Њуарк (Њу Џерзи)
Изглед
| Њуарк енгл. Newark | |
|---|---|
Њуарк | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Савезна држава | |
| Округ | Есекс |
| Основан | 1693. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 311.549 |
| — густина | 4.629,26 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 44′ 07″ С; 74° 11′ 06″ З / 40.735278° С; 74.185° З |
| Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
| Апс. висина | 9 m |
| Површина | 67,3 km2 |
| — копно | 62,644 km2 |
| — вода | 4,973 km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Рас Барака |
| Позивни број | 862, 973 |
| ЗИП код | 07100-07199 |
| ФИПС код | 34-51000 |
| ГНИС код | 0878762 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Њуарк (енгл. Newark) највећи је град америчке савезне државе Њу Џерзи. По попису становништва из 2020. у њему је живело 311.549 становника.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2010. у граду је живело 277.140 становника, што је 3.594 (1,3%) становника више него 2000. године.[1]
| Састав становништва – Њуарк | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
| Укупно | 277 140 (100,0%) | 273 546 (100,0%) | |||||
| Афроамериканци | 145 085 (52,35%) | 146 250 (53,46%) | |||||
| Хиспаноамериканци | 93 746 (33,83%) | 80 622 (29,47%) | |||||
| Белци | 32 122 (11,59%) | 38 950 (14,24%) | |||||
| Азијати | 4 485 (1,618%) | 3 263 (1,193%) | |||||
| Остали | 1 702 (0,614%) | 4 461 (1,631%) | |||||
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Рио де Жанеиро
Кумаси
Авеиро
Ривеира
Буенос Ајрес
Банџул
Генџе
Сјуџоу
Бело Оризонте
Дуала
Фрипорт
Говернадор Валадарес
Монровија
Порто Алегре
Ресерва
Сеја
Умуака
Тајпеј
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (7. изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.