Čir na rožnjači

С Википедије, слободне енциклопедије
Čir na rožnjači
SinonimiKeratitis ulcerosa
Crtez serpiginoznog ulkusa roznice jpg.jpg
Šematizovani prikaz perifernog čira na rožnjači
Specijalnostiофталмологија

Čir na rožnjači je zapaljenjski proces u prednjem segmentu oka, koji za posledicu ima oštećen jednog od slojeva rožnjače, najčešće strome. Manifestuje se sivom mrljom koja je uočljiva pri odgovarajućem osvetljenju. Ona se povećava i izaziva bol, svrab, otok, crvenilo, gnojni sekret i gubljenje vida. Pored toga što može biti izazvan nepravilnom upotrebom očnih sočiva, mogu ga izazvati i leteće čestice metala, drva, stakla, praćine koji dopiru do oka.

Kraća anatomija rožnjače[уреди | уреди извор]

Rožnjača (lat. cornea) je vidljivi prednji deo najprozirnijeg sloja očne jabučica, jako tvrde konzistencije, po čemu je i dobila ime („tvrda kao rog”). U prečniku ima 11—12 milimetara, a debela je oko pola milimetra i sastoji se od više slojeva:

  • Na površini je višeslojni pločasti epitel.
  • Prednja membrana, ili membrana Boumani, deli epitel od strome.
  • Stroma sačinjava najveći deo debljine rožnjače. Ona je građena u vidu providnih ploča, koje su u stvari modifikovane ćelije.
  • Stroma se završava zadnjom membranom, koja je otporna na intraokularni pritisak, a ona se po autoru koji je prvi opisao zove membrana Deskemeti.
  • Unutrašnji sloj rožnjače komunicira sa prednjom očnom komorom. Ovaj sloj je građen od tankih endotelnih ćelija i označava se kao endotel.

Rožnjača nema krvnih sudova i ishranjuje se difuzijom iz okolnog tkiva.

Providnost rožnjače i njena pravilna zakrivljenost su osnove za dobar vid. U slučaju zamućenja na rožnjači (leukom) kao posledice bolesti ili povrede, dolazi do zamućenja i znatnog smanjenja vida. Nepravilna zakrivljenost rožnjače se jevlja ako postoji astigmatizam oka ili kupasta zakrivljenost (keratokonus).

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Morbiditet

Prevalencija ulceroznog keratitisa kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom bila je 1,4% u retrospektivnoj studiji na 589 pacijenata.[1] Studija iz 2014. godine koja je obuhvatila 70 pacijenata pokazala je da ulcerativni keratitis u načelu pogađa starije bolesnike, pretežno žene, od kojih su oko dve trećine imale RA.[2]

Mortalitet

Razvoj čira na rožnjači povezan sa bolešću vezivnog tkiva ili vaskulitisom ima lošu prognozu.

Pacijenti sa reumatoidnim artritisom koji imaju skleritis i tanju rožnjaču umiru od čira na rožnjači u roku od 5 godina bez agresivnog lečenja. Ovaj tip čira na rožnjači može dovesti do stanjivanja rožnjače i perforacije u perilimbalnom području ili paracentralno.

Etničke grupe

Wegenerova granulomatoza nema etničku sklonost.

Pol

Reumatoidni artritis prvenstveno pogađa žene srednjih godina.

Skleroderma je 3-4 puta češća kod žena nego kod muškaraca.

Poliarteritis nodosa je 2,5 puta češće pogađa muškarce nego žene.

Ne postoji polna predikcija kod polesnika sa Wegenerovom granulomatozom.

Godine života

Čir na rožnjači povezan s autoinflamatornim bolestima ne pogađa decu. 

Osim malignog oblika Moorenovog čira, pacijenti sa ovom patologijom su obično stariji od 30 godina. Wegenerova granulomatoza može zahvatiti sve starosne grupe.

Sklerodermija obično počinje kod osoba u dobi od 30-50 godina.

Polyarteritis nodosa je češći kod muškaraca srednjih godina.

Etiologija[уреди | уреди извор]

Iako se naziv čir na rožnjači često koristi naizmenično sa nazivom bakterijski keratitis, u praksi su to dva različita entiteta. Bakterijski keratitis, označava bakterijsku infekciju oka sa mogućom pratećom ulceracijom rožnjače, ali on nije jedini uzrok bolesti, jer se čir na rožnjači označava i svaki gubitak tkiva rožnjače zbog mnogih drugih uzroka. 

Iako su akutni čirevi rožnjače u hitnim situacijama najvjerovatnije infektivne etiologiji, postoje i drugi — sterilni uzroci ulceracije. Zato se ova stranica posebno bavi i sterilnim čirevima rožnjače koji su povezani sa autoinflamatornim bolestima.

Autoimflamatorna patologija

Najčešća autoimune patologije sa manifestacijama čira na rožnjači uključuje:

  • reumatoidni artritis (RA),
  • sistemski eritematozni lupus (SLE),
  • poremećaje vezivnog tkiva (Šegrenov sindrom, skleroderma, recidivirajući polihondritis)
  • vaskulitis (granulomatozni sa poliangiitisom [GPA], poliarteritis nodoza, i retko, Behčetova bolest). 

Pacijenti sa očnim manifestacijama autoinflamatornih bolesti često imaju sindrom suvog oka (keratoconjunctivitis sicca), koji može izazvati ulceraciju rožnjače. 

Ređe, autoinflamatorni proces može direktno napadati rožnjaču, uzrokujući periferni ulcerativni keratitis (PUK), stanje koje zahteva agresivno lečenje.

Neki slučajevi čira na rožnjači mogu biti i idiopatski. Ove neinfektivne ulceracije dodiruju periferiju rožnjače i svrstane su u dva klinička tipa. 

  • Jedna je blaža, jednostrana, manje progresivna forma bolesti koja se obično vidi kod starijih pacijenata koji dobro reaguje na terapiju. 
  • Drugi tip je mnogo agresivnija, često je obostran, i težak je oblik bolest koja se obično javlja kod mlađih pacijenata koji slabo reaguju na bilo koju terapiju. Ona često dovodi do uništenja rožnjače. Sve veći broj dokaza pokazao je autoimunu osnovu za ovu patologiju.[3][4]

Patogeneza[уреди | уреди извор]

Patogeneza čireva rožnjače koja je povezana sa autoinflamatornim bolestima nije jasna. Mogući faktori koju su uključeni u imunološke odgovore, zanovaani su na nepoznatim antigenima i genetskoj osjetljivost, kao što su:

  • genetska predispozicija za razvoj defektne supresorske T-limfocitne funkcije,
  • proizvodnja autoantitiela (npr antinuklearnih antititela) i
  • aktiviranje komplementarnog puta.

Periferni ulcerativni keratitis (PUK) je retka manifestacija reumatoidnog artritisa, koja se karakteriše — progresivnim stanjivanjem perifernig delova rožnjače, sekundarnim oslobađanjem kolagenaza i proteaza neutrofilima i / ili makrofagima i komplementarnom aktivacijom u području limbalne vaskulature i avaskularne rožnice, što dovodi do keratolize, sa ili bez ulceracije.[5]

Genetski i ekološki faktori povezani su sa sistemskim eritematoznim lupusom. Kod genetski osjetljivih pojedinaca, određeni nadražaji iz okoline, kao što je virusna infekcija ili kontakt sa određenim lekovima, izazivaju promene u DNK, imunoregulatorne mreže, ili oboje, sa rezultujućim formiranjem autoantitela, uključujući antinuklearna antitiela (ANA).

Patogeneza poliarteritis nodosa nije jasna, ali kod nekih pacijenata može biti povezana sa hepatitis B antigenom povezanom bolesti imunog kompleksa ili drugim imunim kompleksima.

Moorenovi čirevi su, po definiciji, idiopatski. Međutim, postoji sve više dokaza koji sugeriše da je Moorenov čir, u stvari, autoimuna bolest koja isključivo napada stromu rožnjače, a pokreću je faktori iz okoline kod genetski osjetljivih pojedinaca.[6] Prijavljeni su i slučajevi Moorenovog čir, kod helmintijaze,[7] i povreda oka.[8] Iako je je ova patologija ranije bila povezana sa hepatitisom C,[9] novije studije nisu podržale ovaj odnos.[10][11]

Prognoza[уреди | уреди извор]

Reumatoidni artritis (RA) je najčešći imunološki status povezan sa ulceracijom rožnjaće.[12] Razvoj vanzglobnih karakteristika RA je povezana s povećanim morbiditetom i mortalitetom.[13] U RA, periferni ulcerativni keratitis se obično manifestuje kasnije u procesu bolesti, a ne na početku bolesti, što ukazuje da se bolest pogoršava.

Nekoliko ranih studija pokazalo je povećanu stopu smrtnosti kod pacijenata sa skleritisom ili čirevima rožnjače.[14][15] Novija studija je takođe potvrdila veću stopu smrtnosti među pacijentima sa RA koji su imali teške čireve rožnjače koji su zahtevali njenu transplantaciju, u poređenju sa pacijentima bez RA.[16] Međutim, primena rana agresivne sistemski anti-upalne terapije pokazala je da se smanjuje tećina i morbiditet ulceroznog keratitisa.[2]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dong Y, Zhang Y, Xie L, Ren J. Risk Factors, Clinical Features, and Treatment Outcomes of Recurrent Mooren Ulcers in China. Cornea. 2017 Feb. 36 (2):202-209.
  2. ^ а б Knox Cartwright NE, Tole DM, Georgoudis P, Cook SD. Peripheral ulcerative keratitis and corneal melt: a 10-year single center review with historical comparison. Cornea. 2014 Jan. 33 (1):27-31.
  3. ^ Shinomiya K, Ueta M, Sotozono C, Inatomi T, Yokoi N, Koizumi N, et al. Immunohistochemical analysis of inflammatory limbal conjunctiva adjacent to Mooren's ulcer. Br J Ophthalmol. 2013 Mar. 97 (3):362-6.
  4. ^ Kafkala C, Choi J, Zafirakis P, Baltatzis S, Livir-Rallatos C, Rojas B, et al. Mooren ulcer: an immunopathologic study. Cornea. 2006 Jul. 25 (6):667-73.
  5. ^ Hardy S, Hashemi K, Catanese M, Candil M, Zufferey P, Gabison E, et al. Necrotising Scleritis and Peripheral Ulcerative Keratitis Associated with Rheumatoid Arthritis Treated with Rituximab. Klin Monbl Augenheilkd. 2017 Apr. 234 (4):567-570.
  6. ^ Lee HJ, Kim MK, Wee WR, Oh JY. Interplay of Immune Cells in Mooren Ulcer. Cornea. 2015 Sep. 34 (9):1164-7.
  7. ^ Zelefsky JR, Srinivasan M, Kundu A, Lietman T, Whitcher JP, Wang K, et al. Hookworm infestation as a risk factor for Mooren's ulcer in South India. Ophthalmology. 2007 Mar. 114 (3):450-3.
  8. ^ Srinivasan M, Zegans ME, Zelefsky JR, Kundu A, Lietman T, Whitcher JP, et al. Clinical characteristics of Mooren's ulcer in South India. Br J Ophthalmol. 2007 May. 91 (5):570-5.
  9. ^ Wilson SE, Lee WM, Murakami C, Weng J, Moninger GA. Mooren-type hepatitis C virus-associated corneal ulceration. Ophthalmology. 1994 Apr. 101(4):736-45.
  10. ^ Jain AK, Sukhija J, Saini JS, Chawla Y, Dhiman RK. Hepatitis C virus-associated keratitis. Eye (Lond). 2004 Feb. 18 (2):131-4.
  11. ^ Wang QS, Yuan J, Zhou SY, Chen JQ. Chronic hepatitis C virus infection is not associated with Mooren's ulcer. Eye (Lond). 2008 May. 22 (5):697-700.
  12. ^ Sainz de la Maza M, Foster CS, Jabbur NS, Baltatzis S. Ocular characteristics and disease associations in scleritis-associated peripheral keratopathy. Arch Ophthalmol. 2002 Jan. 120 (1):15-9.
  13. ^ Turesson C, Jacobsson L, Bergström U. Extra-articular rheumatoid arthritis: prevalence and mortality. Rheumatology (Oxford). 1999 Jul. 38 (7):668-74.
  14. ^ McGavin DD, Williamson J, Forrester JV, Foulds WS, Buchanan WW, Dick WC, et al. Episcleritis and scleritis. A study of their clinical manifestations and association with rheumatoid arthritis. Br J Ophthalmol. 1976 Mar. 60 (3):192-226.
  15. ^ Foster CS, Forstot SL, Wilson LA. Mortality rate in rheumatoid arthritis patients developing necrotizing scleritis or peripheral ulcerative keratitis. Effects of systemic immunosuppression. Ophthalmology. 1984 Oct. 91 (10):1253-63.
  16. ^ Stylianides A, Jones MN, Stewart RM, Murphy CC, Goodson NJ, Kaye SB. Rheumatoid arthritis-associated corneal ulceration: mortality and graft survival. Ophthalmology. 2013 Apr. 120 (4):682-6.

Literatura[уреди | уреди извор]

  1. Aronson JK. Contact lenses and solutions. In: Aronson JK, ed. Meyler's Side Effects of Drugs. 16th ed. Waltham, MA: Elsevier B.V.; 2016:580-581.
  2. Keenan JD, McLeod SD. Bacterial keratitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.12.
  3. Keenan JD, McLeod SD. Fungal keratitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.13.
  4. Lin A, Bouchard CS. Noninfectious keratitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.17.
  5. Soukiasian SH. Peripheral ulcerative keratitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.16.
  6. Tuli SS, Kubal AA. Herpes simplex keratitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.15.
  7. Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Класификација
Спољашњи ресурси