрађене, а већини људи такве теме нису блиске. Иначе, „потребност” је по мом мишљељу врло субјективна категорија. По мени је потребније нпр. да имамо већину значајних веб-прегледача и видео-игара, теби је приоритет да имамо ратне логоре и истакнуте личности за српски народ итд. Опет, све зависи од интересовања појединачних корисника. Ако желиш, придружи се дискорд серверу. Ту се међусобно помажемо, решавамо недоумице и дајемо предлоге за писање/побољшавање чланака. Можемо ту да се договоримо око литературе, па сви заједно да кренемо у акцију Face-wink.svg. Срдачан поздрав. — Жиле () 02:17, 21. фебруар 2020. (CET)
Моја подршка уместо дискусије на тему о логорима

Мотивисан идејом корисника:@Orion1964: управо сам уредио чланке Логор Ашах на Дунаву, Логор Шопроњек, Логор Браунау, идемо даље, биће још оваквих страница. Поздрав и подршка--Dr Milorad Dimić (разговор) 18:41, 19. фебруар 2020. (CET)

Резултата досадашњег и дводневног рада на ову тему.

Следи још неколико чланака, придружите се.--Dr Milorad Dimić (разговор) 07:45, 21. фебруар 2020. (CET)

За сада смо покрили основне податке о десет највећих логора, али треба те странице још доста допунити. У сваком случају требало би још доста тога урадити, јер је у неким од логора о којима нисмо ни имали стране до пре неки дан, пострадало више наших сународника него што је сахрањено на Зејтинлику. Страшно је да за већину Срба данас појмови као што су Нежидер, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ или Јиндриховије не значе ништа. То треба исправити. Када је било планирано да се Топовске шупе на Аутокоманди сруше и да се тамо гради тржни центар јеврејска заједница се побунила, јер они не сматрају да је то небитна ствар. Могли би од њих нешто да научимо.--Orion1964 (разговор) 14:01, 21. фебруар 2020. (CET)
@Acamicamacaraca:Жиле пријатељу, свака част нашем колеги Пинкију. Иако сам са њим често имао спорења радо читам текстове које пише, а написао је брдо квалитетног материјала. Свакако да би без његовог доприноса многе теме везане за Други светски рат у Југославији биле лоше или никако обрађене. Е, сада ако упоредимо теме о којима он пише и теме као што су веб-прегледачи и видео-игре постоји једна озбиљна разлика. О Другом светском рату у Југославији је много теже наћи квалитетне податке него о темама које тебе интересују. О твојим темама пише цео свет, а о нашој историји морамо ми да се побринемо да нешто напишемо јер другима она није битна. Наравно, ја не спорим да је потребно писати и о видео-играма, чак сам сарадник једног сајта који се бави овом тематиком, али сматрам да локалним темама треба дати приоритет.--Orion1964 (разговор) 19:08, 21. фебруар 2020. (CET)

Svaka čast kolegama na radu u ovoj oblasti. Znam da će mnogima značiti, posebno učenicima i studentima jer ovi podaci nisu pokriveni u redovnim udžbenicima. Sećam se pre 15ak godina da je na okružnom takmičenju iz istorije bilo pitanje o ovim logorima a nisu bila u knjizi iz istorije. I ja zbog ovih pitanja ne prođem dalje xD Tako da mi je ovaj Neđmeđer u prilično dobrom sećanju. --ANTI_PRO (разговор) 17:27, 23. март 2020. (CET)

Претварање тима у википројекат[уреди | уреди извор]

Већ дуже времена се спремам да изнесем заједници предлог да тим за фудбал претворим у Википројекат који би се исто звао. Мене занима да ли је то океј урадити на тај начин што ће се преименовати страница, све њене подстранице и шаблони који се каче на сзр чланака. Ту се укључује и естетско сређивање страница, прављење заглавља и осталих „програмерских” ситница. Већина уредника са којима сам причао о википедијиним тимовима генерално су ми рекли да су тимови запостављени, слабо се ажурирају и све мање људи има који се њима баве. Са друге стране, у тиму за фудбал има доста активних уредника и који свакодневно доприносе раду тима, раније сам неке од њих питао везано за овај предлог и они су се са мном сложили. Да ли је онда у реду чланове тима оставити и као чланове могућег будућег википројекта? Волео бих да и остали искажу своје мишљење о мом предлогу.

Пинговаћу неке од активних чланова тима како би се и они огласили: @Марко СтанојевићДраган ЈањушевићSlavujkoЛазарMitar SorajicStefanteneSoundwaweserbLotom и Vilena66:. — SimplyFreddie (разговор) 19:52, 9. април 2020. (CEST)

Тим или википројекат, иста ствар само различит назив --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:55, 10. април 2020. (CEST)

@НиколаБ: јесте, али освежавањем тима и претварањем истог у ВП бисмо привукли више уредника да му се придружи, а и што је рекла Вилена испод, постојећи чланци би добили на вредности. Није да критикујем или ниподаштавам постојање тима, само гледам ствари реално. — SimplyFreddie (разговор) 17:09, 15. април 2020. (CEST)

 Коментар: Мени је то мање-више небитно, али рекао сам ти и раније. Ако мислиш да то може да унапреди ситуацију на пројекту, подржавам. Само би било лепо да сви они који пишу о фудбалу и фудбалским темама имају бар неко елементарно знање, како се чланци не би преводили дословно, или се писале неке ствари које се не користе у фудбалској терминологији. Пројекат би требало томе и да служи. Ако радимо заједнички, не би требало да правимо једни другима дупли посао, већ да неки чланак може само да се настави, без мењања у потпуности. --Lotom (разговор) 15:17, 10. април 2020. (CEST)

@Lotom: то је већ друга ствар на којој такође морамо да радимо, а то су савети и помагање новајлијама и мање искусним уредницима на том пољу. — SimplyFreddie (разговор) 17:09, 15. април 2020. (CEST)

 Коментар: Mislim da bi se popravilo stanje postojećih članaka ako uradimo ovo tako da podržavam ideju. Vilena66 (разговор) 20:09, 10. април 2020. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Виленом, ово ће поправити стање постојећих чланака и додатно их унапредити. Подржавам идеју.--Soundwaweserb (разговор) 17:35, 15. април 2020. (CEST)

Црна листа[уреди | уреди извор]

Поздрав свима! Није ме било неко време па сам се изненадио пре неки дан, када ми је за један сајт (магазин, недељник, не сећам се тачно који) искочило објашњење да је његова употреба недозвољена и да је на некаквој Википедијиној „црној листи”. Када су у питању теме о којима пишем, увек смо се трудили да користимо поуздане изворе, жуту штампу и очигледно плаћене текстове никад. А сећам се и расправе од пре десет година, са (мени драгом) бившом Википедијанком Јагодом, након које смо закључили да је у Србији изузетно тешко примењивати било које правило у вези са забраном/дозволом за употребу одређене штампе на Википедији, ако се пише о јавним личностима (из света филма, телевизије, понекад спорта, а скоро увек музике). Обично су таква правила више искључива него конструктивна. Мис’им, и ја бих волео да о Јелисавети Орашанин пише „Њујорк тајмс”. Ал не пише брате. Пише Стори. (ништа против Сторија, пример). Ја сам увек пресрећан када у мору сензационалистичких наслова нађем новински чланак у коме глумац прича о свом детињству, а који се објављују једном на сваких шест месеци. Можда је у питању жута штампа (жуте имформације не користим), можда је новинар неписмен (ја углавном нисам), можда су новине политички обојене (ја нисам) — инсистирам на објашњењима у заградама чисто како бих био јасан да ме у таквим текстовима занима искључиво информација којом се обогаћује чланак о особи на Википедији. Било какав „контекст” за мене не постоји.

И дакле, нађем ја тако „ексклузиву”, велику количину квалитетних информација о јавној личности на једном месту, добијену кроз интервју неписменог, политички обојеног новинара са јавном личношћу. Питао га је да ли је истина да је студирао са Чедом Јовановићем (вероватно како би му пришио ко зна какву политичку клетву након тога). Јавна личност каже да јесте!, да су ишли на драматургију!, заједно са Паулином Манов!, у класи Мирјане Карановић!... Волео бих да верујем да овај пример лепо илуструје начин на који се пожељне информације могу извући чак и од неписменог, политички обојеног новинара. И онда добијем обавештење да је сајт који сам користио као извор на црној листи.

Занима ме када су те црне листе васпостављене, и на који начин. Кроз које „филтере” су провлачени медији и ко је то радио. Мишљења сам да нам је Википедија прилично сиромашна (да се разумемо, ја овде говорим искључиво о глумцима и глумицама, филмовима, серијама итд), и притом чак ни не мислим на те будалаштине које се називају ауторским правима када су фотографије у питању (21. век је, корона враћа системе на фабричка подешавања, хајде већ једном да пређемо на то јавно власништво). Мислим на доступност информација — ем је већ тешко, ем смо учинили да буде још теже. Онда правимо такмичења и конкурсе у писању чланака који су бедни. Како бисмо били што релевантнији. А не можемо да будемо јер су нам руке често везане. А то је да бисмо били што релевантнији. А не смемо да користимо добар део информација на располагању. И тако у круг.

Искрено се надам да би та црна листа могла још једном да се размотри. —М. Перишић 23:32, 13. април 2020. (CEST)

Ако може мало прецизније шта је у питању, па да се види да ли може да се откачи са те листе. Чини ми се да нам та селективна цензура не доноси ништа, с обзиром на општу таблоидизацију садашњег времена. --Lotom (разговор) 01:28, 14. април 2020. (CEST)
@BoleynSRB: Поздрав! Сврха црне листе је да смањи спамовање, не за цензурисање. Википедија није пројекат где се врши цензура чланака, па чак смо и били блокирани од стране Турске. Црну листу обично чачкају стјуарди са Мете на Метавикију, и тамошња "црна листа" се примењује на свим пројектима по аутоматизму. Можете ли ми рећи који је сајт у питању, па да проверим шта се дешава? Унапред захвалан, --Zoranzoki21 (разговор) 11:15, 14. април 2020. (CEST).
Хвала вам људи, снашао сам се. -М. Перишић 21:45, 20. април 2020. (CEST)

Бетон лиге[уреди | уреди извор]

Пошто кроз гласање о брисању неког чланка који нема везе с овим, закачисмо тему, да видимо само да ли смо начелно сагласни по неким питањима. У српском фудбалу се бетон лигама сматрају све оне које су испод округа. Углавном, дешавало се да се играчи из окружне лиге пробију чак и до професионалног нивоа, али са дна готово никад. Е сада, на верзији на енглеском језику чланци о клубовима из аматерских лига не би опстали никако, чак се пре пар година појавио научник који је побрисао и чланке о клубовима који су некада играли у савезном рангу, па пропали. Међутим, ја бих овде сигурно био либералнији, јер ће чланци о тим клубовима највероватније бити на мети интересовања људи са овог говорног подручја. Самим тим је за овај пројекат тема значајнија, него за ен.вики. Питање је где би требало да буде граница значаја код лигашких такмичења и да ли правити изузетке за куп? Да напоменем да се играју купови на локалу и да се коначно победници регионалних купова сударају у претколу Купа Србије. Као што сам написао на почетку, свакако не видим сврху да се пише о клубовима који нису наступали макар у окружној лиги (5. степен), а и то је питање да ли нам је потребно, мада имамо одређени број чланака. Број зонских лига (4. степен) увећан је претходних сезона, па их укупно има 12. Клубови који имају дугу историју и такмичили су се у савезном рангу нису спорни, ма колико да су се касније срозали, али дилема важи искључиво за оне који се такмиче у нижим лигама. Означићу неке од вас који се бавите фудбалом @Марко СтанојевићНиколаБMareBGSoundwaweserbSimplyFreddieVux33 и Vilena66: --Lotom (разговор) 00:33, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Ја овде као могућ проблем видим ситуацију да се клуб налази у 5. лиги и не може на Википедију, евентуално бива премештен у нацрт, међутим након неког времена уђе у нпр. 3. лигу, стекне услов за чланак, али за то време буде обрисан из нацрта. Што се тиче твог питања, ја бих направио изузетак за куп уколико је остварен пласман у четвртфинале или више. — SimplyFreddie (разговор) 00:51, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Слажем се са твојим предлогом да окружна лига буде мерило. Ипак је округ један већи географски простор. Мада, бар 50 посто клубова који играју Шумадијску окружну лигу су некада играли и Зону. Све испод тога (међуопштинске и општинске) требало би да се брише. Такође, било би глупо да се нпр. обрише ФК Бадњевац (играо Другу лигу, полуфинале купа), јер већ 10 година игра ове бетон лиге. Због тога ми се тај предлог са енглеске википедије не свиђа. И наравно, против сам оних клица, где имамо само ФК Слобода се такмичи у Окружној лиги и онда кутијица и то је то. Бар 4-5 реченица могу да се напишу. Ја сам доста времена посветио томе, убацивао и табелу најновијих резултата итд. --Марко Станојевић (разговор) 01:29, 5. мај 2020. (CEST)

Клубови који су некада током своје историје играли у неком од (полу)професионалних такмичења свакако заслужују чланак, без обзира на тренутни ранг у коме наступају. Ово би требало да се односи на клубове који никада нису направили неки значајнији резултат ван општинских лига. Требало би да се успут дотакнемо и значаја играча. И ово може да се примени на све спортове, не само на фудбал --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:59, 5. мај 2020. (CEST)

Да додам још да је ситуација специфична и због тога што Београд има посебну групу српске лиге, али и само једну зону. Међутим, испод ње се налазе три групе, што је једнако окружним лигама у остатку Србије. А значај играча је мање-више јасан. Супер и Прва лига су савезни рангови, тј. професионалне лиге, какве год оне биле. Све испод тога је аматерски статус и играчи из тих такмичења не прелазе праг значаја ако претходно нису наступали у вишим лигама. Једино можемо да расправљамо о томе да ли треба уводити неке рестрикције за те прве две лиге. Знам да је на фр.вики био услов да играч мора да има најмање 30 утакмица у профи такмичењу, или репрезентативни наступ. --Lotom (разговор) 16:17, 5. мај 2020. (CEST)

Ни Српске лиге нису сигурно аматерске. Што се тиче зона знам да овде код нас у Баточини док је клуб играо у Зони, да су играчи имали око 30.000 динара, што је и више од оног радника што ради за минималац у фабрикама широм Србије. Е после се клуб распао, па обновио. Знам да нешто примају, али колико не знам. Могуће да је и симболично нешто. Ово пишем за клубове, за играче се слажем да буду прва и друга лига. Сад када смо већ овде, да питам за кошарку. Нисам се до сада усудио да пишем о КК Слога Баточина. Највећи успех клуба је Прва српска лига (3. ранг). Сада игра у 4. лиги, а испод постоји само летња лига. У њему си играли Андреја Милутиновић, Урош Николић и моја маленкост, али за разлику од ове двојице не тако успешно. Face-grin.svg Да ли овај клуб може да има чланак или не?--Марко Станојевић (разговор) 19:08, 5. мај 2020. (CEST)
Аматерска су такмичења из једног простог разлога. Клуб из српске лиге може са играчем да склопи само аматерски уговор. Рецимо, када је крагујевачки Раднички последњи пут испао у СЛ Запад, налазио сам да су раскинути постојећи професионални уговори. Изузеци су омладинци са којима могу да се потписују стипендијски уговори. ПЛС се дуго водила као полупрофесионална лига, од ове сезоне би требало да су сви у обавези да дају играчима профи уговоре. Зато су неки клубови и иступили. Исто важи да у српским лигама и зонама не могу да наступају играчи са страним пасошем. За округ не знам, али знам да је у неким клубовима у Војводини скоро играло њих пар. Нисам сигуран да ли имају држављанство. Не сећам се који је степен такмичења у питању, али зона није сигурно. За кошарку не знам, није мој спорт дефинитивно. --Lotom (разговор) 21:19, 5. мај 2020. (CEST)

Ћир./lat.[уреди | уреди извор]

Опција Ћир./lat. више не ради од кад се појавила опција "Уреди"!? Gmihail (разговор) 11:46, 10. мај 2020. (CEST)

Није визуелни уређивач крив Face-grin.svg. У питању је технички проблем који имамо ми и zh.wiki. Опција, из мени још непознатог разлога, не ради већ пар дана. Можда има смисла покренути таск на Фабрикатору (@Zoranzoki21:). — Жиле () 13:57, 10. мај 2020. (CEST)

Update: Поправљено је. — Жиле () 15:30, 12. мај 2020. (CEST)

Уклањање садржаја са странице Лијева скретања[уреди | уреди извор]

Синоћ је уредник @Pinki: одстранио повелики садржај са странице Лијева скретања, без икаквог образложења. Колега @AleksaHood: је унео скоро 16000 карактера и на крају то изреференцирао књигом Крваво коло херцеговачко еминентног историчара Сава Скока. Којим правом се нечији труд и рад баца у ђубре? Докле ће то да се ради?!Orion1964 (разговор) 07:48, 4. јун 2020. (CEST)

@Orion1964: претпостављам да је Пинки имао разлог зашто је то урадио. Најбоље би било да наставите тај разговор на страници за разговор чланка — овде. Ту се можете договорити шта и како. Ово је место за расправе о правилима и смерницама. — Жиле () 12:13, 4. јун 2020. (CEST)

Ја и расправљам о правилима. По ко зна који пут се иста ствар понавља. Ако постоје неке неправилности онда се оне расправе на страници за разговор, а не да се одстрани пола чланка. Паф. DELETE!!! 16000 карактера уредно референцираних! Без речи објашњења. Нису добро референциране? Постоји неки други проблем? ОК. Упозори колегу који је то написао, а не тако. Зар је то начин? Докле то више? Чему администратори служе ако то не спречаватју? Свака част Пинкију. Урадио је лавовски посао везан за промовисање НОБ-а и ја му на томе скидам капу, али правила Википедије ваљда и за њега важе. Није мој посао да се са њиме мољакам да дозволи људима да слободно пишу. Дакле, ја ово пишем администарторима. РАДИТЕ СВОЈ ПОСАО Ја сам вас упозорио да се ради нешто што не би требало, а да се ја натежем са њим не пада ми на памет.Orion1964 (разговор) 12:49, 4. јун 2020. (CEST)

Само мало стрпљења. Тема је свакако контроверзна, те се за веће измене треба усагласити на страници за разговор. Исто као што је текст обрисан, може се и вратити за секунд. Само је потребно договорити се, никакво натезање. Видети шта то не ваља у тексту, проверити референце и њен садржај, дорадити ако је нешто потребно, испоштовати туђе предлоге и све ће бити у реду. Обојица сте важни уредници овде, нема разлога за предузимањем неких великих мера, попут блокаде. Уљудност и међусобно поштовање. Срдачан поздрав. — Жиле () 13:03, 4. јун 2020. (CEST)

Па ОК. Ја ћу да вратим садржај, а Пинки нек се расправља са колегом који је садржај унео, па нек побија оно што је написао Саво Скоко у својој књизи, ако може. Саво Скоко је као партизан учествовао у устанку у Херцеговини па ако он није добро познавао ту тему ја не знам ко је.Orion1964 (разговор) 13:18, 4. јун 2020. (CEST)

Ја немам намеру да овде полемишем са успутним пролазницима, који с времена на време дођу и направе понеку измену. Унети преко 15.000 бајтова текста и то потврдити једном референцом је смешно. Када се уноси оволики текст са гомилом контроверзног текста онда се он мора ваљано референцирати, а не ставити једну уопштену референцу. То се тако не ради и то би требао да зна колега Орион. Ако му је та тема прирасла за срце нека набави литературу и темељно пише чланак. Поздрав. --Pinki (разговор) 18:59, 4. јун 2020. (CEST)

Tačno je da se ne bavim baš svakodnevnim uređivanjem vikipedije, ali nisam znao da me to čini "usputnim prolaznikom sa kojim se ne raspravlja" Mislio sam da je cilj članaka na vikipediji da budu što potpuniji i sa što validnijim izvorima ali izgleda da sam i tu bio u zabludi. Mogao bih prihvatiti kritiku da je uneti tekst možda previše opširan ili detaljan, i izmene ili brisanje u skladu sa tim. No s obzirom na neke stvari koje su izrečene i ovde i na samoj stranici za razgovor pomenutog članka, nadimak pomenutog administratora i sam njegov postupak brisanja, mislim da je ovde svakom očigledano da je tekst obrisan iz ideoloških razloga u cilju zataškavanja i minimiziranja partizanskih zločina a ne zato što se "to tako ne radi" - to je verovatno očigledno i članovima koji se ozbiljnije bave uređivanjem Vikija, a i nama, usputnim prolaznicima. Svako dobro, --AleksaHood — Претходни непотписани коментар оставио је корисник AleksaHood (разговордоприноси)

Ено, Пинки опет побрисао текст. То је тај колега са којим би ја требало да полемишем. Поглеадо сам списак народних хероја - омиљену Пинкијеву тематику и ево на пример под словом Е има 8 народних хероја. Душан Егић - наведена литература без иједне референце; Милан Егић - литература са једном референцом; Обрад Егић - литература без иједне референце; Ернест Ејпер - литература без иједне референце; Илија Енгел - литература без иједне референце; Сава Ераковић Страхиња - литература без иједне референце; Овадија Естреја Мара - четири референце; Марко Ећимовић - литература без иједне референце. Као литература је за све њих је наведена књига Народни хероји Југославије, али понегде има и још по нешто, мада ретко. Ко не верује мени нек погледа сам то или неко друго слово са списка. Како изгледа поменута књига боље да вам не описујем. Сви ту наведени су били безгрешни и дивни - иако је беснео страшни братоубилачки рат они никада ништа ружно урадили нису. Светитељи. То је наравно књига којој се може апсолутно веровати, а књига Сава Скока то није. Пошто је Пинки опет ревертовао текст ја молим администраторе да га опомену јер сматрам да је његово понашање недозвољено. Ако пак то тако може да се ради можда бих и ја могао да почнем да бришем народне хероје, јер како каже друг Пинки то тако треба. Сто пута сам у оваквим ситуацијама ја одустао од прегањања, поставим референциран текст, он то обрише, ја вратим, онда Бојан ревертује... Циркус један. После 80 година ти овде не можеш да напишеш да су ето и партизани чинили злочине. Џаба референце, не да Пинки или његов ортак Бојан. Може им се. Администратори ћуте, гледају то и ником ништа.Orion1964 (разговор) 22:05, 4. јун 2020. (CEST)

Молим да се страница Лијева скретања врати у претходно стање и заштити[уреди | уреди извор]

Корисник Пинки по трећи пут одстрањује референцирани садржај са странице Лијева скретања. Молим да се страница врати у претходно стање пре последње промене и да се закључа. Ја не разумем ту бахатост. Навео сам му горе примере где је он писао комплетне странице без иједне референце. Постоји гомила његових таквих текстова и он то може да ради, а када други напишу текст и референцирају га он онда то брише три пута. Дакле, његови нереференцирани текстови су ОК, а туђе референциране он брише. Шта рећи?Orion1964 (разговор) 23:53, 4. јун 2020. (CEST)

Подржавам предлог о закључавању чланка, али пре претходног враћања на почетно стање, тј пре уношења гомиле спорног текста. --Pinki (разговор) 23:59, 4. јун 2020. (CEST)

Dragi druže Pinki, taj tekst je iz ideoloških razloga sporan samo vama i onima koji su na istoj ideološkoj liniji. U stručnim krugovima je jako dobro poznato da je temu levih skretanja u Hercegovini najbolje obradio Savo Skoko, učesnik NOB, general JNA, jedan od najboljih istoričara koje smo ikad imali i još pritom lokalac iz Hercegovine, koji je sproveo mnogo terenskog rada da bi budućim generacijama ostavio istinu o bratoubilačkom ratu na teritoriji Hercegovine, kako je sam napisao u toj knjizi. Ostalih osam izvora na tom članku, nisu ni do kolena Skokovoj knjizi, osim možda Đilasovog pisanja. Pogledao sam članak Leva skretanja na engleskoj vikipediji, i tamo je nekih 30 puta opširniji od članka na srpskom jeziku - verovatno je za englesku i američku istoriografiju i vikipediju vrlo bitno da tu temu obrade pedantno i opširno. Nekad mi je bilo čudno, kako su slični članci potpuniji i opširniji na engleskoj ili srpskohrvatskoj vikipediji nego na srpskoj, ali sada mi se i to razjasnilo. Gledajući stranice koje ste pravili, video sam da ste napisali mnogo više teksta o nekim ličnostima za koje čak ni ja nikad nisam čuo, a spadam u iznadprosečne poznavaoce Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije. No, sada mi se nekako razjasnilo, da se ovde izgleda te teme pokrivaju na nivou Zbornika dokumenata i podataka o NOR, Zborniku narodnih heroja i ostaloj ideološki obojenoj literaturi koja se štampala u periodu 1945 - 1991. S nešto poštovanja, i uz izvinjenje što mi slučajni prolaznici ne znamo ni potpis da udarimo kako treba --AleksaHood

@Pinki:Нисам баш нешто верзиран по питању тих правила, али кад је закључавање странице у питању страница се ваљда закључава када почне рат изменама. Уредник AleksaHood није ни учествовао у рату изменама него смо то радили ти и ја, он је човек само написао референциран текст. То није рат изменама, па према томе треба одстранити оно што смо ти и ја радили, па закључати страницу на његовој измени. Ако се не варам постоји и нека казна у правилима за оне који три пута ревертују страницу. али ко зна можда за тебе правила не важе.Orion1964 (разговор) 00:54, 5. јун 2020. (CEST)

Хајдемо овако. Колега Пинки је упознат са тим шта ја мислим о коришћењу искључиво прокомунистичке литературе у чланцима, о томе смо већ расправљали овде. То што је он писао о личностима које неком нису познате јесте његова ствар избора, а за похвалу је уложен труд управо из тог разлога. Чланци где недостају референце, или било какви извори, те они који користе само литературу која није доследно навођена у самом тексту, могу се обележити неким од одговарајућих шаблона из категорије шаблони обавештења. (На пример {{без извора}}, {{мало редних референци}}, {{један извор}}...) Једино што администратори овде могу да ураде јесте закључавање чланка, пошто на Википедији не постоји главни и одговорни, а свако сноси одговорност за оно што напише. Препуцавања могу да се наставе на тамошњој страници за разговор. Пинкију свакако није први пут да улази у овакве ратове изменама, а колико ми је познато често је имао такве сукобе са корисницима који „сврате” на пројекат. То у пракси значи да се дешавало да неко дође и набаци гомилу неформатираног текста, сроченог неенциклопедијски, без извора, или неправилно наведених. Онда постоје две опције, или ће то да се почисти и среди, што није увек могуће, или ће се измена вратити. Иако се уредници који тако дођу на пројекат и после се више не појављују колоквијално називају падобранцима и случајним пролазницима, нико не занемарује доприносе. Међутим, ако неко није упознат са основама уређивања, а дође са ставом да је само он(а, о) у праву, тешко да полемика са таквом особом може да има било какав разуман исход.

Ја сам овде прелетео преко текста и унос ми делује тенденциозно на неким местима, прошаран не баш толико уочљивим цитатима. То може да буде један од повода за враћање измене. Иако текст ни пре свега овога није био нарочито квалитетан, што доказују и шаблони на врху чланка. Међутим, циљ је да се уређивањем чланак учини бољим, а не још лошијим него што је био. Конкретно, текст је прегломазан, није подељен по одељцима и пасусима, већ само набацан. Реченице почињу датумима, користе се наводници који не одговарају правопису српског језика, а надасве како где уметнути цитати које сам горе поменуо. Не бих коментарисао суштину свега написаног јер нисам историчар, нити главни и одговорни, већ један од администратора овог пројекта. На страници за разговор не видим ништа конкретно о тренутном питању, већ расправе од раније које још увек немају конкретан епилог. Такође упитник поновљен пет пута нема никакав смисао, нити јачу вредност од оног који је написан једном. Према томе, ако се овај рат изменама настави, чланак ће бити закључан на измену од 3. маја ове године, а ви наставите полемику на тамошњој сзр. Ако је икако могуће, да уместо личних идеолошких препуцавања будете конструктивнији и расправите шта је у чланку спорно и како да се та ситуација реши. И покушајте да као аргументе не узимате остале пројекте, већ се потрудите да овај учините бољим. --Lotom (разговор) 09:38, 5. јун 2020. (CEST)

Текст такав какав је био је требало поправити, ту ћемо се сложити, али је колеги који очигледно нема превише искуства требало указати на пропусте, а не да се одстрани 16000 карактера. Ово је петсто први пут да се уредници растерују са страница на којима се покушава да се пише о злочинима које је починила једна страна у рату. Раније је у тим стварима учествовао и Бојан, а колико видим сада се ту ангажује само Пинки. Наравно да би о конкретном тексту требало говорити на страници за разговор, али то тек нема никаквог смисла. Тамо то нико и не види. Они бришу шта год им се не свиђа, без обзира на референце. Ено странице Злочини партизана у Србији, па погледајте страницу за разговор. Уредник @Jozefsu:, један од ретких Мађара који уређују ове странице, је пробао да напише нешто о злочинима партизана над Мађарима на крају рата. Човек је прилично верзиран па нису могли да му нађу техничке замерке већ су смишљали друге заврзламе и минирали га. Човек је на крају одустао. Ја сам покушавао да ту нешто пишем па су се другови иживљавали до миле воље. Референце њих не занимају. Ја цитирам једног комунистичког функционера, са све уредном референцом, они то обришу. На страници Четници ја поставим референциран цитат Хитлеровог писма Мусолинију, они и то обришу. На крају сам и ја одустао. На сто места су и мени и другима брисали референциране цитате и измишљали све могуће и немогуће изговоре. Администратори су сто пута упозоравани и опет се то тако наставило. Пуштате их да раде шта хоће. Погледајте на шта личе странице о злочинима партизана. Свака страница Франкенштајн. Обуздајте више те цензоре, па ће се странице довести у ред. Ако групица уредника из својих идеолошких разлога (а то је више него јасно) минира писање о одређеној теми на више страница онда је то ствар Википолитике, а не тема за разговор на ово или оној страници.Orion1964 (разговор) 10:29, 5. јун 2020. (CEST)
О етичкој оправданости поступака може да се расправља на Википолитици, то има смисла, али о конкретном чланку овде неће моћи да се разјасни практично ништа. Ова расправа треба да се води на тамошњој сзр. како би постојао увид у спорну ситуацију. Овако ће све убрзо да се изгуби у архиви трга. @Pinki: Када поништиш измене нових корисника, образложи им разлог, како се не би све претварало у рат изменама. Верујем да једна до две реченице нису неки велики посао. --Lotom (разговор) 11:17, 5. јун 2020. (CEST)

Делим Лотомово мишљење о овој теми, па да се не понављам. Спорни текст ћу да пребацим на страницу за разговор тог чланка, тако да можете тамо да се договорите о свему и да га средите како треба. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:11, 5. јун 2020. (CEST)

Гласања о статусима 2[уреди | уреди извор]

Здраво свима! Након неког дужег периода, изнео бих други предлог у вези са гласањима о статусима (Сјајни чланци, Добри чланци, Изабрани спискови). Заједница углавном није подржала први предлог што могу да разумем, јер су нека кључна питања остала неразрешена.

Идеју за овај предлог је дао друг Пинки. Наиме, реч је о томе да се гласање може прескочити ако у току расправе није изнет ниједан коментар који оспорава квалитет чланка. Дакле, ако током расправе нема никаког противљења, нема потребе за гласањем и чланку се одмах може доделити звездица. Ако током расправе има суштинског противљења, предлог се износи на гласање и све као досад.

У таким случајевима, гласања су само непотребна формалност и промена би допринела скраћивању беспотребне процедуре и бирократизације. Поступак би постао доследнији с поступком одабира Изабраних слика где се ова ствар већ примењује. Мислим да је предлог (сад) смислен, јер се о расправама за статусе обавештава на списку надгледања и на дискорд серверу; расправе су сада знатно видљивије и транспарентније.

Шта ви мислите? — Жиле () 08:46, 12. јул 2020. (CEST)

Ја сам одавно за тако нешто, гласања овог типа су апсолутно непотребна бирократија — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:25, 12. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Све је изнето у предлогу, непотребно је вући и гласање ако је предлагач уважио и исправио примедбе корисника. Што се мене тиче, ја сам за. — Вукан ® 08:43, 13. јул 2020. (CEST)

 Коментар: сагласан сам са предлогом. Пар питања:

  1. Да ли ће се у том случају продужавати трајање расправе, како би било довољно времена да се исправе замерке и како би се дала шанса да се већи број људи укључи?
  2. Шта се дешава ако нико не остави коментар током расправе? Ово се дешавало повремено и мислим да би требало наћи неко решење и за то, нема смисла да чланак не буде изабран само зато што корисници нису видели/имали времена да га прочитају и прикључе се расправи. Можда у таквим случајевима не одбијати чланак већ још мало продужити расправу? --Миљан Симоновић (разговор) 22:26, 13. јул 2020. (CEST)
@Miljan Simonović: Хвала на питањима! Што се првог питања тиче, расправа би и даље трајала 7 дана, евентуално још дан-два да се исправе ти неки ситни предлози (козметика, наводници, линкови итд.) ако их има. Ако има противљења и већих замерки, чланак наравно треба да прође кроз гласање. У вези са другим питањем, мислим да је адекватан поступак продужавање расправе на још седам дана ако се баш нико не изјасни. — Жиле () 22:48, 13. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам, али мене занима једна ствар: да ли ће бити потребно мењање правила за избор чланака? Пошто се заједница сагласила са мном, ја сам кренуо да сређујем странице са правилима и уводе изабраних чланака, али су ми остали сјајни чланци пошто су за њих правила написана на више места па нисам још увек успео да их скупим на једно место. Због тога сам у дилеми да ли сада да кренем да сређујем странице. — SimplyFreddie (разговор) 23:03, 13. јул 2020. (CEST)

@SimplyFreddie: Такође хвала на подршци и питању! Правила би остала иста уз додатак реченицу-две шта и како после завршетка расправе. Тако да, у суштини можеш и сад да објединиш све на једном месту. Неће представљати никакав проблем. — Жиле () 23:21, 13. јул 2020. (CEST)

Може, али мора се одредити број чланова који морају учествовати на расправи да би чланак био изабран. Ако је потребно да гласа њих седам, онда можда то пренијети и на расправу. Свакако је ту правило о продужетку гласању у случају недовољног броја гласача, што се такође може пренијети на расправу, али мора се утврдити број, који предлажем да остане исти, да чланци не би добијали статус са малом подршком. -- Vux33 (разговор) 02:32, 14. јул 2020. (CEST)

@Vux33: Илузорно је очекивати да 7 корисника учествује у расправи да адекватан коментар о чланку, а да то не буде коментар типа — лепо написан чланак, похвале аутору. Можда смо се погрешно изразили, али нама нису потребни коментари већ рецензије. Потребно је да неко прочита предложени чланак и да да краћи коментар (рецензију) о чланку. Број рецензија не игра улогу, већ квалитет. Успешна расправа се може сматрати уколико већина учесника да позитивне коментаре (рецензије) и онда није потребно гласање или уколико се изнесу неке мање примедбе, које се могу отклонити у ходу (углавном граматичке или техничке природе). Када су мишљења подељена — неко је за чланак, а неко против (а нису у питању мање замерке) чланак треба да иде на гласање и да се онда изабере. — Pinki (разговор) 17:44, 14. јул 2020. (CEST)
Мени је логично да минимум буде три учесника. Ако не буде толико, расправа би се могла продужити на додатних 7 дана. [Иначе, да, идеално би било када би људи писали рецензије, коментаре који наводе шта се кориснику допало и које примедбе/предлоге има за побољшање чланка. Међутим, не можемо од свих то очекивати. Такође, тај рецензиони систем није у потпуности био подржан у претходној расправи]. — Жиле () 01:26, 16. јул 2020. (CEST)

Једна квалитетна и опширна рецензија је вреднија од десет бесмислених констатација типа „свиђа ми се” — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:15, 16. јул 2020. (CEST)


С обзиром на то да није било противљења, ажурирао сам странице с правилима. Срдачан поздрав! — Жиле () 20:35, 25. јул 2020. (CEST)

Бот и Нинова награда[уреди | уреди извор]

Већ месецима постоји рат измена између корисника и бота на страници НИН-ова награда. Од кад листу уређује бот, подаци о текућим добитница касне и по годину дана. Ево већ пола године је прошло од када је Саша Илић добио Нин-ову нагарду а нема га на списку. Многи корисници, што регистровани што нерегистровани, уносе податак о последњем добитнику, али бот стално брише измену. Пре се листа уређивала ручно, не знам зашто је било потребно да се уводи бот уредник? Сада морамо да чекамо и по годину дана да се листа допуни новим добитником (толико смо чекали за Табашевића). Молим људе који знају да управљају ботовима да га искључе јер лутак прави већу невољу него што користи тој страници. — Mr. Vols (разговор) 14:40, 12. јул 2020. (CEST)

Мислим да се та листа ажурира преко Википодатака и довољно је тамо додати нова имена и она се аутоматски појаве у чланку — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 12. јул 2020. (CEST)
Верујем Никола, али мени су то шпанска села, а верујем и осталој већини обичних корисника и уредника. Зашто је морало теже, када је могло (и било је) лакше? У међувремену се рат измена наставља.— Mr. Vols (разговор) 13:09, 14. јул 2020. (CEST)

Аматерски фудбал[уреди | уреди извор]

Покренућу ово питање овде. Постоји тенденција да добијемо сезоне ФК Хајдук Стапар. Пошто је у питању аматерски клуб, а такмичења нижелигашка, све то није у складу са значајем. Кориснику је скренута пажња, наставља да ради како је замислио. У суштини, ово је за брисање. Е сада, ако неко има нешто против, или сматра да има разлога да ово остане, нека се изјасни. Немамо ништа конкретно написмено, па из тог разлога нисам хтео да бришем одмах, него да видимо да јесте за бб, или треба на чзб. — Lotom (разговор) 17:08, 12. јул 2020. (CEST)

ББ. — Жиле () 20:53, 12. јул 2020. (CEST)

С обзиром да овај чланак постоји већ дуже времена (још од 2011. године), мислим да нема поенте брисању, чак што више, подржавам да се те нижеразредне лиге и тимови у истим мало подрже јер зашто не би сваки тим који постоји имао своје странице ако је неко вољан да пише о томе. Па кад један ФК Обилић може да има страницу, зашто не би и ФК Хајдук из Стапара. У исто време, клуб у којем сам ја почео своје фудбалске чаролије, ФК Морава Ћуприја има своју страницу на Википедији. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 06:09, 14. јул 2020. (CEST)

Озбиљно поредиш Обилић, који је био првак државе, небитно под каквим околностима, са аматерским клубовима? -- Vux33 (разговор) 06:19, 14. јул 2020. (CEST)

Таман посла да упоређујем. Сви који макар мало прате фудбал знају како је Обилић добио титулу те сезоне али само кажем да клуб који сада и не постоји има страницу. ФК Морава Ћуприја такође има, зашто не би и ови. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 15:39, 14. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Овде се говори о сезонама (аматерских) клубова, не о страницама истих. — Жиле () 15:56, 14. јул 2020. (CEST)

Није у питању клуб, већ сезоне истог. Постојање чланка о клубу не би требало да буде спорно, с обзиром на старост и традицију. Али ово су углавном лиге 5. или нижег степена. Генерално, градски клубови су обично професионални, у зависности од степена организације, али неки од њих тренутно наступају у српским лигама или зонама. То су аматерска такмичења, па се ни играчи који у њима на ступају не сматрају професионалним, нити је могуће да потпишу професионалне уговоре са тим клубовима. По томе не испуњавају услове за чланак, сем у случају да су већ имали професионални статус. — Lotom (разговор) 16:12, 14. јул 2020. (CEST)
Ја сам разумео да је у питању несугласица око тимова. Извињавам се. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 21:35, 14. јул 2020. (CEST)

Корисник:Ranching[уреди | уреди извор]

Не знам је л ово место за то али важи. Управо сам видео низ премештених чланака које је преместио Корисник:Ranching, од којих већина стоји под његовим, погрешним, именом већ дуже време. Написао сам поруку кориснику, али изгледа џабе пошто их ни не гледа, тако да сматрам да би корисник требао бити блокиран, осим уколико неко планира да прегледа његову сваку измену (што до сада нико није радио). — HoneymoonAve27 (разговор) 02:24, 19. јул 2020. (CEST)

Закључио си да не гледам поруке након што си ми дао пола сата да одговорим? Хм.
Који чланци су погрешно именовани? Ја бих рекао баш супротно, да ти вандализујеш називе чланака. Серија „Fear the Walking Dead” никада није емитована под називом „Страх од ходајућих мртвака”, већ искључиво у оригиналу. Тај измишљени превод је још трагичнији кад се узме у обзир да је оригинална серија преведена као „Окружен мртвима”.
Даље, правилна транскрипција имена глумца је „Метју Маконахеј”. Ако не знаш да тумачиш IPA запис, довољно је да поставиш питање на страници за разговор пре него што пркосно вратиш на стари, погрешан назив. А на тој истој страници за разговор већ постоји одговор, као и у самом чланку.
Такође, самоиницијативно си превео наслов серије „Drawn Together” као „Привучени” (а заправо је значење „Нацртани заједно”) иако је чланак већ био под званичним називом „Велики цртани Брат” са канала Comedy Central Extra.
Наставио бих даље, but you get the picture. – Ранчер (разговор) 05:05, 19. јул 2020. (CEST)

Ранчер је детаљно објаснио шта и како. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:36, 19. јул 2020. (CEST)

Слажем се с Ранчером. — Жиле () 14:19, 19. јул 2020. (CEST)

Као прво пхахахахахаахах, важи. Овако, што се тиче серије „Fear the Walking Dead” си управу, нисам ни гледао које је право име, а видим да је AMC емитовао серију под тим именом. Што се тиче „Drawn Together”, то смо изгледа гледали „две верзије” канала Comedy Central Extra, јер ова моја верзија је емитовала серију под овим именом још откако канал постоји (специјално за тебе сам вратио програм и скриновао). Што се тиче „Ратова звезда” и књиге, изгледа да си и ту читао неку другу „верзију”, пошто је у чланку Ратови звезда: из авантура Лука Скајвокера све лепо објашњено (додуше неенциклопедијски али шта да се ради), што је и Корисник:Јакша потврдио у Разговор:Ратови звезда. ај уздравље и љуби те душан. — HoneymoonAve27 (разговор) 14:53, 19. јул 2020. (CEST)

Не знам за друге наслове, али за „Ратове звезда” је била расправа и корисници су се изјаснили за тај назив. Није проблем имати нову расправу и имати други закључак, али дотад стари наслов остаје и не може се мијењати појединачно будући да нема консензуса за то. Због тога сам привремено закључао наслов, надам се да се не мора и сваки сродни наслов појединачно закључавати. — Жељко Тодоровић (разговор) 14:59, 19. јул 2020. (CEST) с. р.

Поменути чланак је од почетка гласио „Звездани ратови”, што се може видети у историји. Тек је 2018. измењен у „Ратови звезда”, претпостављам ради доследности, али је чињеница да књига под тим именом не постоји. Овде је слика корице, а овде су библиографски подаци.

Што се тиче „Drawn Together”, I stand corrected. 2015. године, када сам првобитно преименовао чланак, серија се емитовала под називом „Велики цртани Брат”. С обзиром да Comedy Central Extra не преводи све емисије на EPG-у, не могу да докажем, нити имам скриншот. Али тешко да бих измислио тако креативан назив. Док не буду поново приказивали на некој другој телевизији, предлажем да назив чланка остане „Привучени”, али да се помене и „Велики цртани Брат” на почетку. – Ранчер (разговор) 17:13, 19. јул 2020. (CEST)

Да ли су „Ратови звезда” или „Звездани ратови” треба да The Walt Disney Company одлучи када покрене Disney+ у Србији, али верујем да ће назив бити „Ратови звезда” као што је и у серији, али и као назив који је устаљенији. Углавном, нека назив остане овакав какав и јесте, па ако се нешто промени, лако је и променити име чланка. За серију „Drawn Together” се слажем, иако гледам Comedy Central Extra откако је покренут у Србији и никада нисам видео назив „Велики цртани Брат”, али ако си сигуран онда додај и тај назив. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:35, 19. јул 2020. (CEST)

Свештена лица[уреди | уреди извор]

Већ дуже време имамо свакодневни прилив чланака о разним свештеним лицима. То су углавном клице, без нарочитог садржаја, са инфокутијом, по једном реченицом и исто толико референци. Значај је код већине њих упитан, али је већ значајан број регуларно испатролиран. По мом мишљењу, такви чланци нису за главни именски простор, а пребацивање у нацрт нема сврху, узевши у обзир значај као и то да аутор(и) поново праве те исте чланке. Све и да се наслов закључа, неретко је забрана избегавана коришћењем заграда. Како се даље носити с овим случајем? — Lotom (разговор) 18:47, 22. јул 2020. (CEST)

Слажем се у потпуности са коментаром Лотома. Онакви чланци немају сврху ни за нацрт, упитна је релевантност и значај особа. Најбоље је брисати такве ствари као спам. Замислите да имамо чланак сваког наставника и професора у школи, морају се по нечему издвајати, а ја заиста не видим по чему се издваја већина ових свештених лица.— Soundwaweserb (разговор) 18:58, 22. јул 2020. (CEST)

Слажем се. Само ако дође до брисања мора се гледати. Постоје неки који су били знаменити на другим пољима и због тога су на Википедији, а уз то су и свештеници/игумани. — MareBG (разговор) 19:06, 22. јул 2020. (CEST)

Ово се добије када се наштанца тону патролерских статуса, а већина само иде и кликће и пуни статистику. Наравно, никоме не пада на памет да прочита те чланке пре него кликне. Иаммо ми гомилу биографија које нису релевантне ни по чему, почев од водитељки ирелевантних телевизијских емисија па на даље — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:10, 22. јул 2020. (CEST)

Требало би да постигнемо неки консензус по питању прага значаја када су саме титуле у питању. Онда можемо да почистимо оно што није релевантно. А патролери, посебно они којима је више пута скренута пажња да не патролирају све од реда, надаље да поведу рачуна о томе. Ако у чланку не постоји ништа што би га учинило релевантним, исти ће сходно томе моћи да се брише по виђењу. Јер нису све титуле, саме по себи, довољно значајан основ за писање чланка, пошто свако има неко занимање и о томе смо већ расправљали више пута. Жељко премешта у нацрт, али као што сам горе написао, мислим да то није решење. Пишу поново, све се дуплира, а није фора ни да у нацрту скупљамо свакакве глупости. Оно од чега у неко догледно време може да се формира чланак, то да. Све што нема назнака да може да испадне било шта конкретно иде на бб. — Lotom (разговор) 09:53, 23. јул 2020. (CEST)
Кратко сам бацио поглед на тему и видим да има доста чланака (клица) о игуманима. То би се могло убацити у чланке о манастирима, са неким поднасловом Игумани манастира и онда ставити списак.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pinki (разговордоприноси)

@Lotom: Мислим да ови чланци нису толики проблем за рјешавати, макар и сада накнадно. Они су уопште у толиком броју и доспјели на Википедију понајвише због незнања у области црквене тематике. Неки уопште не разликују шта је епископ, игуман, свештеник, не знају ко су архијереји, и све је то набрзака патролирано. Игумани/архимадрити нису архијереји иако су аутори ових чланака користили у њима шаблон за архијереје. Архијереји или епископи јесу по свом положају релевантни, а сва свештена лица испод само ако су знаменита. Дакле, могу постојати знаменити игумани, монаси и попови онда када постоје и релевантни и провјерљиви извори о њима. А све ове чланке који садрже само податке о мјесту и датуму рођења/смрти најприје треба пребацити у нацрт па онда брисати ако се не поправе. У нацрту их могу покушати допунити биографијом и изворима не само аутори тих чланака већ било ко од уредника. Ако ништа од тога нема, брисаће се кроз неки период. Није нацрт неки свети простор па да не може прелазно примити ових десетина/стотина чланака (а и није ред да чланке које смо пустили мјесецима да трају да се сада одједном бришу). А што се тиче њиховог поновног креирања чланака, нема ту ништа драматично. Они направе, ми у нацрт и то је то. Да направе 100 чланака у једном дану има нас довољно ажурних да све то поправљамо. Увијек је правило да ће другима прије досадити неко уредницима (а ово чак није ни вандализам већ спам). — Жељко Тодоровић (разговор) 14:17, 23. јул 2020. (CEST) с. р.

Ја не бих журио са брисањем. То што није додато много података о неком не значи да тај неко није оставио некакав значајан траг. Није битно да ли су у питању свештеници или нека друга категорија. Ја сам направио неколико чланака о личностима за које ми је било чудно да их нико није већ раније направио. Једноставно неке теме су нам слабо покривене, али полако. Наћи ће се неко ко ће и то покрити.Orion1964 (разговор) 23:18, 31. јул 2020. (CEST)

Да, али из тога што је приложено треба да се препознаје значај. То је оно што је пресудно приликом расправа о брисању. — Lotom (разговор) 16:25, 1. август 2020. (CEST)

Мислим да сам скоро све чланке које су садржавали само уводне податке тј. једну реченицу (а било их је на десетине) избацио из ГИП-а и премјестио у нацрт. Видим да неки админи периодично чисте простор нацрта тако да не сумњам да ће и ови нацрти бити обрисани, мислим да их нико неће покушати значајно поправити. Примијетио сам да има и неких чланака са нешто мало садржаја, али који су само о монасима у манастирима (дакле, не о старјешинама манастира) и као такве ћу их такође пребацити у нацрт због очигледне спорне релевантности. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:54, 14. август 2020. (CEST) с. р.

Направио сам шаблон за прекратке чланке који имају неку релевантност али су прекратки. Мислим да би било лакше и корисницима али и патролерима уместо да се чланак шаље у нацрт. Тамо чланак нико неће преуредити а већ смо имали и дупле чланке. Овим, корисници ће имати могућност да га среде у року од 3 дана (довољно да се види да ли неко жели да продужи чланак) или ће бити избрисан а ако корисник опет направи исту страницу са истим садржајем, брзо брисање. Acaalexaca (разговор) 23:37, 14. август 2020. (CEST)

Problem sa zastavom iz okupirane Srbije[уреди | уреди извор]

Već tri različita korisnika vraćaju moju izmenu, evo vraćanja: 1, 2, 3 odnosno zastavu iz vremena okupirane Srbije koja se uostalom nalazi u svim šablonima (zastavica) biografija ličnosti rođenih tokom okupitrane Srbije. Takođe, postoje razni izvori, što pismeni, što u video zapisu da se takva zastava upotrebljavala po raznim forumima koji se bave zastavama, grbovima itd. — Zlatoljub (разговор) 18:48, 31. јул 2020. (CEST)

ТВ водитељи и емисије[уреди | уреди извор]

ОК, ових дана имамо акцију брисања чланака о ТВ водитељима и емисијама (не)сумњиве (не)релевантности, па је можда добро да продискутујемо о томе. Ја сам рецимо без дилеме гласао за брисање већине тих чланака, али нисам баш на ти са оваквим образложењима:

Водитељи емисија које нису ни по чему култне, знамените нису никакав енциклопедијски материјал, ни они ни емисије. Могу имати мјесто само у набрајању емисија у чланку о некој телевизији, али не и одредницу у енциклопедији. — Жељко Тодоровић

Прво, године 2020. је све култно, све је релативно и све је — шодер. Ипак, Википедија је жива енциклопедија и неке области, међу којима су медији, мора да процењује у ходу, да не би упала у оптерећујућу анахроност. За неигране телевизијске садржаје у Србији нема ни релевантних награда (за серије је ту рецимо онај туњави Федис). Повремено се нека емисија награди у оквиру новинарских признања, али то је посредно и већином је резервисано за информативно-истраживачки програм. Чисто сумњам да много нас овде може да наведе име неког релевантног рецензента ТВ програма и у ком медију се оглашава. Дакле, немамо никакво стручно мерило за једну читаву, врло тражену, област. Имамо лајкове, кликове и медијску пропраћеност.

Даље, култност се између осталог дефинише значајним утицајем на област деловања и (зависно од контекста) бројним следбеништвом. Оба ова критеријума данас испуњавају најчешће врло дискутабилни садржаји. У том смислу, волео бих да се учесници у дискусији изјасне шта је за њих култни или значајан неиграни телевизијски садржај у протеклих 20 година. Не да бисмо оцењивали нечији укус, него да видимо да ли из тога можемо да извучемо неки критеријум кога бисмо могли да се држимо убудуће.

Водитељи и водитељке наравно могу бити значајни и ван у цитату наведеног критеријума. Спикери су најбољи пример за то — ради се о људима који су нераздвојни део идентитета неког медија, иако... само читају с папира. Дакле, они су негде у рангу најнижих доприносилаца стварању садржаја у категорији ТВ лица, али не видим ниједан разлог да немамо чланак о дугогодишњем водитељу дневника. Даље, имамо новинаре и водитеље, ауторе и водитеље итд.

Надам се да ће се што више уредника одазвати позиву на дискусију. Корисни линкови: Српске телевизијске емисије, Српске телевизијске водитељке, Српски телевизијски водитељиDJ0302 (разговор) 18:10, 15. август 2020. (CEST)

Категорије по половима[уреди | уреди извор]

Питање које се потеже више пута, али мислим да није са јасним утврђеним правилом, осим ако нисам пропустио нешто. Главно питање је да ли раздвајати категорије по половима и како то радити. Ја предлажем и мислим да постоје само три опције:

  • Само једна категорија, без подјеле по половима.

Само једна категорија, без одвајања по половима, која би била насловљена "српски глумци/глумице", "амерички кошаркаши/кошаркашице" итд. Ставити назив категорије "Српски глумци" и њој набрајари и глумце и глумице не би било у реду.

  • Подјела по половима, уз родитељску категорију.

Друга опција је раздвајање на категорије по половима, које ће бити смјештене у једну родитељску категорију. У том случају, родитељска категорија би била "Амерички кошаркаши/кошаркашице", а у њој би се налазиле двије категорије: "Амерички кошаркаши" и "Америчке кошаркашице" и тако за сва занимања. Српски језик нам не оставља много могућности за другачије именовање родитељске категорије; други приједлог би евентуално могао да буде да назив главне категорије гласи "Амерички кошаркаши", а у њој категорије "Амерички мушки кошаркаши" и "Америчке кошаркашице", по узору на википедију на енглеском језику, али то свакако не дјелује добро.

  • Подјела по половима, без родитељске категорије.

Трећа опција је оно што је тренутно и најприсутније на википедији, подјела по половима, али без родитељске категорије, већ су категорије о женама поткатегорије у категоријама о мушкарцима. На примјер: категорија "Српске певачице" је поткатегорије у категорији "Српски певачи".

Тренутно је највише заступљена трећа опција, али ја сматрам да је то погрешно, због тога и покрећем дискусију, након чега се ово може пребацити на одговарајуће мјесто и покренути гласање, јер би свакако било добро имати правило за ове категорије. Свако је добродошао да дода још неки приједлог, уколико сматра да ова три нијесу добра. -- Vux33 (разговор) 14:43, 19. август 2020. (CEST)

Ставити категорију Српски глумци/глумице је по мени тотално безвезе и нема смисла. Подржавам да се нађе начин за ово решење, али овако не дефинитивно не би било прегледно. Могу мислити за српки архитекти/архитектиње и слично. Ни на шта не би личило. — MareBG (разговор) 16:05, 19. август 2020. (CEST)

 Коментар: Ево и ја да изнесем свој став на ову тему. Да ли су нам стварно потребне родно осетљиве категорије? По чему је пол толико битан да ми сад делимо људе на основу тога. Ради сажетости, практичности, прегледности, природности ја сам за опцију да се служимо једном унифицираном категоријом. Проблем код дељења према половима јесте то што у нашем језику нису нормирани женски облици речи психолог, педагог, борац итд. Тренутно решење јесте катастрофално, јер омогућава свакоме да дође и направи поткатегорију Српске војникиње под мантром родне равноправности иако таква реч уопште не постоји у Речнику српског језика. Затим се стварају недоследности, а корисници се збуњују зато што не знају где тачно да категоришу (у Српски војници или у Српске војникиње или у обе). Премда често критикујем препоруке Одбора, мислим да је овде она адекватна и да се може применити. — Аца💬❤️️ 16:37, 19. август 2020. (CEST)

Разврставање биографија по полу је крајње бесмислено и на неки начин сексистички. Свака биографија је написана на основу заслуга и деловања одређене личности, никако на основу његових биолошких карактеристика. По чему се доктор наука мушког и женског рода разликују да би били у две засебне категорије? И шта да радимо са особама код којих једноставно не знамо пол, данас постоји много транс особа за које не знамо да ли су у потпуности прошли транзицију из једног пола у други, а сложићемо се да би прављење и треће засебне категорије створило још већи хаос.

Одбор за стандардизацију српског језика каже да су имена занимања родно неутрална у множини и да не постоји потреба за раздвајањем по половима. Лекар је лекар, па био он мушко, женско, хермафродит или евнух. Ја сам од почетка за једну јединствену категорију, базирану на занимању, а не на полу. Ако је именица спорт, онда су све особе које се њиме баве спортисти, па звали се они Ивана Шпановић или Новак Ђоковић. Зашто да компликујемо кад може једноставно. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:38, 19. август 2020. (CEST)

 Коментар: Категорија сама по себи означава множину, па је у том смислу родни јаз мањи. Пошто је немогуће да у тренутним условима створимо дупле категорије за сва занимања а да нешто не прекршимо, као логично се намеће да имамо само једну категорију. Да се надовежем на ово што је Никола написао. Пре извесног времена је Маре покренуо слично питање које се тицало прављења посебне категорије за занимања ЛГБТ особа. У глобалу, дошли смо до закључка да је то оправдано, с тим што је и даље нејасно да ли нам је и потребно. Да конкретизујем, како би се избегло уплитање неких фобија овде, мени има смисла да се особе сврстају у ту категорију и то само ако постоји извор у чланку, али занимања као таква по мени нису за ту врсту поделе. Живимо у 21. веку и занимања се практично више не деле према полу. Можда није лоше да разрешимо читаво то питање категорија, шта захтева прављење посебних, шта није за то и како их треба организовати. Такође је потребно водити рачуна када неки корисници, претежно нерегистровани, почну на своју руку све то да мењају, а неко само искликће за њима и беспотребно нам створи огроман посао. — Lotom (разговор) 18:47, 19. август 2020. (CEST)

Само примијенити Правопис и имати категорије Српски глумци, Српски пјевачи, Српски политичари итд. Лингвисти су о занимањима све рекли, а на нама је да само пазимо убудуће на ово што је Лотом указао на крају свог коментара. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:21, 19. август 2020. (CEST) с. р.

 Коментар: И ако смем да додам — бити доследан, па нек нам прве реченице у чланцима гласе Барбра Страјсенд је амерички певач, глумац и редитељ... Јер, личности се махом за чланке квалификују својим занимањима, а она би, јел, требало да буду родно неутрална по ћитапу. Дакле, да циркус буде комплетан. Овај пројекат заиста у последње време иде у једном крајње непријатном правцу. — DJ0302 (разговор) 16:13, 22. август 2020. (CEST)

Плус, правопис налаже и да нашег комшију Драгомира (89) питамо да ли је Евритинг бат де герл довољно одомаћено у српском језику, па да се онда осамимо и са својом језичком савешћу већамо да ли ћемо транскрибовати или не. Пре пар месеци смо се одлучили да то не радимо, али смо, о бого, прекршили правопис. Ајмо сада опет да враћамо све чланке на транскрибовану верзију, па за шест месеци када претегне нека друга струја, опет да мењамо. Ионако нема пречег посла на пројекту — од милион нереференцираних чланака, па до дрвених превода са енглеског који ће много болније зарити ексер у ковчег српског језика него незамислива идеја да постоје посебни називи за женске обављаоце занимања. Такође, уз дужно поштовање према свим уредницима, на овој дискусији су се огласили неки који не баратају довољно добро српским језиком и чланци им изгледају као језичка минска поља. — DJ0302 (разговор) 16:31, 22. август 2020. (CEST)

Причамо о занимањима у множини која су као таква написана и изговорена полно неутрална. И уопште свему у множини. За сваку државу се наводи колико по попису има становника, а не становника и становница. А многа занимања у једнини имају свој „женски” облик. Упрошћено, то су облици гдје је могуће завршити их на -ца, -ка (нпр. пјевачица, глумица, редитељка) и други облици који су правописно признати (нпр. хероина). Али не постоје боркиње или социолошкиње или биолошкиње. И непостојање таквих рогобатности не значи да у српском језику не постоје женски облици занимања. А то што је на пројекту поништена транскрипција па смо по томе сада више Википедија на хрватском језику него на В. на српском — то је чисто што смо ослабили по квалитету и не знамо исправно транскрибовати. Оптимална одлука би можда била да тамо гдје сигурно знамо транскрибовани облик да такав и стоји, а гдје не знамо да не гријешимо и остављамо у оригиналу док не наиђе неко ко ће знати. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:01, 22. август 2020. (CEST) с. р.
Један од проблема је и то што се деси да немамо прецизну препоруку Одбора за стандардизацију језика, или је некада неизводљиво да се примени на пројекту. Правопис се испреплиће са техничким проблемима, попут транслитерације, за шта је један од скоријих примера Цовид 19. [Sic] Кад се покрене било која оправдана расправа увек се појави неко да од ње створи политичко препуцавање и борбу за право комараца и мува це-це. У академским круговима, а и у медијима преовладава став да је Википедија на српском непоуздана, али да је на енглеском прихватљива. Фора је у томе да доста оних који се идентификују са тим ставовима није ни помислило да нешто допринесе пројекту. Логично, на енглеском има више уредника, па ће чланци у глобалу бити потпунији. Да ли ће превод тих чланака на српски да има такав ефекат, зависи од онога ко преводи и у коју сврху. Да се вратим на почетак коментара. Ми више језичко тело од овог немамо. Међутим, они нам дају теоретски предложак, који често није изричит већ је препорука. Са друге стране, ми се у пракси сусрећемо са свакаквим писанијима, па и са већ поменутим боркињама. Нису сви патролери склони истинској контроли садржаја нити има смисла да се неко труди да разреши Гордијев чвор, а да га неко минира тиме што ће причу да обесмисли уплитањем разних фактора који немају везе са темом о којој се расправља. Нисмо у обавези да следимо политику било које државе, али морамо да се држимо правописа. И понављам, руке су нам везане ако немамо званично и написмено да је став Одбора јасан. До тада су нам и женски облици занимања половични, као и примена правила о транскрипцији. Међутим, појединачни облици занимања су проблем за саме чланке, за категорије нам је потребна множина. Барем мени изгледа логично да се исте што боље организују за сналажење, а да опет буду издељене по неком критеријуму који као заједница утврдимо. — Lotom (разговор) 19:34, 22. август 2020. (CEST)

@Жељко Тодоровић: Па не, прескачеш један корак. Када набрајаш по занимању Лепу Лукић, Зорицу Марковић и Аријану Гранде — рећи ћеш да су певачице. И ти и сви остали. И Клајн, Шипка и остали неће потпалити ломачу када то урадиш. Дакле, имају га и у множини. Проблем ће настати када имамо мешано месо. Ми овде дискутујемо да ли можемо нешто да урадимо с тим када су категорије у питању. Друго, цакање није једини начин формирања женских облика. Облици спортисткиња или пијанисткиња постоје деценијама и никоме нису сметали, све док нису почели да страдају као успутна штета у борби против социолошкиња (иако је фонетски теже за изговор пијанисткиња него социолошкиња). Кључна је једна ствар коју си рекао — правописно признати. Признаје се нешто што већ на неки начин живи у језику. Сви језици су пуни неправилних глагола, множина итд. и то признавање нечега није увек у складу са деценијским правилима творбе речи. Чешће је производ друштвене динамике. Наравно да не треба стандардизовати све што поплава нанесе из свакодневног говора, али не треба ни терати инат и ићи против њега, јер је ту победник увек познат.

Стављање ван снаге обавезне транскрипције назива музичких група или фирми је вероватно најхрабрија и најбоља одлука коју је Википедија донела годинама уназад. Значајно је унапредила пројекат (иако техничка решења још каскају) и донела чак добро самом језику — мање ће се ширити лоша транскрипција међу читаоцима. Твој предлог је погрешан из простог разлога што правопис уопште није ни прописивао обавезну транскрипцију у свим ситуацијама, него је обигравао око тог питања и импровизовао на начине који и некога коме је начелно битно да поштује језичка правила могу само одаљити од те намере. Идеја да неко самостално треба да цени укорењеност неке транскрипције у језику, док му сви домаћи извори из предметне области говоре да не треба уопште да транскрибује, бесмислена је на безброј нивоа и подоста говори о Тхе Одбору. Не држим да је сврха српског језика да се по сваку цену разликује од хрватског. Нпр. лична имена су код нас транскрибована и тако и треба да остане.

@Lotom: Мислим да грешиш у једној ствари — оспоравање борбе за боркиње је такође политички став. Борба за женске облике занимања такође је била политичка. И то што смо ми овде раштимовани бојс бенд и нема никога од жена да се огласи по овом питању је такође својеврсна политичка појава. Рецимо, навешћу ти две ситуације у којима бих ја, опет, гласао обрнуто од усвојеног. Прво, ЛГБТ категорије. Сматрам да категорисању по сексуалном опредељењу није место на Википедији. Друго, (чини ми се) Никола је био предложио да основни приказ свих чланака буде ћирилични, а да се они и даље могу писати и читати латинично (вршило би се пресловљавање након латиничног писања). То није усвојено, иако функционално заправо ништа није мењало. С друге стране, ми и даље имамо проблеме у пресловљавању с латинице на ћирилицу и то се нико није потрудио да реши. Ниједно од ова два питања, нити гласање о њима, није било лишено друштвено-политичког аспекта. Оправдано или не, нема сада смисла о томе дискутовати.

Википедија на српском је непоуздана из више разлога. Први је свакако хрпа нереференцираног садржаја. Други је велики број неажурираних чланака (сви се такмиче у броју чланака, а после их забораве или јако ретко допуњавају). Трећи је лоша навигација кроз садржај, чега је битан део и прича о категоријама (често преопширним или набацаним чисто да их има што више). Ту је и јако лоше визуелно обликовање чланака и пре свега слаба писменост. Преводи и писање у духу језика су посебна и јако мучна тема. Уосталом, наша предност мора бити локални (српско-регионални) садржај тј. чланци који се не могу наћи на Википедији на енглеском. Имамо ту срећу да је наш пројекат, са свим манама, далеко озбиљнији од пројеката околних земаља са сличном језичком основом. — DJ0302 (разговор) 22:12, 22. август 2020. (CEST)

Овде није поента брисање назива занимања у женском роду, поента је да је бесмислено раздвајање биографија базирано на полу. А то се ради када имамо полно орјентисане категорије које се односе на једно те исто занимање. И сад имаш Ану Брнабић и Зорана Ђинђића који су обављали идентичну функцију, а налазе се у различитим категоријама. Мени је то бесмислено. За Ану ће у уводу да стоји да је српска премијерка, али ће категорија бити Премијери Србије. И ја се ту апсолутно слажем са ОССЈ у вези са називима занимања у множини. И даље мислим да смо направили огромну грешку што није усвојен предлог о ћирилици, али прошло је како је прошло. И наравно никоме од најгласнијих противника свега тога није пало на памет да среди конвертор и сличне проблеме. Али битно да су „људска права појединаца у вези са писањем на латиници” сачувана. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:21, 22. август 2020. (CEST)

@DJ0302: Мислим да грешиш у једној ствари — оспоравање борбе за боркиње је такође политички став. Та тврдња јесте тачна, али постоји нешто врло битно што стоји испред тога. Овај пројекат не живи од борбе за људска права, већ од чињеница. Свој став свако има право да изнесе и образложи, али ми овде нисмо надлежни да мењамо правопис. А борба за људска права обухвата много ширу популацију од наше заједнице и овде нико није у обавези да се изјасни ког је пола, расе, вере, оријентације или било ког опредељења. На крају крајева, не мора чак ни да буде човек, све док поштује пројекат и остале кориснике. С друге стране, када те службено лице легитимише на улици у обавези си да му покажеш исправе. Питање боркиња и осталих сродних појава решава се институционално или на улици, ми овде можемо да се понашамо у складу с тим и да евентуално стављамо напомене у тексту тамо где је потребно додатно појашњење. Наравно, ни оно не треба да буде утемељено на појединачним ставовима, већ сажето из чињеничног стања и референцирано. Исто тако нисмо овлашћени да овде решавамо статус Косова и Метохије, нити било које спорне територије, већ треба да се потрудимо да представимо стање на терену са свих аспеката. Без слепог превођења сепаратистичке пропаганде са других пројеката, али и услужног патриотизма за посебне прилике. Мислим да је ово што је Никола написао суштина. И сад имаш Ану Брнабић и Зорана Ђинђића који су обављали идентичну функцију, а налазе се у различитим категоријама. Са једне стране се на сва уста говори о родној равноправности, са друге се потпуно обесмишљава. Прошле године је испала фрка када је требало да изаберемо најбољег уредника на пројекту до те мере да смо оптужени за мизогинију. Заправо је проблем уско повезан са родно неутралним занимањима, односно непоштовања званичног става о истим. Функција је функција, ко год да је обавља, а пол је питање појединачне особе и не мора ни на који начин да утиче на функцију коју обавља. Управо из тог разлога сам горе направио поређење са категоријама за такозвана ЛГБТ занимања. Стварно мислим да је непотребна таква врста етикетирања и изопштавања. Само што је то често рађено по моделу неких других пројеката, уз аргумент да неко тамо зна боље од нас. А на овом пројекту, већ, има солидног броја уредника за које је упитно да ли би се осмелили да напишу чланак да немају однекуд да га испреводе. Опет дискутабилно и како. Више пута сам прочитао коментаре у стилу мрзи ме да сређујем референце, па из тога извучем закључак да се оне и не отварају, већ је циљ да се само напумпа статистика. А поврх свега имамо и организацију која се с времена на време бави продавањем магле, те се разни перспективни омладинци сумњиве писмености и техничке обучености охрабрују да раде на тај начин. Сви смо некада били почетници овде, није то спорно, проблем је што се често дешава да свако ради на своју руку, без консултација са заједницом, па се на крају хватамо за главу од посла који се тако нагомила. Какав год консензус да постигнемо, сматрам да би било добро да се истакне обавештење како би читава заједница била упозната с тим. — Lotom (разговор) 09:54, 23. август 2020. (CEST)

Категорије за филмове по годинама и државама порекла[уреди | уреди извор]

ОК, стварно сам преопширан, па ћу пробати да скратим. Пре неког времена анонимац је почео да дели категорије Филмови 2020. на поткатегорије Српски филмови 2020, Амерички филмови 2020. итд. (важи за све године, наравно). Он је то очигледно радио повремено (не знам никог ко би могао одједном, а да не полуди), па је за неколико месеци стигао негде до пола-пола, по мом сећању. По свему судећи нико му није враћао те измене, нити га је упозорио да то не ради. Претпостављам зато што је већини било логично да таква подела постоји. Ових дана је одлучено да се то врати на старо и да се обришу поткатегорије, што се управо и ради.

Е, сад, једно од образложења зашто се то ради је и то што на другим Википедијама (када кажемо друге, мислимо енглеска) нема такве поделе. Међутим, паралелно са тим на другим Википедијама (када кажемо друге, мислимо енглеска) постоји подела на Америчке/Канадске/Српске серије које су се почеле/завршиле приказивати 2020. Дакле, практично пресликане ситуације. Између осталог, таква подела за серије постоји и код нас (ја сам је радио, зато и питам све ово).

Каква је конкретна разлика између серија и филмова по овом питању? Зашто је једно ОК, а друго није? Да ли заиста треба да се држимо баш сваке праксе са иностраних пројеката као пијани плота, иако нам логика говори супротно? @Корисник:MareBG, @Корисник:Soundwaweserb, @Корисник:Lotom... — DJ0302 (разговор) 22:50, 22. август 2020. (CEST)

 Коментар: Апсолутно подржавам брисање тих категорија. Зашто толико детаљне категорије? Прво, такве категорије једва могу да пређу онај критеријум од 5 чланака. Потом, долази до збуњавања корисника и онда се чланци додају и у категорију и у наткатегорију (рецимо, Амерички филмови 2020. и Амерички филмови). Досад је пракса била да категорије имају највише једно „својство”, па су се филмови, односно серије засебно категоризовале према времену и према држави. Хајде да сад правимо категорију Нишлије умрле 2020. или Нишлије рођене 1972, мислим стварно Face-grin.svg. — Аца💬❤️️ 23:20, 22. август 2020. (CEST)

@Aca: Па добро, то са дуплирањем би се решавало као када неко дода Хрватске музичке групе и Хрватске алтернативне рок групе. Наткатегорија се уклања. Преправљамо пешке и много основније ствари од тога, и то дугогодишњим уредницима који би требало да су на ти са правилима.

Ето, рецимо категорије за музичке групе одувек имају два својства — жанр и државу подријетла. С друге стране, имамо и ону конфузију Музичке групе из 1990-их версус Музика 1990-их. Рецимо, ни прва, ни друга категорија не би требало да се ставља у чланке о бендовима — ту треба категорија по години оснивања и години престанка рада. Ако је група основана 1963, а распала се 2017, зар заиста ту треба да стоји пет деценијских категорија? Нисам то уклањао док се негде не расправи, али то већ јесте пример непотребног умножавања категорија.

Дакле, ако (више) није пракса да имамо једно својство по категорији, ако готово пресликану праксу имамо практично у истој области (серије), шта онда разликује филмове?

Минимум чланака, поред тога што се ни издалека доследно не примењује, може да важи за азербејџанску кинематографију, рецимо. Мале су шансе да ћемо добити више од пет чланака за азербејџанске филмове из 1957, свакако. Међутим, има бар десетак кинематографија који производе велики број филмова и лагано би прелазиле ту бројку. Сад, не може се очекивати да ће за сваку годину пребацити услов, али нешто се мора жртвовати. Ја могу да замислим неког ко пред доделу неке домаће филмске награде улази у категорију Српски филмови 2020. да види шта је још снимљено, а није номиновано. Не могу да га замислим како са истом намером улази у категорију Српски филмови или Филмови 2020, па кликће на сваки да види да ли је српски и да ли је из 2020.

Мислим да се пречесто заборавља да категорије треба да служе за нешто читаоцима и да не стоје ето тако као икебана. Самим тим је проблем када имају по неколико хиљада чланака тамо где то није неопходно (нпр. твој пример Рођени/Умрли). То нико неће да прегледа, нити да претражује. — DJ0302 (разговор) 00:19, 23. август 2020. (CEST)

Проблем музичких група не може да оправда овај или било који други. Категорије су направљене без договора заједнице, а слажем се са Ацом да је превише детаљно. Да не помињем да су филмови били лоше или дупло категорисани, а преко 80 одсто категорија садржало је само један чланак. Велики сам противник тоталног копирања других енциклопедија, те сматрам да постоји хиљаду бољих модела за многе ствари и увек ћу подржати добру идеју, верујем као и сви други уредници. Што се тиче категорисања велики проблем је то што маса људи који раде то исто не заврше посао до краја, што је случај са филмовима а посао на пола слоћићете се није у реду. Ако нађете неко решење, помоћи ћу. — MareBG (разговор) 02:54, 23. август 2020. (CEST)
Категорије вероватно јесу направљене без договора заједнице, али то је зато што, као што ти већ рекох, анонимци имају овлашћења да праве категорије. Као што нпр. немају овлашћења да преименују чланке, јер се сматра да би правили проблем вандализмима. Када креирају категорију не искаче им никакво обавештење о обавезном консултовању заједнице, колико се сећам (као што искаче за посебно обраћање пажње на изворе код биографских чланака, рецимо). У смерницама о категоријама стоји и следеће Уколико нека постојећа категорија прерасте 50, 100 или 200 чланака, време је да се размотри њено дељење/стварање нових категорија. Ми имамо нпр. Америчке филмове са 2.187, Југословенске филмове са 3.127, Српске филмове са 2.205 (с тим што вероватно имамо преклапања српских и југословенских, и то по неком произвољном критеријуму). Ипак, нико годинама није разматрао њихово дељење. Они се могу поделити по жанровима и по годинама (једно не искључује друго), нема ту неке посебне мудрости. Филмови су били дупло категорисани зато што је неко у већ раздељене чланке скоро почео да враћа наткатегорију Филмови+година уз остављање остале две (прво члан Зоран Филиповић, али вероватно није једини). Зашто је то радио је питање за њега, али то не можемо на душу анонимцу. Неке категорије просто не могу да се среде ваљано и потпуно — ја сам серије код којих нема бар неког извора за датуме премијерног емитовања просто прескакао. Хтео сам да распоредим и спортске клубове по годинама оснивања, па сам се ухватио за главу када сам укапирао колико је ту фузија и комбиновања било (махом без извора) и схватио да у великом броју случајева немам појма који клуб баштини који континуитет. Међутим, то не значи да не треба да разврстмо оно чему можемо да ухватимо главу и реп. — DJ0302 (разговор) 03:45, 23. август 2020. (CEST)

 Коментар: По мени ове категорије апсолутно имају смисла. Да се не понављам, колега DJ0302 је објаснио зашто (нпр. хоћу да видим америчке филмове из 2018, знам да је филм тада снимљен, али сам заборавио како се зове). Претурање по основним категоријама (амерички филмови и филмови 2018) прилично је бесмислено и тешко да ће било ко ту наћи нешто што му треба.

Не знам ко је покренуо додавање категорија (додавао сам их и ја кад сам писао нове чланке), али их има подоста и солидно дуго су ту, па је и уклањање истих могло да уследи након кратке расправе/консултације овде на тргу. Овде у коментарима нисам видео смислено образложење за уклањање јер „превише детаљне категорије” није никакво образложење. Имамо категорије Верски објекти у Лесковцу, Борани, Никшићани и слично; мени су такве категорије једнако „детаљне”, али свака има своју поенту и служи сврси.

Не бих мешао и поредио ово категорисање са претходно поменутим категоријама за музику, то се може дискутовати у засебном одељку, хајде да се прво договоримо за једно па за друго. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 09:58, 23. август 2020. (CEST)

Што се тиче категорија о филмовима и мени се чини да то има смисла, баш због циљане претраге по годинама. Чак ме ни половичан посао не брине толико, то би се временом средило. Уз добру организацију посла вероватно не би ни потрајало толико дуго. Само је битно да се код тих обимних послова обавести заједница, управо како би се превазишли проблеми. Чињеница је да је обиман посао за једног уредника, уколико све ради ручно, а понекад је упитна и сама оправданост таквог посла. То ми је једино спорно у целој причи, што се заједница прескаче. — Lotom (разговор) 10:25, 23. август 2020. (CEST)

Да не би дужио много, слажем се са коментарима корисника МареБГ и Аца. Прва ствар, кад је започето масовно прављење таквих категорија није уопште консултована заједница, често се то дешава. Друга ствар, категорисање није урађено до краја, што је јако неодговорно па се и то често дешава на пројекту да се неки чланци не налазе у тим новим категоријама, па се често дешава да има преклапање категорија типа филмови 1975. и југословенски филмови 1975. Дакле генерално неуредно урађене категорије на такав начин. Или се посао са категоријама ради до краја или се уопште не прихвата тог посла. И треће, видим да се неки буне као боље се види кад има категорија амерички филмови 2018, ми немамо 10 хиљада филмова по категоријама па да разумем ову констатацију. Ако не можеш да пронађеш филм у категорији од 60 филмова, онда стварно ни сам не знаш шта тражиш. Тако да, те констатације немају основа, а свакако претходна категоризација је више уносила забуну и неред, него олакшавање тражења страница.— Soundwaweserb (разговор) 12:30, 23. август 2020. (CEST)

То што категорисање није урађено до краја није никакав проблем. Википедија није, нити ће икада бити, потпуна енциклопедија. Увек нешто фали, увек је нешто недовршено. И у томе је драж Википедије — увек постоји нешто на чему се може радити и шта се може унапређивати.
Такође ни преклапања нису проблем, све се то да решити врло лако. Али недостатак који ствара непостојање тих категорија није надоместив. @Soundwaweserb: слажем се, постоје такве категорије са мањим бројем чланака; са друге стране, постоје и категорије са више хиљада чланака (које је горе навео колега DJ0302) које су тотално неупотребљиве као такве. Исто се слажем и да ће увек постојати категорије које нема смисла разбијати даље — на пример, вероватно никада нећемо имати довољно азербејџанских филмова да их поделимо у категорије по годинама. Али зато имамо и више него довољно српских, америчких и још неких филмова који би и те како могли бити лакше пронађени када би били у засебним категоријама. --Миљан Симоновић (разговор) 13:12, 23. август 2020. (CEST)

Без обзира што категоризација није одрађена до краја, потпуно подржавам такву подјелу. И сам сам дијелио и разврставао бројне категорије, а онда једноставно нисам то успио да урадим у кратком периоду због обавеза. Ако нешто није завршено у потпуности, не значи да га треба брисати, већ или помоћи да се доврши или се обратити заједници. Такође, ако је нешто урађено без договора заједнице, не мора нужно да значи да је погрешно и да треба да се уклони док се заједница не изгласи, па да се враћа све поново ако заједница сматра да тако треба. -- Vux33 (разговор) 13:14, 23. август 2020. (CEST)

Како расправа иде, моја реченица се преврће, обрће и узима само један аргумент из ње. Сви сте били сведоци креирања ових кат и мудро ћутали. Да се поновим, 80 одсто њих садржало је мање од 3 чланка, а ви прочитајте правила односно смернице за категорије па се онда јавите. — MareBG (разговор) 13:34, 23. август 2020. (CEST)

Видим да се овде јављају неискусни уредници, са позамашним стажом на Википедији, а који све гледају из једног угла. Категорисање је далеко комликованији и озбиљнији посао од прављења бесмислених подкатегирија са једном или две странице. Реците ми чему вреди ова категорија, који је смисао масе оваквих категорија које имају по једну страницу — ТВ серије које су се престале приказивати 1981. Прво, крше се смернице и правила Википедије да у категоријама мора бити макар минимум 5 страница. Нигде се не консултује заједница, ради се с брда с дола, па се то представља као нешто супер. Како је то могуће. Не би ме чудило да ће почети тако да праве категорије Тајландски филмови 1925, у којима нема ништа. Где је ту смисао и зашто се посао ради на пола, а не до краја. Много питања, а мало одговора.— Soundwaweserb (разговор) 13:42, 23. август 2020. (CEST)

Ја могу да говорим само у своје име, нисам обраћао пажњу на те категорије јер ме нису занимале, али морам да се сложим да је њихово постојање оправдано. Немам појма о правилу о броју чланака у категорији, али мислим да је то небитно. Узмимо примјер да у Црној Гори постоје само четири ватерполо клуба, да ли то значи да они не треба да се нађу у категорији Црногорски ватерполо клубови, јер не испуњава правило о броју чланака по категорији? У коју категорију би онда припадали? Или да је којим случајем само по један клуб у Црној Гори, Босни, Македонији итд, како би се категорисовали ти чланци, а да се поштују правила? Ако је категорија исправна и треба да постоји, сасвим је небитно да ли има у њој 1 или 21 чланак. -- Vux33 (разговор) 13:46, 23. август 2020. (CEST)

Vux33: Друже ти мешаш бабе и жабе, какве везе имају црногорски ватерполо клубови са тајландским филмовима из 1925. године. Дај будимо озбиљни и не претварајмо ову расправу у спрдњу. Најбоље да правите категорије — ТВ серије у којима је неко прднуо 1992. године. Извинте на изразу. Причамо о озбиљним стварима, а не да ми ту мешаш елементарне ствари са бесмислицама. Поздрав.— Soundwaweserb (разговор) 13:51, 23. август 2020. (CEST)

Има везе, зато што се ти позиваш на неко правило о минимум пет чланака у категорији, па важи ли то правило за сваку категорију или како коме одговара? -- Vux33 (разговор) 14:08, 23. август 2020. (CEST)

Зато ја и пишем да треба да се консултује заједница. Има и оних који не знају или их мрзи да праве посебне категорије, а некада има и више од 5 чланака који су потрпани у разне категорије. Значи обиман је посао и то један човек не може сам, сем ако нема бота који све то може да покупи. Али ће готово сигурно морати нешто ручно да поправља. Треба разграничити ова два питања. Једно је питање оправданости свих тих категорија генерално, а друго је да ли има смисла правити их и онда када је јасно да у њима неће бити више од два чланка у том моменту. Правило каже 5, али када се покрене нека циљана акција то није недостижна цифра. Овде то није случај. Што се мене тиче, колико могу да помогнем ја хоћу, али прво треба да се постигне неки консензус, а не да свако ради шта му се свиђа па се после расправља шта ћемо и на крају се провуку разне брљотине. Кад се уоче такве ствари, треба одмах писати на тргу да би се видело шта и како. Тако су настали и они силни чланци о асистентима и сл. — Lotom (разговор) 14:49, 23. август 2020. (CEST)

Слажем се са Вуком да је апсолутно небитно да ли категорија има 1 или 1001 чланак. Категорије су и направљене да би се вршило раздвајање и развсртавање. На крају крајева ово је отворени пројекат који се сваким даном све више и више развија и обогаћује новим садржајима, што значи и да се категорије по аутоматизму пуне. Тренутно пишем баш доста чланака о пливачима и потпуно би било бесмислено да не категоришем по државама све биографије, невезано за саму бројност категорије. Једино што не треба да се ради је да се праве празне категорије, и не треба да се иде у крајност па да се категорише по безброј модела. Све остало је океј — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:21, 24. август 2020. (CEST)

Помоћ[уреди | уреди извор]

Поздрав народе. Не знам како се све ово користи па ако би сте ми могли помоћи,постоји један чланак са озбиљним неправилностима и желео бих да ме спојите са неким ко уређује ове чланке како бих указао на те неправилности.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nidza89 (разговордоприноси)

Друштвене мреже[уреди | уреди извор]

Здраво! Ако ме сећање добро служи, пре изнесног времена је постојао став да није пожељно да се у Спољашње везе чланака о живим особама које имају отворен налог на друштвеним мрежама поставља линк, али сада имамо шаблоне за друштвене мреже — {{Twitter}}, {{Instagram}} и {{Tumblr}} — и сматрам да је право време да постављамо ове везе, посебно код биографија личности које су популарне, а чији су налози на друштвеним мрежама верификовани. Поздрав! Filipović Zoran (разговор) 14:48, 6. септембар 2020. (CEST)

Слажем се, ја сам за то да се искључиво стављају оним људима којима су верификовани налози. — SimplyFreddie (разговор) 16:50, 8. септембар 2020. (CEST)
Сигуран сам да друштвене мреже имају алат на основу кога могу да утврде колико линкова има са одеђеног веб-сајта ка њиховој мрежи и што више ми поставимо тих линкова, већи нам је ранк код одређене друштвене мреже. Такође, код наших читалаца повечавамо релевантност веб-сајта википедија на српском језику. Filipović Zoran (разговор) 01:03, 11. октобар 2020. (CEST)
Ја сам раније додавао те шаблоне, али преиспитујући ставове гледам то да избегнем у последње време. То некада може да изгледа и као промоција. — Lotom (разговор) 17:54, 11. септембар 2020. (CEST)
Дошао сам до закључка да је таква врста промоције обострана. Сигуран сам да ће читалац википедије на српском језику када на чланку који је привукао његову пажњу са одушевљењем да примети да постоји линк ка његовој омиљеној друштвеној мрежи и о томе ће говорити у свом блиском окружењу. Таква је врста рекламе за нас ненаплатива! То је поуздан начин да привучемо читаоце и имамо више кликова. Што више линкова према различитим друштвеним мрежама са налозима који су верификовани, то боље за нас. Filipović Zoran (разговор) 21:29, 5. октобар 2020. (CEST)

Значај народних посланика и одборника[уреди | уреди извор]

Недавно је уредник @Lackope: обрисао неке чланке о народним посланицима/одборницима које је оцијенио нерелевантним, а затим сам те чланке вратио назад. Сагласан сам са њим да 250 чланова скупштине Србије, 83 члана скупштине Реп. Српске, стотине/хиљаде одборника итд. нису по тој функцији релевантни за енциклопедију, али не постоји код нас пракса да такве чланке брзо бришемо јер се многи такви већ налазе на енциклопедији. Сутра неко може почети писати чланке/клице о свим посланицима парламента Србије, Војводине, Републике Српске, одборницима широм Србије и Реп. Српске, а пошто смо општа енциклопедија неко може слободно писати и о свим бошњачким/хрватским посланицима парламента БиХ, Федерације БиХ, десет кантона, парламента Хрватске итд. Значи хиљаде чланака/клица о политичарима који би се можда и писали из промотивних разлога.

Моје виђење је да су у државним/републичким/покрајинским/кантоналним/жупанијским/итд./локалним скупштинама релевантни само они посланици и одборници који су предсједници/потпредсједници тих парламената или пак својих странака. Дакле, овдје говоримо о функционерима који се само по својој функцији могу наћи на енциклопедији.

Образложење: То би значило да од свих 250 народних посланика који су недавно изабрани у Србији, на енциклопедији могу бити они који ће бити изабрани за потпредсједнике парламента и они који су предсједници/потпредсједници странака (СНС, СПС итд.). Остали ако немају ништа релевантно ван страначког живота немају енциклопедијску релевантност. Код локалних самоуправа ствар је готово истовјетна: поред градоначелника/предсједника општина и њихових замјеника од одборника релевантност могу имати предсједници и потпредсједници локалних парламената.

Напомена: Многи посланици/одборници имају медијску покривеност из простог разлога јер су политичари и највише се налазе по медијима, али суштина је да су они само народни посланици/одборници (једни од хиљаде) и да нису предсједници/потпредсједници нити у парламенту нити у својим странкама. Дакле, критеријум за релевантност парламентарних функционера да буде да поред парламентарне функције морају бити у најужем руководству парламента или парл. странке (тј. предсједник или потпредсједник). Остали да се бришу по кратком поступку. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:12, 11. септембар 2020. (CEST) с. р.

Сагласан. Наравно, ако је неко (можда) релевантан невезано за политичку функцију, неће се брисати по виђењу. — Lotom (разговор) 17:57, 11. септембар 2020. (CEST)
Посланици и одборници свакако нису само по том основу релевантни за Википедију. Ја бих чак поставио питање аутоматске релевантности и код потпредседника странака, па и локалних скупштина. Они су често по активностима потпуно невидљиви (а још чешће заиста ништа не раде и ту су унутарстраначком или коалиционом комбинаториком). Мислим да би већ ту требало да гледамо и неке друге критеријуме — нпр. јавно деловање и медијску покривеност. — DJ0302 (разговор) 01:53, 15. септембар 2020. (CEST)
Мени је и прихватљиво да једина локална функција која је сама по себи значајна за енциклопедију буде она предсједника општине/градоначелника. Дакле, нити њихови замјеници нити предсједници/потпредсједници локалних скупштина да не могу само по томе имати чланак. Челници општина/градова већ имају своју тежину и њих не можемо игнорисати. Остале локалне функције можемо. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:41, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Као што је речено, начелно сматрам да одборници/посланици сами по себи нису довољно релевантни за википедију, чак нисам сигуран да би и сваки начелник/председник општине требао бити исто, јер само у Србији колико има општина, па промене на сваком изборном циклусу... Међутим, с обзиром да се овде пропагира релевантност нпр. глумаца и певача са неколико улога односно песама, не видим разлог да и посланици народних скупштина буду нерелевантни, јер данас без већих потешкоћа се може постати глумац или певач, док код посланика то и није тако. Lackope (разговор) 13:38, 19. септембар 2020. (CEST)

Заправо, лакше је постати посланик. У нас су то најчешће дизачи руке, а своје позиције на листама су изборили гмизањем по унутарстраначкој хијерархији и могу бити претходно потпуно непознати јавности или нерелевантни у областима којима се баве као струком. Ретко су то неки угледни чланови заједнице. То би могао бити највећи полигон за (само)промоцију који смо икада имали. — DJ0302 (разговор) 01:47, 21. септембар 2020. (CEST)

Смернице за наслове чланака[уреди | уреди извор]

Здраво свима! Након стилског приручника, сада бих предложио утврђивање смерница у вези с насловима чланака. Често се дешава да се неки чланак премешта без ваљаног разлога. Правило је тренутно у катастрофалном стању, јер је само прекопирано с Википедије на енглеском језику [и цело је непреведено!]. У свом корисничком простору направио сам идејни изглед. Све је сажето у шест основних начела. Слике и/или видео-туторијале ћу касније накнадно додати. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 00:18, 13. септембар 2020. (CEST)


Хвала свима!  УрађеноАца💬❤️️ 01:25, 20. септембар 2020. (CEST)

Налаз чекјузера[уреди | уреди извор]

Чекјузер провером установили смо техничко поклапање налога Necacar5277 и Nemamjaczv. Будући да постоје бихејвиорални докази који потврђују сличност у уређивању, претпоставка је да се ради о налозима који припадају истој особи. — Ф± 21:13, 13. септембар 2020. (CEST)

Маратон[уреди | уреди извор]

Да ли постоји неко разуман ко може да ми објасни по ком критеријуму добијамо биографије које се тичу ЛГБТ(+) особа у оквиру маратона, а да већ нису по нечему релевантне? Провлаче се разне сумњиве биографије са аспекта значаја и волео бих да у њима видим више извора а мање патетике. Јасно ми је да није најједноставније пронаћи изворе, али то само значи да треба да се „улупа” мало више времена приликом писања чланка. Ако и поред тога не може да се извуче више материјала, онда треба поставити питање оправданости постојања самог чланка. И све то важи у општем случају, без обзира којој категорији чланци припадају. Ако неки нови корисник наиђе на предложени чланак који не постоји ни на ком језику, могу да схватим да можда не уме сам да процени. Али би искусни корисници требало да знају да препознају шта јесте за чланак, а шта не. Неки критеријуми постоје. Под термином песник или књижевник не сматрају се они чија дела нису објављена и непозната су јавности. И опет зависи од неког континуитета и од препознатљивости на тржишту. Неко своју прву књигу прода у великом тиражу, добије награду... У сваком случају чланак би требало да има више садржаја него што претраживач даје као повратне информације за просту претрагу. Значи ако у чланку пише да је нека особа значајна по неком занимању или успеху, јер у супротном углавном није за чланак, онда треба да постоји нешто више о томе, па макар се радило и о боркињама за права било чега. Ово питање било је инспирисано захтевом који је @MareBG: добио на страници за разговор. Најмањи је проблем отворити расправу на ЧЗБ, али се раније дешавало да некоубаци црва” тако што залепи етикету на расправу и ту више нема полемике нити било каква аргументација има смисла. Мислим да је ред да се поведе рачуна о томе шта је заиста значајно, а шта има само промотивну сврху и да се у чланцима приложи макар неколико извора о томе. — Lotom (разговор) 08:13, 15. септембар 2020. (CEST)

Ево видим да неки лик који се представља као запослен у Викимедији фура тај облик „боркиња” иако је неприхватљив у српском језику, али њему није. Има ли неко у тој Викимедији да подвуче црвену црту и упозори да НВО галама не надјачава Правопис и лингвисте? — Жељко Тодоровић (разговор) 14:55, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Гледај ти само овај чланак првобитно назван Положај ЛГБТ особа у Косову у којем се вели „1994. године, мушки истополни сексуални односи постали су легални у Републици Косово као саставном делу Савезне Републике Југославије.[19]”, са референцом. Због оваквих ствари требало би направити неку ознаку сличну оној америчкој „страни агент”, па тако и ми да су неки чланци Викимедијини НВО текстови, да ставимо читаоцима до знања да брука није због уредника. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:25, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Исто тако у потребним чланцима налази се жена која је објавила једну песму и то на интернет форуму, у текстуалном облику а једина референца о њој је са неког геј портала, пажњу је добила због преране смрти очигледно. Претпостављам да је она песникиња онда? Не би то било тако страшно да се ова прича не понавља годинама. — MareBG (разговор) 15:35, 16. септембар 2020. (CEST)
Пошто се маратон организује у сарадњи две организације, ја могу само да претпоставим да се исто тако одређује и критеријум потребних чланака. Без намере да било кога увредим, ја задржавам своје право да ме те теме не занимају. Међутим, требало би да када било ко отвори чланак из њега може да закључи по чему је тема енциклопедијски значајна, а да не мора да лута по претраживачу како би нашао назнаке релевантности. И то би организатори требало да нагласе учесницима маратона, да не пада сав посао на администрацију пројекта. А ово није проблем од јуче. Да неко нема довољно времена то и могу да разумем. Али бојим се да је суштина у томе да никога за то није брига, већ се само испуњавају статистичке колоне и чека се следећи 1. — Lotom (разговор) 16:03, 16. септембар 2020. (CEST)

Саопштење поводом Анкете за испитивање родне равноправности на Википедији[уреди | уреди извор]

Данас сам видео саопштење Викимедије Србије поводом Анкете за испитивање родне равноправности на Википедији и остао најблаже речено згрожен. Уз поштовање према Викимедији Србије и ауторки текста @IvanaMadzarevic: морам га назвати скандалозним јер генерализује и оптужује све активне уреднике-мушкарце за сексизам. Овде морам напоменути да након 14 активних година на Википедији никада нисам на друге уреднике гледао као на мушкарце или жене. Сви смо овде под корисничким именима, која не морају бити права и већином нису и ко може гарантовати да се иза мушког имена не налази жена или обратно.

У спорном тексту изнето је 9 разлога због којих је приметан дисбаланс између мушких и женских уредника на Википедији. Идемо редом:

  • 1.) слабо корисничко искуство у Википедијином интерфејсу за уређивање; — овај разлог подједнако се може односити на све нове уреднике, без обзира на пол!
  • 2.) недостатак слободног времена жена; — директно дискриминишући разлог јер намеће чињеницу да жене имају мање слободног времена од мушкараца.
  • 3.) недостатак самопоуздања жена; — овај разлог не би коментарисао.
  • 4.) аверзија жена према сукобу и неспремност да учествују у дугим уређивачким ратовима; — поново дискриминишући разлог који поново треба да сугерише да се мушкарци чешће свађају него жене и да се на Википедији константно воде сукоби и уређивачки ратови, што у пракси и није толико често.
  • 5.) веровање да ће њихов допринос бити поништен или обрисан; — поново дискриминација јер се сваки нови уредник, без обира на пол, сусреће са овим веровањем.
  • 6.) неки сматрају да је укупна атмосфера на Википедији мизогинистичка; — срамотна тврдња и озбиљна увреда која није поткрепљена ничим изузев тврдњом да „неки сматрају”. На исти начин неко може доћи и рећи да неки сматрају да Викимедија Србије ништа не ради и да се кити туђим радом. Сматрам да је неозбиљно да неко из организације, која жели да себе представи као кредибилну, може на овај начин да генерализује и да укупну атмосферу на Википедији окарактерише као мизогинију (мржња мушкараца према женама).
  • 7.) култура на Википедији је сексуална, па је жене доживљавају непријатном; — оптужба истинита колико и ова пре ње, с тим што се за ону горе наводи да „неки смтрају”, док за ову тога нема. Волео бих знати на основу чега се тврди да је култура на Википедији сексуална!?
  • 8.) обраћање у мушком роду није примерено на језицима који имају различите граматичке облике за различите полове — обраћање у мушком роду је део праксе и правописа, а не стања на Википедији и жеље њених уредника.
  • 9.) постоје мање могућности за социјалне односе и тон добродошлице у поређењу са другим веб локацијама. — поново оптужујућа тврдња без икаквог образложења.

Такође, у саопштењу се налази тврдња да се на Википедији на српском језику има 35.410 чланака о мушкарцима, док је тај број много мањи када су у питању биографије жена — 8.303. која ми није баш јасна као некаква озбиљан аргумент за горе наведен разлоге. Не постоји подједнак број познатих мушкараца и жена да би имали подједнак број чланака. Како имати подједан број чланака о женама и мушкарцима, када су услед историјско-друштвених односа мушкарци били у предности, а у поједине области (култура, политика, спорт и др) жене су укључене тек касније и то након много векова. Активније учешће жена у разним областима јавља се тек у 18. и 19. веку, а на нашим просторима, тек у 20. Како у таквим околностима, где у времену од неколико десетина векова, имамо више мушких историјских личности да имамо подједнак број чланака о мушкарцима и женама. Примера ради, у теми којој се бавим, а то је Народноослободилачки рат, током кога су жене стекле равноправност и узеле активно учешће у борби, велику већину личности чине мушкарци. Ја сам писао чланке о свим народним херојима, али како мушких има 1251, а женских 91, како ја да напишем подједнак број чланака о мушкарцима и женама!? Овде се људи једноставно баве одређеном темом, а не мушкарцима и женама, ако су мушкарци више заступљени у некој теми, а углавном јесу, имаће више чланака. Напоменуо бих овде и чињеницу да сам ја као мушкарац направио Портал:Жене, као и да се међу изабраним чланцима налази готово подједнак број чланака о мушкарцима и женама.

Написао сам ово како би што већи број уредника видео ово саопштење и изнео свој став, а волео бих да активне жене-уреднице изнесу свој став и кажу да ли неке од ових разлога и тврдњи стоје или не. За мене као уредника који је написао велики број чланака о женама на Википедији, ове тврдње су заиста увредљиве, како за мене лично, тако и за целу заједницу који дуги низ година припадам. — Pinki (разговор) 22:09, 28. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Потпуно се слажем са Пинкијем, покушава се на неки начин наметнути да су уредници на Википедији мизогени, што је апсолутно нетачно. Ево, неколико чланака које сам ја урадио о женама, сви су изабрани Моника Белучи, Грејс Кели, Џена Џејмсон и Симона Халеп. Имамо чак 23 сјајна чланка о женама, међу добрим и више, 25 ако сам добро пребројао. Све то је јасан показатељ да ова Википедија и пројекат није мизоген. Мушкарци поштују жене максимално, с моје стране су сви третирани равноправно. Покушавам да помогнем колико могу, а исто тако остали активни уредници помажу без обзира да ли се ради о женама или мушкарцима. Морам напоменути, крајње је неодговорно окачити на сајт онакву анкету, то нису заслужили уредници Википедије и није то заслужила цела заједница.— Soundwaweserb (разговор) 22:17, 28. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Пинки је изнео суштину, а чак и да је било непријатних ситуација лепити етикету на целу заједницу није у реду. Као неко ко је на свакој акцији писања о женама коју сте организовали имао највише чланака такође сам увређен овом објавом. Верујем Ивана да ниси имала лошу намеру и само превела ову анкету, али овај увод је срамотан те индиректно представља наш колектив као женомрзце. — MareBG (разговор) 22:51, 28. септембар 2020. (CEST)

Хвала вам на изнетим коментарима. Хајде само мало да пробам да појасним ствари. Разлози који су наведени у тексту су речи бивше извршне директорке Задужбине Викимедија, што је и наведено и линковано. Са намером сам била јасна у навођењу ње, како би читаоци знали да се не ради конкретно о Википедији на српском, већ се ради о општем стању на пројектима. Искрено, мени већина разлога има смисла, јер сам их у разговору са уредницима често чула. И то не само код нас, већ и уредницама на другим језичким верзијама Википедија. Нисам била ни свесна са каквим су се ситуацијама сусретале. Неки од разлога попут мањка самопоуздања немају никакве везе са заједницом, али је чињеница да се жене осећају несигурније на било каквој дигиталној платформи, јер то је сфера у којој су више заступљени мушкарци. Да поновим, нико ту не криви уреднике и свака част онима који су пожелели добродошлицу уредницама и пробали да им помогну да се уходају и савладају уређивање. Ми овде не желимо никог да увредимо, нити се износи да заједница Википедије на српском ствара непријатељску ситуацију за уреднице, већ само желимо да видимо какво је стање код нас, да ли се уреднице осећају угрожено, да ли читаоци сматрају да постоји довољно садржаја о женама и слично. Ово ће урадити и Википедија на македонском, а покушавамо да исто поставимо на хр.вики и бс.вики како бисмо упоредили резултате у региону. Уколико сте прошли кроз анкету, видели сте да тамо не постоји апсолутно ништа увредљиво за заједницу. Питали смо људе за разлоге зашто су почели да уређују, зашто би одустали од уређивања, да ли има довољно чланака о женама и женским темама, да ли сматрају да постоји родна дискриминација, да ли сматрају да треба да буде више уредница... Ништа од тога није никаква увреда за вас. Шта више, ја сам вам веома захвална на целокупном доприносу, а нарочито оном који се тиче жена, а знам да је сваки од вас допринео тој теми. — IvanaMadzarevic (разговор) 09:44, 29. септембар 2020. (CEST)
@IvanaMadzarevic: нико није рекао ништа поводом Анкете (ја сам је попунио), већ против Саопштења поводом Анкете, које је пуно паушалних тврдњи које вређају већину корисника, како мушких тако и женских. — Pinki (разговор) 19:31, 29. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: За почетак, вјерујем да се пола наведених тачака подједнако може односити и на жене и на мушкарце, а чињеница да се истиче само женска страна приче је по мени родна неравноправност. Сматрам да никад нисам доживјела никакав вид родне дискриминације, а била сам међу најактивнијим уредницима на Википедији. Једино негативно искуство које сам доживјела, а да је везано за мој пол, било је приликом одабира Википедијанца године, гдје су „борци” за права жена практично поништили сав мој рад и труд који сам направила те године јер су створили атмосферу да Википедијанац године треба да буде женско, а ја сам била најприкладнији женски кандидат те године, што би значило да је највећи мој „квалитет”, који је издоминирао у том гласању, управо мој пол.

Што се тиче броја чланака о женама, мени је апсурдно очекивати да постоји једнак број чланака о женама и мушкарцима. Као што је то Пинки лијепо написао, услед историјско-друштвених односа мушкарци били у предности, што значи да је објективно много више знаменитих запамћених мушкараца него жена. Сматрам да треба да имамо чланке о људима који су значајно утицали на човјечанство, и да је највећи критеријум за одабир чланка за писање његов/њен допринос, а не пол. По мом мишљењу је боље да имамо 100 чланака о научницима било ког пола, него 100 чланака о глумицама, само како бисмо повећали број чланака о женама.

Такође се не слажем за изјаву да је на Википедији мизогинистичка атмосфера и сексуална култура. Све је транспарентно, свако може да види све преписке на Википедији, и вољела бих ако би се ова тврдња поткријепила бар неким примјером, онда бих морала да се сложим.

Понекад ми дјелује да овакви текстови дјелују контрапродуктивно на жељу жена да уопште покушају да уређују Википедију, овим смо сами себи налијепили на чело упозорење да ће се жене лоше провести ако покушају да се придруже пројекту. И не чуди ме да су се мушкарци на Википедији увриједили овим оптужбама, не знам каква је ситуација на другим језичким пројектима, али на Википедији на српском језику су жене лијепо третиране, чак и љепше него мушкарци у неким ситуацијама. — Марина Симић (разговор) 10:25, 29. септембар 2020. (CEST)

Хвала @MarinaSimic: и теби на коментару. Мени је веома драго да ниси доживела никакав вид дискриминације и да је твоје виђење да су уредници били пријатни, али морам ти рећи да једна ласта не чини пролеће. Уколико је тако како си рекла, не знам зашто је проблем попунити анкету. Ту ће и мушкарци моћи да кажу нешто о уређивању и њиховим разлозима зашто (не) уређују. Што се тиче транспарентности, да, већина дискусија је јавна, али ти не можеш знати да ли се нешто одвија у "мејл" комуникацији. Да ли заборављамо на то? Слажем се да су историјско-друштвени односи утицали на то да има мање садржаја о женама него о мушкарцима, али такође је чињеница да имамо много мање уредница него уредника. Ако је за садржај о женама "крива" историја, зашто не можемо да сазнамо шта су разлози да жене не буду присутније на пројекту у времену када нема никаквих ограничења за то? Што се тиче лепљења етикете "да ће се жене лоше провести", да ли у блог посту или у анкети то негде наведено? Наведене су само бројке које су реалност, а разлози су опсервација, што је опет истакнуто и што није речено чисто да би било речено. Знате да је Задужбина правила више истраживања на ову тему, па сигурно постоји основа за овакве одговоре.— IvanaMadzarevic (разговор) 11:43, 29. септембар 2020. (CEST)
Ако једна ласта не чини пролеће онда се сигурно не могу узети у обзир речи неке тамо бивше директорке која мисли на све Википедије и то упаковати и представити као да важи за Википедију на српском. Да подсетим још једном : Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику. Требало је питати колегинице са пројекта шта мисле, а не разрадити увод и разапети цео колектив под паролом анкете. — MareBG (разговор) 13:32, 29. септембар 2020. (CEST)
Нисам рекла да је у посту наведено да ће се жене лоше провести, него сам се водила идејом да ја кад прочитам да ћу се у некој држави можда лоше провести због тамошње атмосфере и негативних ставова према мојој нацији, боји коже, полу или било чему таквом, наравно да ћу избјегавати да идем тамо. Само не мислим да ће тако срочен текст навести неку жену да се придружи пројекту, али се надам да гријешим. — Марина Симић (разговор) 16:57, 29. септембар 2020. (CEST)

У тексту је јасно било назначено на шта се односи наведених девет разлога. Међутим, неки од њих стоје постојано кано клисурине, посебно осми (по милионити пут — не, то није чисто правописно питање). Неки у пракси итекако стоје, али њихово решавање није у домену наших надлежности (нпр. други). Неки су заиста несрећно срочени и одају утисак паушалности, толико да скоро да могу да замислим да неко отписује неком бесмислицом типа жене нису добре за атмосферу у заједници зато што су хистеричне и воле да трачаре.

Ја рецимо примећујем да ће неко ко покуша да укаже на неједнак језички третман жена на пројекту апсолутно сваки пут наићи на оптужбе да је НВО-овац, борац са наводницима и слично. То је већ постало део једног ружног википедијанског вербалног фолклора на који се у заједници гледа са симпатијама, онако у стилу сензационалистичких наслова БРУТАЛНО: Погледајте како је Цар са Википедије одбрусио помахниталим феминисткињама (ВИДЕО). Ја сам ту дискусију о Википедијанцу/Википедијанки испратио са закашњењем и нисам учествовао у њој, али мислим да је врло некоректно отписивати тамошње саговорнике као наводне борце за права жена. Исто тако би нека жена са другачијим ставом од Марининог бројне мушке одговоре могла да окарактерише као, да искористим познату српску реч, менсплејнерске (да вам ја, жене, кажем шта је ваш проблем). Ми имамо одређени број уредница (премало, свакако), али оне најчешће упадљиво изостају из дискусија или гласања о питањима која се тичу опште википолитике (дакле, не само на родне теме). Сад, можемо да кажемо да је то зато што их тај део Вики активности не занима, а можемо и да тврдимо да их нешто у атмосфери на пројекту не одржава у уверењу да су подједнаки чланови заједнице. Тема за расправу, али треба јој приступити отворено. Обриси неједаког односа према мушким и женским личностима могу се приметити рецимо и у процени релевантности код биографских чланака — жене се чешће оптужују за (само)промоцију и користи се њихов физички изглед као вид дисквалификације (у смислу да су се њиме избориле за статус из ког се квалификују за чланак). Рецимо, ЧЗБ повремено уме да врви од таквих доскочица, а оне утичу на укупну атмосферу према женама.

По мом мишљењу је боље да имамо 100 чланака о научницима било ког пола, него 100 чланака о глумицама, само како бисмо повећали број чланака о женама. — Ово је, по мом мишљењу, врло проблематичан став, али не бих сада о њему, јер се не тиче полова. — DJ0302 (разговор) 14:19, 29. септембар 2020. (CEST)

Као што сам и написала, све је то моје мишљење и како сам ја доживјела Википедију. С обзиром да си више пута поменуо нешто што сам ја написала, било би добро да ме означиш како бих прије видјела тај одговор. Одговорићу само на оно што сматрам да је било упућено мени у овом твом одговору. Борце сам ставила под наводнике јер оно што су они урадили уопште није имало за резултат било какву родну равноправност, чак је било омаловажавајуће за мене (отприлике је испало да сам изабрана само што сам била најприкладнији женски кандидат, а не најприкладнији кандидат генерално). Став о 100 научника насупрот 100 глумица је опет мој став, оно што ја сматрам да је приоритетно, не видим зашто би то било проблематично. Сви смо дошли на Википедију да пишемо о ономе што сматрамо да недостаје. — Марина Симић (разговор) 16:57, 29. септембар 2020. (CEST)
@MarinaSimic: Извињавам се, пречесто заборавим да пингујем. Колико сам ја испратио (оно на СЗР Википедијанац 2019, можда има и нешто што нисам нашао), тему је покренула корисница која је и сама била номинована за Википедијанче претходне године. Јесте, тајминг је можда био несрећан, али био би несрећан и да је покренула када је она била номинована. Тема је њена колико је и твоја, као и сваке наредне уреднице која ће бити номинована у будућности. Или чак и уредница које неће бити номиноване, али им таква формулација не прија. Просто, постоји одређени корпус тема које левитирају над пројектом, без обзира на то да ли ће неко избегавати да их помене да не би реметио неку рутину која се успоставила међу уредницима (није свака рутина добра). Свако би требало да има право да те теме покрене, докле год то чини на коректан начин.
Што се ставова о 100 научника насупрот 100 глумица тиче, свакако су и твој и мој лични. Међутим, ради се о два занимања која оба прелазе енциклопедијски праг значаја сама по себи и није ми се свидело што се рангира њихова битност на тај начин, јер се између редова онда умањује вредност доприноса уредника који пишу о ненаучним темама. Рецимо, био би проблем да, из родних разлога, имамо 100 чланака о глумицама које не испуњавају критеријум значаја. Имамо хрпу дискутабилно значајних ликова који на ЧЗБ избегавају брисање само зашто што њихова занимања озбиљно звуче. Зато сам се и оградио и ставио да оно што ми је засметало није примарно део дискусије о полу. Можда је то требало рецимо да напишем на твојој СЗР и што се мене тиче, можемо да обришемо цео тај рукавац ове дискусије. — DJ0302 (разговор) 18:55, 29. септембар 2020. (CEST)

Ако неко дође с јасном намером да од конструктивне расправе створи раздор у заједници, а да притом нема ни 50 измена у ГИП-у, логично је да се заједница запита одакле такав корисник ту. Ово је некад и превелик број, али има и ситуација да се корисници баш тада активирају после дуже паузе. Одатле оптужбе да је агент, иако је сасвим реално да и такав корисник има своје мишљење које се разликује. Сасвим легитимно, али је проблем комуникација и тенденциозно наметање сопствених ставова осталима. Оној расправи у том тренутку није било места. Да је покренута пре тога имало би смисла. Овако је усред расправе направљен проблем свим кандидатима па и самој Марини, о чему је горе писала. Ми на Википедији нисмо надлежни да мењамо правопис, али можемо да утичемо да се то у некој будућности деси. Па ако тада боркиња буде термин познат Речнику српског језика, верујем да нико од нас неће имати проблем с тим. Комуникацију мејловима не могу да коментаришем јер није транспарентна и ја као администратор не могу ни на који начин да санкционишем тако нешто. Вештачко форсирање писања чланака и протекције било чега што није релевантно само ствара домино ефекат па смо се тако једва ослободили ријалити ликова, који ни по чему нису значајни, сем по популарности стеченој у таквим емисијама. Анкете могу да буду корисна ствар, сем ако се резултати не извлаче из контекста и фризирају по потреби. Препорука је да се конструкција попут неки тврде избегавају јер су паушалне и не морају имати никакво стварно утемељење у јавном мњењу. Према томе, фокус би требало да буде на привлачењу нових корисника, а не на терању и вређању већ постојећих. Ја сваког уредника поштујем сходно доприносима које остави. Остало ме не занима. — Lotom (разговор) 16:06, 29. септембар 2020. (CEST)

У једном тренутку ми се чини да је ова расправа слична оној борби против расизма на „цивилизованом западу” где се расизмом и увредом сматра када белац црнцу каже да је црн, али је океј када црнац том истом белцу каже да је бело говно. Постоји глобални проблем са равноправношћу жена широм света, али нисам сигуран да је толико изражен на Википедији (бар не на овим неким које можемо да пратимо), а поготово не мислим да је то случај код нас. Не видим да је било која уредница омаловажавана само зато што је женског пола. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:28, 29. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Има од свега по нешто, али сматрам да се ово питање увек и стално мора разматрати, јер у супротном се веома брзо све што смо учинили заборави па чемо бити принуђени испочека, а то је страшно тешко. Filipović Zoran (разговор) 13:14, 13. октобар 2020. (CEST)

Zene nece da uredjuju Vikipediju jer pojedini korisnici koji su LGBT orijentisani prikriveno ne vole zene. Vecina ljudi se ne slaze sa tom tematikom na Vikipediji. Zene iz straha od napada nece da uredjuju Vikipediju. — 185.10.142.49 (разговор) 15:16, 16. октобар 2020. (CEST)

 Коментар: Ја морам да кажем да је приликом уређивања неких чланака на Википедији на српском, током њене историје, итекако било сексистичких коментара. Конкретно мислим на чланак о Биљани Србљановић. Полемична, каква она свјесно или несвјесно јесте у српском друштву, не улазим у то, и не занима ме превише, чињеница је да се приликом писања чланка о њој користили сви могући деградирајући епитети који се упућују женама кад „не знају своје мјесто”. Према томе, ништа друкчије него што би било на Википедијама на било ком другом језику, па чак и на енглеској. Дакле, јесте чињеница да уколико се уређивање неке теме „загрије”, могућност да се појаве сексистички коментари на Википедији експоненијално расте. Агресивност мушких корисника/уредника је обично виша него кад су у питању кориснице/уреднице. Иначе, мишљења сам да се ситуација, нажалост, глобално на Википедији (али и интернету) неће промијенити, док се не промјене неке навике у друштву, односно друштвима (у множини). То може потрајати… — Славен Косановић {разговор} 20:36, 16. октобар 2020. (CEST)

@IvanaMadzarevic: Ивана, можда вам чланак Бихејвиористичке науке и рачунарство‎‎ (иако можда мало застарио у неким аспектима, покрива теме интеракције са рачунарима које су актуелне и данас), може бити од користи за израду неких будућих анкета и стратегија, не само у вези родних разлика у приступу и раду на Википедији, већ и оних које се тичу различитих старосних доба. Поздрав. — Славен Косановић {разговор} 12:32, 17. октобар 2020. (CEST)

Погрешне информације Google мапе[уреди | уреди извор]

Добар дан свима, Дали неко може да рши овај пробле, ја слабо разумем енглески проблем је следеђе природе има Церовица Станраи на енглеском ево линк овде https://en.wikipedia.org/wiki/Cerovica и од тога линка овде почиње проблем кад се рецимо у Гоогл Мапс упише Церовица добие се ова слика овде показује оргиналну мапу церовице а испод је Википедија Сокобања ево види линк како то изгледа https://www.google.com/search?client=firefox-b-d&q=cerovica значи погрешно показује на Гооглу у претрагама оргиналну Церовицу Станри место Станарске Церовице показује ту из србије Сокобање ја мислим да је проблем следеће врсте оргинална Церовица Станарска она је уписана и њене индехсирање је у ћирилици кад неко претражујеш церовицу добијеш овај линк атај линк нигде га нема на први поглед https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8) јер је ћирилично писмо и у претрагам добија те хироглифе и зато ја мислим да оне две погрешне Странице Церовица оне су на латиници ова Енглеска https://en.wikipedia.org/wiki/Cerovica_(Sokobanja) прво показује погрешан правац карте на Мапи а у латиници је наравно да Гоогл лакше чита латиницу од ћирилице и кад тражим Церовица добијем увек погрешну такође има и ова на Њемачком https://de.wikipedia.org/wiki/Cerovica те обадве Церовице Енглеско Њемачка оне су из Сокобање а показују на Мапи Церовицу из Станара у Гоогл претрагамм.И показује се увек име Perkovic а то име ни место ни засеок никад никог није било у Церовици код Станара са именом Perkovic неки уљез се фиџсиро на церовицу са тим именом Ето толико. Моја велика молба за све Вас дали постоји неко Вас да овај проблем ријеши и да га исправи хвала унапред. Zslavo

Повезаност странице Водник прве класе (на српском језику) са Warrant officer (на енглеском језику)[уреди | уреди извор]

Зашто је водник прве класе повезан са "Warrant officer" на енглеској википедији, кад већ у другој реченици наводе да су чинови Warrant officer негде између најнижег чина за официре (потпоручник) и највишег чина за подофицире (код нас је то заставника прве класе)? Konduras (разговор) 21:51, 29. октобар 2020. (CET)

@Konduras: Здраво, могуће да је дошло до неке грешке. Колико видим, наша страница је повезана на Википодацима у ставци Q837643. Да ли знаш можда неки чланак са Википедије на енглеском, а који је коректан, па да пробам да помогнем? :) --Kizule (разговор) 11:28, 30. октобар 2020. (CET)
Мислим да би Водник прве класе био негде између Staff sergeant и Sergeant first class, али би више одговарао Sergeant first class. И успут Warrant officer је некада можда био као заставник, али данас дефинитивно није, тако да би се требало променити то да Warrant officer не води на заставника на српскохрватској википедији. Konduras (разговор) 13:59, 30. октобар 2020. (CET)
Још није решено? Konduras (разговор) 18:16, 1. новембар 2020. (CET)
Извињавам се @Konduras, имао сам обавеза ових дана + сам скроз заборавио на ово. Сада сам хтео да наместим, али сам приметио да постоји апсолутно неслагање. Sergeant first class је повезано са Водник, Sergant са Млађи водник. Шта да радим? --Kizule (разговор) 05:20, 2. новембар 2020. (CET)
Пробај са Staff sergeant да повежеш. И ако можеш, да водник прве класе не буде повезан са заставником на српскохрватској википедији. Konduras (разговор) 10:29, 2. новембар 2020. (CET)
@Konduras На Википодацима је све повезано на једном месту, тако да је у ставци била страница на Википедији на тзв. српскохрватском. Поправио сам поввезивање, требало би сада да је све океј. --Kizule (разговор) 16:42, 3. новембар 2020. (CET)
@Kizule Јесте, хвала. Konduras (разговор) 16:55, 3. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Супер ако је тако. Face-smile.svg Ако опет буде затребало нешто слично, слободно ми можете послати поруку на страници за разговор. --Kizule (разговор) 00:16, 4. новембар 2020. (CET)

Нова стилска смерница за биографије[уреди | уреди извор]

Здраво свима! Након освежавања општег стилског приручника, мислим да је време да се напише и уведе смерница за биографске чланке. Идеју за ово ми је дао корисник DJ0302 у прошлој расправи. Заједница је с временом стекла бројна неписана правила и праксе, а основни циљ смернице би био да управо те праксе изнесе и представи. Остали циљеви: стандардизација увода биографских чланака, стандардизација именовања чланака и одржавање професионалног стила писања биографије.

У свом секундардном песку израдио сам идејни изглед смернице. Све је срочено у шест одељака плус одељак Опште где је дан сажет преглед. Слике и видео-туторијале ћу касније накнадно додати. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 21:09, 3. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Имам једно питање. По чему је препоручено да се у уводној загради пише само мјесто рођења/смрти, а не и нека шира одредница тј. држава? — Жељко Тодоровић (разговор) 21:23, 3. новембар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Углавном је таква пракса и такав формат се користи у највећем броју биографских чланака. Такође, било би и претерано тражити да се у уводу наводе и имена административних јединица и држава. — Аца💬❤️️ 21:49, 3. новембар 2020. (CET)
Али то је мало глупаво, јер се очекује да сви знају где се налази то место и уједно збунујуће ако се деси да постоје 2 места истог имена, пример је Пожега која постоји и у Србији и у Хрватској. То ће изазвати забуну, јер ако неко из Србије чита хрватски чланак који наводи да је неко рођен/умро у Пожеги, помислиће на српску Пожегу, и обрнуто. Само не знам да ли се то за место рођења/смрти односи и на градове у САДу, пошто је познато да има више градова са истим именом у САДу (нпр Манчестер којих има 20так у САДу), надам се да није. Konduras (разговор) 21:59, 3. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Неће, зато што се место линкује са чланком о том месту, где се налази више информација. Нема потребе сада мењати праксу која се примењује већ више година на Википедији. — Аца💬❤️️ 22:13, 3. новембар 2020. (CET)

Пракса је и једно и друго. Не примјећујем да је нешто „углавном” на било којој страни. Корисници обично избјегавају да нешто детаљишу када изгледа предуго у загради или када не знају шта би (типа да ли је неко рођен у НДХ или Кр. Југославији). Увод је најважнија ствар која се може стилски дотјерати да колико-толико будемо уједначени, а не нудимо некоме логично рјешење зашто не би писао и државу. Зашто особа рођена у мјесту у Француској не би имала у уводу да је то у Француској (то је нама стран појам да стоји без ближег одређења)? С друге стране што ћемо именовати државу ако је неко рођен у Чачку или било којем другом мјесту које припада српском или сродном говорном подручју. Мени се чини да ја углавном пишем у заградама и државе рођења, али није ми никаква нужда нити хир да то радим нити ми смета било која варијанта. Међутим, ми смјерницом треба да „кодификујемо” праксу која има двије стране у десетинама хиљада чланака и без неког нарочитог критеријума се одлучујемо да надаље препоручујемо само једну страну. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:18, 3. новембар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Не знам. Онда је можда најбоље чак ни не писати место рођења и смрти ако већ може да изазива забуне или субјективна тумачења. Можда оставити само датуме, а места и државе наводити у одељку Биографија? — Аца💬❤️️ 22:25, 3. новембар 2020. (CET)
Такво нешто ниједна енциклопедија не ради. Ако не знамо зашто нешто препоручујемо или немамо јак разлог за препоруку онда то и не треба радити. Само ће изазвати збрку и незадовољство једне стране (биће практично неспроводиво и само остати „на папиру”). Можемо рећи да у основи подаци у загради треба да имају мјесто и датум, али да могу и допунске информације са ближим одређењем уколико нису стилски рогобатне (што се опет цијени појединачно за сваки чланак ако би негдје било сукоба по томе). Просто, зависно како је срочен текст увода, некада ближа одређења са државама нису рогобатна а некада би све то било нечитљиво и заморно за читаоца. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:52, 3. новембар 2020. (CET) с. р.
Нпр. за живу особу написати мјесто и државу рођења и датум није нимало рогобатно нити предуго. Док код умрле заграда је већ дупло дужа и са свим тим подацима може бити нечитљива. Разне су варијанте/аргументи, а тренутно ништа јако немамо да бисмо то сигурно и препоручили. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:58, 3. новембар 2020. (CET) с. р.
@Жељко Тодоровић: Добро, ево овако. Требало би да се одлучимо за један формат/модел/концепт. Наравно, није штетно стављати још неке информације, али ради доследности и практичности требало би да изаберемо један. Анализом постојећих сјајних и добрих чланака дâ се утврдити да је најчешћи облик управо онај који сам предложио у смерници. Значи, место и датум. Поједини добри и сјајни чланци чак не наводе место рођења и смрти. Претпостављам да је то пракса са Википедије на енглеском и аутор ју је само пуко преузео. Даље, навођење државе у уводу отвара питања шта ћемо с оним непризнатим, делимично признатим државама или ратним дефакто творевинама. Ти си чак раније покренуо једно од гласања у вези с тим, које није уродило консензусом. Дакле, додатно компликовање. Притом и нагласити да данас већина уредника уопште и не наводи државе у биографијама. Прођи кроз узорак нових чланака и видећеш да се то више не уноси. Дакле, ја сам за практична и уобичајена решења. Овде је ипак најбоље изабрати модел „место и датум”, али није вандализам ако се стави и држава. — Аца💬❤️️ 23:39, 3. новембар 2020. (CET)
Не морамо се одлучити за један модел, поготову не због ове смернице. Мало слободе не шкоди. — MareBG (разговор) 23:58, 3. новембар 2020. (CET)

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────  Коментар: @Жељко Тодоровић и MareBG: ОК,  Урађено. — Аца💬❤️️ 00:13, 4. новембар 2020. (CET)

Не треба претеривати са подацима у уводној реченици/реченицама. Ово што је Аца предложио је сасвим коректно и довољно. Не видим потребу за уношењем података о држави и нижимнивоима локалних самоуправа у заграду у првој реченици увода. Ти подаци ионако стоје у инфокутији и нема потребе да се дуплирају. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:07, 4. новембар 2020. (CET)

У загради у уводној реченици не треба стављати државу, јер онда постаје предугачко. Уосталом не морамо дуплирати податке када сваки чланак има и припадајући инфо-шаблон у коме се свакако налази име државе са све заставицом. — Pinki (разговор) 18:08, 4. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Ја сам свакако за стандардизовано решење и без навођења држава у уводу, те такође подржавам Ацин иницијални предлог. Међутим, треба видети нешто друго по том питању — за бројне Американце имамо у уводу наведено и место и америчку државу и то се чак временом успоставило као нека пракса. Претпостављам да се то проширило зато што има баш доста места која имају исте називе (нпр. Портланди). Шта ту радити? Игнорисати и ослањати се на вики везу или успоставити неки изузетак типа Портланд у Орегону? Има и код нас таквих примера — нпр. више Бања.

Инструкција за џуниоре, сениоре и надимке ће свакако вредети, јер ту баш имамо хаос.

Што се тиче коришћења само презимена у остатку текста, примећујем да се то доста избегава код женских особа или чак често користи само име, претпостављам због оних -ова, -ева, -ка варијанти са којима се многи не слажу.

Код инфокутије можда треба прецизирати како се уносе датуми рођења и смрти, јер то многи не попуне правилно (тако да се види старост). Мени је одувек гомилање награда и трофеја у инфокутији било помало непрегледно и више сам за то да се пише у самом тексту, у одвојеном пасусу, али то је већ само неки мој осећај и не верујем да ће се много сложити. Упутство за уношење сродника, супружника или емотивних партнера такође не би било лоше, ту се доста греши и уноси свашта (пета колена, једноноћни стендови итд). По мом мишљењу, ставка Везани чланци би превасходно требало да буде оријентисана на област којом се личност бави и честе сарадника на том пољу, мада треба толерисати и неке изузетке.

Шаблоне за профиле на платформама подржавам. Званичне, наравно. — DJ0302 (разговор) 13:48, 5. новембар 2020. (CET)

Не можемо све правдати хипервезама и шаблонима. Недавно је било нешто на Тргу или код неког чланка гдје је спомињано да шаблон треба да технички прикаже оно што стоји у тексту. Основно у чланку је написати биографски текст, а онда ко умије одређене ствари из текста да прикаже кроз параметре шаблона. Чланак који има једну уводну реченицу и детаљан шаблон није никакав чланак. На енциклопедији форсирамо текст, а не шаблоне. Тако да ми се не свиђа што предлажемо да оголимо увод из разлога што ето све постоји у шаблону. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:37, 5. новембар 2020. (CET) с. р.

Обмана учесника такмичења Упознај Републику Српску[уреди | уреди извор]

Ово такмичење је обмана учесника, који су жалели да се служе писмом које пропагира на сва уста Република Српска а то је ћирилица и неправда према осталим учесницима јер је до сада увек важило на википедији правило да се...

С обзиром на то да се кориснички допринос у бајтовима разликује уколико је чланак писан ћириличним, односно латиничним писмом, жири ће током прегледања узети ову чињеницу у обзир, тако да ће код оних чланака који су писани латиничним писмом, у резултатима бити приказани доприноси у бајтовима као да су чланци писани ћирилицом.

Нека ово служи на част организаторима такмичења који су овим омаловажили рад такмичара који су користили писмо народа Србије, дупло вреднујући чланке (дуплирајући бајтове) написане латиницом. Погледајте правила у осталим такмичењима. Ово је последњи пут да сарађујем са колегама из Републике Српске, који су оваквим правилом омаловажили сопствено писмо. — Dr Milorad Dimić (разговор) 19:35, 18. новембар 2020. (CET)

Таква је пракса на свим такмичењима, не видим у чему је проблем — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 22. новембар 2020. (CET)

Политички систем Србије[уреди | уреди извор]

Србија има полупредседнички, а не парламетарни систем. Konduras (разговор) 18:43, 22. новембар 2020. (CET)

По чему то, а и за који чланак је везано запажање? — Жељко Тодоровић (разговор) 19:48, 22. новембар 2020. (CET) с. р.
Парламетарни систем је базиран на скупштини, односно парламетну доминира у власти у односу на шефа владе (код нас је то А. Брнабић) и шефа државе (код нас је то А. Вучић). Као што и сам знаш, то у Србији није случај. Провери колико је предлога влада Србије предложила закона народној скупштини, а колико народни посланици. Ако ми не верујеш да Србија има полупредседнички систем, провери са неким од предавача предмета Политички систем Србије на Факултету политичких наука у Београду (доцентом Душаном Вучићевићем и редовним професорима Небојшом Владисављевићем и Миланом Јовановића) који нас, студенте, уче да имамо полупредседнички систем у Србији. Или пак да ти проседим линк да скинеш снимак предавања наведеног предавања од прошле недеље где на почетку професор Небојша Владисављевић наводи да ћемо се на предавању бавити полупредседничким системом у Србији? А за чланке, треба променити у сваком чланку где се наводи да имамо парламетарни систем. Konduras (разговор) 22:11, 22. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Влада је код нас извршни орган парламента (у време социјализма се чак звала Извршно веће Скупштине) па је сасвим нормално да Влада парламенту предлаже Законе, а да их парламент усваја. То се зове парламентарни систем, док председник према нашем Уставу има симболична овлашћења. То што је актуелни председник изашао из правних оквира и што се центар државне моћи помера заједно са функцијама које обавља — први потпредседник Владе, председник Владе и сада председник Републике, то је тренутно стање, а не полупредседнички систем. — Пинки (разговор) 22:45, 22. новембар 2020. (CET)

Србија је званично уставна парламентарна република, са Владом као главним органом извршне власти. И таква је и била док је Вучић био премијер. Међутим кад је зајашио на место председника то се променило, па смо тренутно де факто изразито председничка република (исту ствар је радио и Тадић, да не испадне да се сврставам на било коју страну). И јасно је да су професори који држе предавања на ту тему, а у вези са тренутним политичким дешавањима, потпуно у праву. Али ми свакако морамо да се држимо званичних ставова и референци, а оне тврде оно прво. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 22. новембар 2020. (CET)

Онда ми објасните зашто ја учим на факутету да Србија има полупредседнички систем? Konduras (разговор) 22:55, 22. новембар 2020. (CET)

Узми Устав и прочитај део у државном уређењу Србије. Папир и стварност на Балкану се углавном не поклапају, конташ? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:09, 22. новембар 2020. (CET)

Ne razumem šta je poenta ove diskusije. Ima bogata literatura, pravna i politikološka, a i iz drugih struka, koja se bavi ovim pitanjem. I to je i dalje spor oko ove teme. Evo ovde sam odavno ubacio nešto literature. Ako pokretač rasprave ima želju da piše o ovoj temi, slobodan je da to uradi. — ANTI_PRO (разговор) 01:45, 23. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Дејуре ти је Устав, дефакто је ово што ти учиш. Е сада, ти можеш кроз одговарајући чланак (нпр. Политички систем Србије) да провучеш релевантне критике и ставове, али се свакако држи чињеница. Овом чланку је, рецимо, свакако потребна озбиљна дорада. — Lotom (разговор) 08:58, 23. новембар 2020. (CET)

Категорије Београђани, Спортисти из Београда, Музичари из Београда...[уреди | уреди извор]

Имам овде једно питање. Да ли задржавамо и категорију Београђани када додајемо Спортисти/Музичари из Београда? Да ли су нам уопште ове категорије одреднице само за особе рођене у Београду или и за оне које су живеле и радиле у њему, без обзира на место рођења? Ја сам више присталица прве опције, али ни друга није без основа. Колико се сећам, Вукан је ову категоризацију по местима и занимањима (између осталог) покренуо због места за која у нашем језику немамо називе становника, те сам разумео да то треба да буде прецизнија замена за ове категорије попут Београђани тј. да Београђани по занимањима треба да буду поткатегорија ту. Дакле, како би требало то даље да третирамо? Наравно, Београд узет само као пример, важи и за сва остала места. @Vux33: @MareBG: @Aca: @Lotom: @SimplyFreddie: @НиколаБ: @Жељко Тодоровић: и свако ко жели да се изјасни, наравно, да не набрајам... — DJ0302 (разговор) 13:36, 25. новембар 2020. (CET)

Нисам сигуран више у то. Спортиста из Београда може бити нпр. неко ко се већ дуго бави спортом у овом граду, али је рођен ван њега, па самим тим није ни Београђанин. Чак и да прође та опција мора се водити рачуна, а примера ради не може један Александар Шапић бити само у кат. спортисти из БГ, јер је он и политичар. Јуче сам прегледао око 2500 чланака о Београђанима, направио и убацио потребне у нову кат. Категорија:Музичари из Београда. Док се не договоримо шта и како, оставио сам им и кат. Београђани. — MareBG (разговор) 14:21, 25. новембар 2020. (CET)
Категорију за спортисте сам направио ја, почевши од Београда, јер је непрегледно трпати све у исту категорију. Остали градови и општине нису толико критични, али Београђана имамо доста на пројекту. На енглеском је све већ подељено, али ми немамо тај фонд чланака. Ја сам за Младеновчане нпр. стављао и ту категорију + спортисти из Београда. Зато сам кренуо од Београда, а остало може да се ради према потребама. — Lotom (разговор) 18:16, 25. новембар 2020. (CET)

Моје мишљење је да те категорије стриктно треба да се користе да особе које су рођене у том граду, ништа. Категорија Спортисти из Београда стоји као поткатегорија у категорији Београђани и сасвим је сувишно да стоје обје. Ја сам отворио и многе друге категорије за спортисте по градовима и водио сам се само тиме ко је гдје рођен, ништа друго. Ако будемо ишли и на то ко је у ком граду стварао и слично, беспотребно ћемо компликовати. Што се тиче особа које су активне у више области, као што је Шапић, ставити у том случају двије категорије, за обје области, јер није само спортиста, а ако нема категорије политичари из Београда, оставити онда категорију Београђани поред спортисти из Београда. Ако је неко само музичар или само спортиста, нема потребе остављати категорију Београђани. -- Vux33 (разговор) 18:26, 25. новембар 2020. (CET)

Мени је ово прављење категорија у вези са занимањима по местима боравка крајње бесмислено и непотребно — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:42, 25. новембар 2020. (CET)

Ово је строго везано за место рођења. Евентуално може да буде уступак да је неко само рођен у неком месту, а одрастао и живео у другом. Али да неки лик из провинције као спортиста стигне у Београд, па да само на основу тога буде сврстан у категорију, то не. Он је и даље из тог места одакле је стигао, а клуб је из Београда, па ће и сам спортиста бити у категорији оних који су наступали за клуб. Исто важи и за глумце који су чланови неког позоришта и сл. — Lotom (разговор) 19:25, 25. новембар 2020. (CET)

ОК, по свему судећи имаћемо консензус везано за место рођења, а и такво решење ће нас спасити дугих расправа о томе ко је одакле. Никола је такође у праву и да не треба превише ситнити, па би можда требало да избегавамо да сада музичаре распоређујемо даље на бубњаре, певаче, басисте из Београда или спортисте на фудбалере, кошаркаше... Још нешто... ако за Београђанина спортисту избацујемо кат. Београђани због кат. Спортисти из Београда, да ли нам онда остаје категорија попут Барајевчани или Сурчинци (ако је он са неке од тих општина)? Нисам сигуран да ми уопште имамо називе за особе са свих БГ општина, а притом би подела по општинама или деловима града морала да се води по месту где особа живи, јер ретко имамо баш податак ко је рођен у ком породилишту (нити тај податак говори ишта битно, па да би морао да иде кроз категорије). Делује као потенцијално запетљавање. — DJ0302 (разговор) 13:05, 27. новембар 2020. (CET)
Ја отприлике тако и радим. Постоји доста општина у којима није било породилишта у време када је неко рођен. С друге стране, није реално ставити некоме категорију само за место где је рођен, ако је разлог искључиво овај претходно наведени. Зато ја стављам обе, ако постоје. Пошто сам извукао категорију за спортисте, тренутно не желим да даље ситним по угледу на ен.вики јер немамо толико чланака, онда нема потребе да иде категорија Београђани. Али ми рецимо има смисла да иде категорија Спортисти из Београда + Земунци, ако постоји потврда у самом чланку да се неко тако изјашњава, односно да је ту одрастао или му је једноставно место пребивалишта. — Lotom (разговор) 13:18, 27. новембар 2020. (CET)

Категорисање музичких група по годинама престанка рада[уреди | уреди извор]

Док сте већ ту, да покренем и ову тему... Дакле, већ неко време имамо поделу музичких група по годинама оснивања, али немамо по годинама престанка рада. Ја сам то хтео да урадим, али имам озбиљну дилему — шта радити са групама које су престајале са радом и поново се окупљале по неколико пута (а нема их баш тако мало), понекада само зарад пар наступа? Боли ме глава при самој помисли на то колико непрегледно може да буде ако за баш свако окупљање и распад стављамо поново категорије, обашка што нам онда треба и успостављање међукатегорија (групе поново окупљене те и те године). Таква пракса је на Википедији на енглеском, иначе. Друга опција би била да кроз категорије пратимо само дефинитивне разлазе група, што је далеко прегледније, али можда не пружа комплетну информацију. Којој се опцији приклонити? И још нешто... да ли је ОК да се категорије зову Музичке групе расформирне+година? — DJ0302 (разговор) 13:36, 25. новембар 2020. (CET)

Ја мислим да би превише било додавати те категорије када се поново окупљају. Само коначно оснивање и престанак рада. Што се тиче назива, могао би се искористити шаблон који се користи код серија: Музичке групе које су престале са радом [година]. — SimplyFreddie (разговор) 13:41, 25. новембар 2020. (CET)

Енглеска википедија има преко 6 милиона чланака, наша десет пута мање. Ако имамо категорије за почетак и престанак рада неке музичке групе, зашто онда не би имали и за соло певаче, па за спортске клубове, појединачне спортске каријере.... Како је кренуло ми ћемо имати толико поткатегорија да ће главна категорија од жељеног чланка бити далеко колико и Адам и Ева на породичном стаблу од Маре из Мошорина. Стварно не контам ту опсесију за копирањем свега што се налази на енглеској википедији. Када нам број чланака пређе милион, тада треба да се размишља о прецизнијој категоризацији, до тада је то апсолутно беспотребан посао јер ћемо имати гомилу категорија са максимум два до три чланка — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:48, 25. новембар 2020. (CET)

@SimplyFreddie Таква формулација је увек опција, али ја некако гледам да ради прегледности скраћујем називе категорија, где год је то могуће. Српски језик ту не пружа баш увек исте могућности као енглески и код серија није било могуће краће, али овде би требало ићи по угледу на формулацију која се користи за оснивање тј. да основане замени друга реч код престанка рада. Дилему имам да ли је расформиране довољно добра реч тј. да ли је довољно у духу језика (распаднуте свакако не можемо).
@ΝικόλαςΜπ. Ја први нисам за копирање Википедије на енглеском на сваком кораку, али подела музичких група по годинама оснивања и престанка рада ми јесте резонска, чак и фундаментална. Генерално, категорисање по годинама би требало да буде једна од основа прегледног и смисленог разврставања, а година оснивања није неки произвољни критеријум, већ нешто што се налази у првих пар основних података о свакој групи. Плус, та категорија даје чак и контекст када су у питању догађаји у музици одређене године. Уосталом, категорије с групама по годинама оснивања уопште немају толико мало чланака — скоро све садрже преко пет, а неке чак и 40-ак чланака у овом тренутку (мање имају неке друге кат чије постојање не доводимо у питање). Мени су ту већи проблем категорије попут Музичке групе из (деценија), Музика (деценија), јер заиста не знам шта са њима да радим (посебно са овом првом). Оне би требало да буду мање-више родитељске, али врло често их људи стављају у саме чланке, па нпр. за ЈУ групу имамо шест деценијских Музика из категорија, за Ролингстонсе шест Музичке групе из категорија. Дакле, нисмо чак ни усагласили где се шта ставља, те није јасно ни корисницима и стављају шта коме падне на памет. Деценијске категорије су потенцијално прешироке да би ишле у чланке, јер ће се онда и музичари стављати у њих и оде маст у пропаст. Ја нисам хтео да их уклањам без консултације, али то исто можемо да разматрамо заједно са овим питањем. — DJ0302 (разговор) 23:01, 25. новембар 2020. (CET)