Ћилибарски пут

Ћилибарски или Јантарни пут, вероватно је најстарија европска комуникацијска траса између севера и југа, настала за трговину ћилибаром. То је трговачки пут којим се преносио ћилибар с обала Балтичког мора преко европског континента до Средоземља.

Прве поузданије вести о постојању ћилибарског пута датирају у бронзано доба. По Херодоту, ћилибар скупљају Хиперборејци на Балтику, затим га преузимају Скити који га доносе до становника северног Јадрана одакле се даље преноси до Дела (или Пила, који је средиште трговине према истоку). По Диодору, ћилибар доносе Германи до Венета и Етрушћана, а ови га предају Грцима.

Најуверљивија је реконструкција једног крака пута по којој он иде од Балтика долином Лабе преко Чешке и Јадранских врата до Љубљане и Птуја, те се спушта у Истру, па на острва Електриде, највероватније Црес и Лошињ, а затим се бродовима преноси у Грчку и даље у Египат. Сматра се да је због интереса поморског дела пута прокопан и Осорски канал између Цреса и Лошиња.

Постоје и други кракови пута: према Црном мору, Рони, као и непосредна поморска путовања Грка (Питеја из Массилије) и Феничана до Балтика.

Ратови Римљана с Илирима, као и касније провале народа у доба великих сеоба, прекидају ту стару комуникацију, али она остаје важна као једно од изворишта ране повезаности европског антропогеографског простора.