Чарлс Бачелор
Чарлс Бачелор (25. децембар 1845 - 1. јануар 1910) био је изумитељ и блиски сарадник америчког изумитеља Томаса Алве Едисона током већег дела Едисонове каријере. Био је укључен у неке од највећих изума и технолошких достигнућа у историји.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Чалс Бачелор је рођен на католички Божић, 1845, и одрастао је у Манчестеру, у Енглеској. Био је цртач и механичар, а касније и пријатељ Томаса Алве Едисона и његова десна рука. Године 1870, док је радио за произвођача текстилне опреме, послат је у Сједињене Америчке Државе да инсталира опрему у фабрику текстила у Њуарку, Њу Џерзи. У то време главна лабораторија и продавница Томаса Едисона су се такође налазили у Њуарку где су се и срели.
Чарлс Бачелор је постао један од најближих Едисонових лабораторијских асистената и пословних партнера током 1870-их и 1880-их. Помогао је Едисону са неким од његових најважнијих пројеката у области телеграфије, телефоније, фонографа и електричне расвете.
Едисон му је често поверавао и одговорност за посебне пројекте. Године 1879. отишао је у Лондон да надгледа техничке операције Едисон Телефонске компаније из Велике Британије, али се он тамо разболио и вратио се у Менло Парк. Две године касније Бачелор је инсталирао модел станице за електрично осветљење за Међународну изложбу електричне енергије 1881. године у Паризу. Бачелор је тамо остао наредне три године као менаџер у компанијама за електричну расвету Едисон које су основане у Француској. Едисонова пракса била је да својим кључним асистентима да удео у својим компанијама и да им дозволи да инвестирају у пословне подухвате који су резултат њихове инвентивне активности. Заједно са другим Едисоновим асистентима као што су Едвард Х. Џонснон, Самјуел Инсул, Франсис Робинс Анрон, Бачелор је био инвеститор у Едисоновим производним предузећима.
Док је био у Паризу, Чарлс Бачелор је такође препознао вештине младог инжењера Николе Тесле. Године 1884. када је Бачелор враћен у САД да управља Едисоновом фирмом, затражио је да се и Тесла доведе у САД.
Године 1887, када је Едисон преселио своју експерименталну лабораторију у Вест Оринџ,Њу Џерси, Бачелор је надгледао изградњу зграда. Касније је постао благајник и генерални директор ГЕЦ-а (Генерал Елецтриц Цомпанy). Након повлачења из ГЕЦ-а, Бачелор се 1899. вратио да ради за Едисон Оре-Миллинг Цомпани. После неуспеха у преради руде (у којој је био велики инвеститор), Бачелор је напустио Едисоново запослење како би наставио да ради негде другде. Њихов радни однос трајао је тридесет година. Путовао је са својом супругом Розаном и њиховим ћеркама. Радио је на продаји хартија од вредности и на крају је постао председник Таилор Фоундри Цомпани.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Делано, Марфе Фергусон (2002). А Пхотобиограпхy оф Тхомас Алва Едисон: Инвентинг тхе Футуре. Wасхингтон, DC: Натионал Геограпхиц Социетy. п. 25. ISBN 9780792267218.. ОЦЛЦ 48507670
- ^ W. Бернард Царлсон, Тесла: Инвентор оф тхе Елецтрицал Аге, Принцетон Университy Пресс - 2013, п. 69
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цхарлес Батцхелор (језик: енглески)
