Чир на рожњачи

С Википедије, слободне енциклопедије
Чир на рожњачи
СинонимиКератитис улцероса
Шематизовани приказ периферног чира на рожњачи

Чир на рожњачи је запаљењски процес у предњем сегменту ока, који за последицу има оштећен једног од слојева рожњаче, најчешће строме. Манифестује се сивом мрљом која је уочљива при одговарајућем осветљењу. Она се повећава и изазива бол, свраб, оток, црвенило, гнојни секрет и губљење вида. Поред тога што може бити изазван неправилном употребом очних сочива, могу га изазвати и летеће честице метала, дрва, стакла, праћине који допиру до ока.

Краћа анатомија рожњаче[уреди | уреди извор]

Рожњача (лат. цорнеа) је видљиви предњи део најпрозирнијег слоја очне јабучица, јако тврде конзистенције, по чему је и добила име („тврда као рог”). У пречнику има 11—12 милиметара, а дебела је око пола милиметра и састоји се од више слојева:

  • На површини је вишеслојни плочасти епител.
  • Предња мембрана, или мембрана Боумани, дели епител од строме.
  • Строма сачињава највећи део дебљине рожњаче. Она је грађена у виду провидних плоча, које су у ствари модификоване ћелије.
  • Строма се завршава задњом мембраном, која је отпорна на интраокуларни притисак, а она се по аутору који је први описао зове мембрана Дескемети.
  • Унутрашњи слој рожњаче комуницира са предњом очном комором. Овај слој је грађен од танких ендотелних ћелија и означава се као ендотел.

Рожњача нема крвних судова и исхрањује се дифузијом из околног ткива.

Провидност рожњаче и њена правилна закривљеност су основе за добар вид. У случају замућења на рожњачи (леуком) као последице болести или повреде, долази до замућења и знатног смањења вида. Неправилна закривљеност рожњаче се јевља ако постоји астигматизам ока или купаста закривљеност (кератоконус).

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

Преваленција улцерозног кератитиса код пацијената са реуматоидним артритисом била је 1,4% у ретроспективној студији на 589 пацијената.[1] Студија из 2014. године која је обухватила 70 пацијената показала је да улцеративни кератитис у начелу погађа старије болеснике, претежно жене, од којих су око две трећине имале РА.[2]

Морталитет

Развој чира на рожњачи повезан са болешћу везивног ткива или васкулитисом има лошу прогнозу.

Пацијенти са реуматоидним артритисом који имају склеритис и тању рожњачу умиру од чира на рожњачи у року од 5 година без агресивног лечења. Овај тип чира на рожњачи може довести до стањивања рожњаче и перфорације у перилимбалном подручју или парацентрално.

Етничке групе

Wегенерова грануломатоза нема етничку склоност.

Пол

Реуматоидни артритис првенствено погађа жене средњих година.

Склеродерма је 3-4 пута чешћа код жена него код мушкараца.

Полиартеритис нодоса је 2,5 пута чешће погађа мушкарце него жене.

Не постоји полна предикција код полесника са Wегенеровом грануломатозом.

Године живота

Чир на рожњачи повезан с аутоинфламаторним болестима не погађа децу. 

Осим малигног облика Моореновог чира, пацијенти са овом патологијом су обично старији од 30 година. Wегенерова грануломатоза може захватити све старосне групе.

Склеродермија обично почиње код особа у доби од 30-50 година.

Полyартеритис нодоса је чешћи код мушкараца средњих година.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Иако се назив чир на рожњачи често користи наизменично са називом бактеријски кератитис, у пракси су то два различита ентитета. Бактеријски кератитис, означава бактеријску инфекцију ока са могућом пратећом улцерацијом рожњаче, али он није једини узрок болести, јер се чир на рожњачи означава и сваки губитак ткива рожњаче због многих других узрока. 

Иако су акутни чиреви рожњаче у хитним ситуацијама највјероватније инфективне етиологији, постоје и други — стерилни узроци улцерације. Зато се ова страница посебно бави и стерилним чиревима рожњаче који су повезани са аутоинфламаторним болестима.

Аутоимфламаторна патологија

Најчешћа аутоимуне патологије са манифестацијама чира на рожњачи укључује:

  • реуматоидни артритис (РА),
  • системски еритематозни лупус (СЛЕ),
  • поремећаје везивног ткива (Шегренов синдром, склеродерма, рецидивирајући полихондритис)
  • васкулитис (грануломатозни са полиангиитисом [ГПА], полиартеритис нодоза, и ретко, Бехчетова болест). 

Пацијенти са очним манифестацијама аутоинфламаторних болести често имају синдром сувог ока (кератоцоњунцтивитис сицца), који може изазвати улцерацију рожњаче. 

Ређе, аутоинфламаторни процес може директно нападати рожњачу, узрокујући периферни улцеративни кератитис (ПУК), стање које захтева агресивно лечење.

Неки случајеви чира на рожњачи могу бити и идиопатски. Ове неинфективне улцерације додирују периферију рожњаче и сврстане су у два клиничка типа. 

  • Једна је блажа, једнострана, мање прогресивна форма болести која се обично види код старијих пацијената који добро реагује на терапију. 
  • Други тип је много агресивнија, често је обостран, и тежак је облик болест која се обично јавља код млађих пацијената који слабо реагују на било коју терапију. Она често доводи до уништења рожњаче. Све већи број доказа показао је аутоимуну основу за ову патологију.[3][4]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Патогенеза чирева рожњаче која је повезана са аутоинфламаторним болестима није јасна. Могући фактори коју су укључени у имунолошке одговоре, зановаани су на непознатим антигенима и генетској осјетљивост, као што су:

  • генетска предиспозиција за развој дефектне супресорске Т-лимфоцитне функције,
  • производња аутоантитиела (нпр антинуклеарних антититела) и
  • активирање комплементарног пута.

Периферни улцеративни кератитис (ПУК) је ретка манифестација реуматоидног артритиса, која се карактерише — прогресивним стањивањем периферниг делова рожњаче, секундарним ослобађањем колагеназа и протеаза неутрофилима и / или макрофагима и комплементарном активацијом у подручју лимбалне васкулатуре и аваскуларне рожнице, што доводи до кератолизе, са или без улцерације.[5]

Генетски и еколошки фактори повезани су са системским еритематозним лупусом. Код генетски осјетљивих појединаца, одређени надражаји из околине, као што је вирусна инфекција или контакт са одређеним лековима, изазивају промене у ДНК, имунорегулаторне мреже, или обоје, са резултујућим формирањем аутоантитела, укључујући антинуклеарна антитиела (АНА).

Патогенеза полиартеритис нодоса није јасна, али код неких пацијената може бити повезана са хепатитис Б антигеном повезаном болести имуног комплекса или другим имуним комплексима.

Мооренови чиреви су, по дефиницији, идиопатски. Међутим, постоји све више доказа који сугерише да је Мооренов чир, у ствари, аутоимуна болест која искључиво напада строму рожњаче, а покрећу је фактори из околине код генетски осјетљивих појединаца.[6] Пријављени су и случајеви Моореновог чир, код хелминтијазе,[7] и повреда ока.[8] Иако је је ова патологија раније била повезана са хепатитисом C,[9] новије студије нису подржале овај однос.[10][11]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Реуматоидни артритис (РА) је најчешћи имунолошки статус повезан са улцерацијом рожњаће.[12] Развој ванзглобних карактеристика РА је повезана с повећаним морбидитетом и морталитетом.[13] У РА, периферни улцеративни кератитис се обично манифестује касније у процесу болести, а не на почетку болести, што указује да се болест погоршава.

Неколико раних студија показало је повећану стопу смртности код пацијената са склеритисом или чиревима рожњаче.[14][15] Новија студија је такође потврдила већу стопу смртности међу пацијентима са РА који су имали тешке чиреве рожњаче који су захтевали њену трансплантацију, у поређењу са пацијентима без РА.[16] Међутим, примена рана агресивне системски анти-упалне терапије показала је да се смањује тећина и морбидитет улцерозног кератитиса.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Донг Y, Зханг Y, Xие L, Рен Ј. Риск Фацторс, Цлиницал Феатурес, анд Треатмент Оутцомес оф Рецуррент Моорен Улцерс ин Цхина. Цорнеа. 2017 Феб. 36 (2):202-209.
  2. ^ а б Кноx Цартwригхт НЕ, Толе ДМ, Георгоудис П, Цоок СД. Перипхерал улцеративе кератитис анд цорнеал мелт: а 10-yеар сингле центер ревиеw wитх хисторицал цомпарисон. Цорнеа. 2014 Јан. 33 (1):27-31.
  3. ^ Схиномиyа К, Уета M, Сотозоно C, Инатоми Т, Yокои Н, Коизуми Н, ет ал. Иммунохистоцхемицал аналyсис оф инфламматорy лимбал цоњунцтива адјацент то Моорен'с улцер. Бр Ј Опхтхалмол. 2013 Мар. 97 (3):362-6.
  4. ^ Кафкала C, Цхои Ј, Зафиракис П, Балтатзис С, Ливир-Раллатос C, Ројас Б, ет ал. Моорен улцер: ан иммунопатхологиц студy. Цорнеа. 2006 Јул. 25 (6):667-73.
  5. ^ Хардy С, Хасхеми К, Цатанесе M, Цандил M, Зуффереy П, Габисон Е, ет ал. Нецротисинг Сцлеритис анд Перипхерал Улцеративе Кератитис Ассоциатед wитх Рхеуматоид Артхритис Треатед wитх Ритуxимаб. Клин Монбл Аугенхеилкд. 2017 Апр. 234 (4):567-570.
  6. ^ Лее ХЈ, Ким МК, Wее WР, Ох ЈY. Интерплаy оф Иммуне Целлс ин Моорен Улцер. Цорнеа. 2015 Сеп. 34 (9):1164-7.
  7. ^ Зелефскy ЈР, Сринивасан M, Кунду А, Лиетман Т, Wхитцхер ЈП, Wанг К, ет ал. Хоокwорм инфестатион ас а риск фацтор фор Моорен'с улцер ин Соутх Индиа. Опхтхалмологy. 2007 Мар. 114 (3):450-3.
  8. ^ Сринивасан M, Зеганс МЕ, Зелефскy ЈР, Кунду А, Лиетман Т, Wхитцхер ЈП, ет ал. Цлиницал цхарацтеристицс оф Моорен'с улцер ин Соутх Индиа. Бр Ј Опхтхалмол. 2007 Маy. 91 (5):570-5.
  9. ^ Wилсон СЕ, Лее WМ, Мураками C, Wенг Ј, Монингер ГА. Моорен-тyпе хепатитис C вирус-ассоциатед цорнеал улцератион. Опхтхалмологy. 1994 Апр. 101(4):736-45.
  10. ^ Јаин АК, Сукхија Ј, Саини ЈС, Цхаwла Y, Дхиман РК. Хепатитис C вирус-ассоциатед кератитис. Еyе (Лонд). 2004 Феб. 18 (2):131-4.
  11. ^ Wанг QС, Yуан Ј, Зхоу СY, Цхен ЈQ. Цхрониц хепатитис C вирус инфецтион ис нот ассоциатед wитх Моорен'с улцер. Еyе (Лонд). 2008 Маy. 22 (5):697-700.
  12. ^ Саинз де ла Маза M, Фостер ЦС, Јаббур НС, Балтатзис С. Оцулар цхарацтеристицс анд дисеасе ассоциатионс ин сцлеритис-ассоциатед перипхерал кератопатхy. Арцх Опхтхалмол. 2002 Јан. 120 (1):15-9.
  13. ^ Турессон C, Јацобссон L, Бергстрöм У. Еxтра-артицулар рхеуматоид артхритис: преваленце анд морталитy. Рхеуматологy (Оxфорд). 1999 Јул. 38 (7):668-74.
  14. ^ МцГавин ДД, Wиллиамсон Ј, Форрестер ЈВ, Фоулдс WС, Буцханан WW, Дицк WЦ, ет ал. Еписцлеритис анд сцлеритис. А студy оф тхеир цлиницал манифестатионс анд ассоциатион wитх рхеуматоид артхритис. Бр Ј Опхтхалмол. 1976 Мар. 60 (3):192-226.
  15. ^ Фостер ЦС, Форстот СЛ, Wилсон ЛА. Морталитy рате ин рхеуматоид артхритис патиентс девелопинг нецротизинг сцлеритис ор перипхерал улцеративе кератитис. Еффецтс оф сyстемиц иммуносуппрессион. Опхтхалмологy. 1984 Оцт. 91 (10):1253-63.
  16. ^ Стyлианидес А, Јонес МН, Стеwарт РМ, Мурпхy CC, Гоодсон Њ, Каyе СБ. Рхеуматоид артхритис-ассоциатед цорнеал улцератион: морталитy анд графт сурвивал. Опхтхалмологy. 2013 Апр. 120 (4):682-6.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Аронсон ЈК. Цонтацт ленсес анд солутионс. Ин: Аронсон ЈК, ед. Меyлер'с Сиде Еффецтс оф Другс. 16тх ед. Wалтхам, МА: Елсевиер Б.V.; 2016:580-581.
  2. Кеенан ЈД, МцЛеод СД. Бацтериал кератитис. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 4.12.
  3. Кеенан ЈД, МцЛеод СД. Фунгал кератитис. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 4.13.
  4. Лин А, Боуцхард ЦС. Нонинфецтиоус кератитис. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 4.17.
  5. Соукиасиан СХ. Перипхерал улцеративе кератитис. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 4.16.
  6. Тули СС, Кубал АА. Херпес симплеx кератитис. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 4.15.
  7. Yанофф M, Цамерон ЈД. Дисеасес оф тхе висуал сyстем. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 423.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čir_na_rožnjači&oldid=27448309”